Википедија

Tajland

држава у југоисточној Азији

Tajland (taj. ประเทศไทย), ili zvanično Kraljevina Tajland (taj. ราชอาณาจักรไทย), država je u jugoistočnoj Aziji.[5] Pre 1939. ova država se zvala Sijam koja je nastala 1782. Na jugu izlazi na Tajlandski zaliv, deo Južnog kineskog mora. Graniči se na zapadu sa Mjanmarom, na severu i istoku sa Laosom, na istoku sa Kambodžom i na jugu sa Malezijom.

Kraljevina Tajland
ราชอาณาจักรไทย (tajski)
Himna: Национална химна Тајланда
(taj. เพลงชาติไทย)
Položaj Tajlanda
Glavni gradBangkok
Službeni jeziktajlandski[1]
Vladavina
KraljMaha Vačiralongkorn
Predsednik VladeSreta Tavisin
Oblik državeUnitarna parlamentarna ustavna monarhija pod vojnom huntom
Istorija
NezavisnostUspostavljanje Kraljevine Ratanakosin
7. aprila 1782.
Geografija
Površina‍
 — ukupno513.120 km2 (50)
 — voda (%)0,4
Stanovništvo‍
 — 2018.[2][3]69.183.173 (21)
 — gustina134,83 st./km2 (80)
Ekonomija
ValutaTajlandski bat[4]
 — stoti deo valute‍THB‍
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +7
Internet domen‍.th‍
Pozivni broj+66

Tajland je monarhija na čelu koje je bio kralj Bumibol Aduljadej, Rama IX, a njime je posle upravlja vojna hunta koja je preuzela vlast maja 2014.[6] Kralj je deveti monarh iz Čakri dinastije, i vladao od 1946, te je bio najduže služeći šef države.[7] Titule kralja Tajlanda su šef države, šef oružanih snaga, pristalica budizma, i branitelj religija.[8] Mada je konstitucioni sistem uspostavljen 1932, monarhija i oružane snage su nastavile da vrše periodične intervencije u politici. Tajlandski bat je nacionalna valuta Tajlanda, dok Banka Tajlanda vrši funkciju centralne banke u ovoj zemlji sa skoro 70 miliona stanovnika.

Geografija uredi

Sa 513.120 km2 (198.120 sq mi),[1] Tajland je 51. zemlja po veličini u svetu. On je nešto malo manji od Jemena i malo veći od Španije. Tajland svojom obalom izlazi na dva mora i na dva okeana, na Indijski okean i Tihi okean.

 
Nacionalni park Ao Phang Nga

Tajland je dom nekoliko različitih geografskih područja, koja delomično odgovaraju pokrajinskim grupama. Sever zemlje je planinska oblast Tajlandsko gorje, gde je najviša tačka Doi Intanon u Tanon Tong Čaj lancu sa 2565 m nadmorske visine. Severoistočno, Isan se sastoji od Koratovog platoa, ograničenog na istoku Mekong. Centar zemlje dominira predominantno ravna dolina reke Čao Praja, koja se uliva u Tajlandski zaliv. Ta dolina sa plodnom ravnicom je jezgro tajlandske države; ovde živi većina stanovništva. Tajlandu pripada i severni deo Malajskog poluostrva.

Južni Tajland se sastoji od uskog Kra Istmusa koji se širi u Malajsko poluostrvo. