Јужно кинеско море

Јужно кинеско море (кин. 南海 / Nán Hǎi — „јужно море”; виј. Biển Đông — „источно море”; фил. Dagat Kanlurang Pilipinas — „западно филипинско море”) је део Кинеског мора и ивично море Тихог океана у Азији. Његов део су Тајландски залив и Тонкиншки залив. Површина Јужног кинеског мора је 3.447.000 km², а највећа дубина му је 5.239 m.

Јужно кинеско море са означеним острвским групама око којих се воде територијални спорови

Обала Јужног кинеског мора у Кепу у Камбоџи

Ово море налази се између Кине, Индокинеског и Малајског архипелага, као и острва Формозе (данашњи Тајван), Лузона, Палавана и Борнеа. Уз обале Јужног кинеског мора налазе се Народна Република Кина, Република Кина (Тајван), Филипини, Малезија, Брунеј, Индонезија, Сингапур, Тајланд, Камбоџа и Вијетнам.

Око ове две групе острва воде се територијални спорови између неких држава које су на обалама мора. Разлог спорова је положај острва уз главни пловни пут за снабдевање источне Азије. Подручја су богата рибом, а поред тога претпоставља се да су на том подручју богата налазишта нафте и земног гаса.

Температура површинског слоја воде у фебруару је 15  °C на северу, односно 28  °C на југу; у августу 27°C — 28°C. Салинитет износи 31 ‰ — 34 ‰. Амлитуда морских мена највећа је на обали Вијетнама од 3,9 m. Морске струје, њихова брзина и смер зависе од монсуна.

Главна лука на западној обали је Хонгконг, а на источној обали Манила на Филипинима.

Литература

• Beckman, Robert et al. (eds.) (2013). Beyond Territorial Disputes in the South China Sea: Legal Frameworks for the Joint Development of Hydrocarbon Resources. Edward Elgar. ISBN 978-1-78195-593-2. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Francois-Xavier Bonnet, Geopolitics of Scarborough Shoal, Irasec Discussion Paper 14, November 2012
• C. Michael Hogan (2011) South China Sea Topic ed. P. Saundry. Ed.-in-chief C.J. Cleveland. Encyclopedia of Earth. National Council for Science and the Environment. Washington DC
• Clive Schofield et al., From Disputed Waters to Seas of Opportunity: Overcoming Barriers to Maritime Cooperation in East and Southeast Asia (July 2011)
• UNEP (2007). Review of the Legal Aspects of Environmental Management in the South China Sea and Gulf of Thailand. UNEP/GEF/SCS Technical Publication No. 9.
• Wang, Gungwu (2003). The Nanhai Trade: Early Chinese Trade in the South China Sea. Marshall Cavendish International. ISBN 9789812102416.
• Keyan Zou (2005). Law of the sea in East Asia: issues and prospects. London/New York: Rutledge Curzon. ISBN 0-415-35074-3
• United States. Congress. (2014). Maritime Sovereignty in the East and South China Seas: Joint Hearing before the Subcommittee on Seapower and Projection Forces of the Committee on Armed Services Meeting Jointly with the Subcommittee on Asia and the Pacific of the Committee on Foreign Affairs (Serial No. 113-137), House of Representatives, One Hundred Thirteenth Congress, Second Session, Hearing held January 14, 2014