Отворите главни мени

Борнео, који у Индонезији називају Калимантан (малајс. Borneo), (инд. Kalimantan), има површину од 743.330 km², па је треће по величини острво (иза Гренланда и Нове Гвинеје) на свету. Налази се усред Индонезијског архипелага, а политички је подељен између Индонезије, Малезије и Брунеја. Припада групи Великих Сундских острва.[1] Апроксимативно 73% острва је индонезијска територија.

Борнео
Borneo sat.jpg
Борнео
Борнео на мапи Индонезије
Борнео
Борнео
Географија
Координате1° СГШ; 114° ИГД / 1° СГШ; 114° ИГД / 1; 114 Координате: 1° СГШ; 114° ИГД / 1° СГШ; 114° ИГД / 1; 114
АрхипелагВелика Сундска острва
Површина743.330 km2
Обала4.971 km
Висина4.095 m
Највиши врхКинабалу
Администрација
ИДН
МЛЗ
БРУ
Демографија
Становништво19804064  (2010)
Густина ст.26,64 стан./km2

ГеографијаУреди

 
Планина Кинабалу у Малезији је највиши врх на острву.[2]

Обала острва је због мочварних шума мангрова релативно неприступачна, што као последицу има и слабу насељеност обала. Чак нити већина река нису (због морских наноса) приступачне с морске стране. Велика подручја су још увијек покривена густим прашумама.

Од крајњег северног дела острва, Кап Сампанмангио, па до северозападног краја на Кап Дату пружа се дугачак брдски ланац. На централној висоравни издиже се више група брда окружених равницама. Највиша тачка на острву је врх Кинабалу (4.101 метара над морем) и налази се на североистоку. Брда од гранита и шкриљца су претежно на западном делу Борнеа. Највећи речни систем је Капуас у Западном Килимантану, са дужином од 1000 km.[3] Друге главне реке су Махакам у Источном Калимантану (920 km),[4] Барито у Јужном Калимантану (900 km),[5] Рајанг у Сараваку (565 km)[6] и Кинабатанган у Сабаху (560 km).[7]

Обала је дугачка 4.971 км. Није јако разуђена, али ипак има неколико добрих и сигурних залива у којима су луке. Пре него што су нивои мора порасли на крају задњег леденог доба, Борнео је био део азијске копнене масе, формирајући са Јавом и Суматром горска подручја полуострва које се протезало источно од данашње Индокине. Јужно кинеско море и Тајландски залив сад прекривају бивше низијске делове полустрва. Дубље воде које раздвајају Борнео од суседног Сулавесија су спречавале копнену везу са тим острвом, чиме је креирано раздвајање познато као Воласова линија између биолошких региона Азије и Аустралије-Нове Гвинеје.[8][9]

Западно од Борнеа су Анамба острва.

КлимаУреди

Клима Борнеа је изражено тропска.[10] Просечна температура колеба од 27,7 °C у јулу и 26,7 °C у октобру. Већи јужни део Борнеа има изражено једно сушно и једно кишно раздобље, док су на северу по два таква раздобља.

СтановништвоУреди

На Борнеу живи 19.804.064 (стање 2010.) па тиме и густину становништва од само 26,65 становника на km².

Становништво на острву чине народ Дајака, Малајци и Кинези. Већину малајског становништва чине потомци Деутеро Малајаца, који су, историјски гледано, стигли на Борнео у другом валу насељавања острва из Азије преко Малајског полуострва.

У унутрашњости Борнеа живе Пенани, групе ловаца и сакупљача, који етнолошки припадају тако званим Прото Малајцима, који су на острво стигли у првом таласу насељавања малајско-индонезиских насељеника.

У неким рубним обалним подручјима могу се срести насеља народа Оранг Лаута. Због њиховог скиталачког начина живота који се најчешће одвија готово искључиво на чамцима, староседелачко становништво их често назива и морским Циганима, што је с једне стране погрдно, а с друге нетачно, јер немају никакву сродност с Ромима на које се често односи тај назив.

Надаље, у унутрашњости Борнеа живи, према процени, око 240.000 припадника народа Ибан.

Већина становништва Калимантана су или муслимани или анимисти. Постоји и хришћанска мањина. Око 15% Дајака су прешли, барем формално, на хришћанство у оквиру мисионарских покушаја током 19. века.

ИсторијаУреди

Током златног раздобља Малајског султаната Брунеј од 15. до 17. века, а након пропасти Малачког царства с подручја Југоисточне Азије, они су владали целим острвом. Касније су северни део Борнеа контролисали малајски Сулу султанати (1473—1899) с изузетком појединих подручја која су била под контролом Сјеверне Борнео Компаније. Подручје под контролом Брунејског султаната је с временом на разне начине дошло под контролу британске породице Брук.

У раном 19. веку британски и холандски колонизарори се споразумевају о кориштењу лука под њиховом контролом. Источни део Борнеа контролишу холандски а западни британски трговци (слично, Малака је дата на управу Британцима у замену за разне луке на Јави, док је Суматра дата на управљање Холанђанима)

 
зелено: Брунеј
смеђе: Малезија
жуто: Индонезија

За време Другог светског рата Јапан је окупирао Борнео (1941—1945) и десетковао домаћу малајску популацију, а нарочито интелектуалце, укључујући и постојеће султанате на Калимантану.

У раздобљу између 1962. и 1966. Малезија и Индонезија су имали озбиљне спорове око Борнеа, а у данашње време се Филипини споре с Индонезијом око територија на северу острва.

Природна богатстваУреди

Од природних богатстава на острву има угљеника и нафте, док се од пољопривредних производа узгаја, односно придобива копра, саго и каучук. На југоистоку се узгаја бибер. Врло је значајно и шумска богатства (сеча скупоцених тропских стабала). Због готово неконтролисане сече драгоцених кишних шума Индонезија се на међународној равни нашла изложена озбиљним критикама.

Политичка поделаУреди

Политички, Борнео је подељен на султанат Брунеј, малезијске покрајине Саравак и Сабах, те индонезијске провинције Калимантан Барат, Калимантан Тенгах, Калимантан Селатан и Калимантан Тимур. Тиме је Борнео једино острво који је подељен између три државе (Списак подељених острва).

ЕкономијаУреди

Економија Боренеа првенствено зависи од пољопрвреде, сече шума и рударства, нафте и гаса, и екотуризма.[11] Економија Боренеа је посебно зависна од производних сектора нафта и гаса, и земља је постала један највећих нафтних произвођача у југоисточној Азији. Малезијске државе Саба и Саравак су врхунски извозници дрвене грађе.[11] Саба је исто тако позната као пољоприврени произвођач гуме, какао зрна, и поврћа, и по свом рибарству, док обе Саба и Саравак извозе течни природни гас (LNG) и нафту. Индонезијска провинција Калимантан је углавном зависна од рударских сектора.[11]

РеференцеУреди

  1. ^ Marchetti, Donna (2. 8. 1998). „Borneo's Wild Side”. The New York Times. Приступљено 20. 6. 2017. 
  2. ^ „An Awesome Island”. Borneo: Island in the Clouds. PBS. Приступљено 11. 11. 2012. 
  3. ^ Tan et al. 2015, стр. 286
  4. ^ Tomascik, Tomas (1997). The Ecology of the Indonesian Seas. Oxford University Press. стр. 54. ISBN 978-0-19-850186-2. 
  5. ^ Tan et al. 2013, стр. 338.
  6. ^ Tropical River Fisheries Valuation: Background Papers to a Global Synthesis. WorldFish. 2008. стр. 218. ISBN 978-983-2346-61-6. 
  7. ^ Tietze 2007, стр. 131.
  8. ^ Taylor, James Allan (1984). Biogeography: Recent Advances and Future Directions. Rowman & Littlefield. стр. 178. ISBN 978-0-389-20507-4. 
  9. ^ Zubi, Teresa (25. 10. 2015). „Wallacea”. Starfish. Архивирано из оригинала на датум 25. 5. 2017. Приступљено 26. 5. 2017. 
  10. ^ Linden, Eugene (2011). The Ragged Edge of the World: Encounters at the Frontier Where Modernity, Wildlands and Indigenous Peoples Meet. Penguin Publishing Group. стр. 30. ISBN 978-1-101-47613-0. 
  11. 11,0 11,1 11,2 „Borneo » City Info » Economy”. Borneo.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 5. 2017. Приступљено 28. 5. 2017. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди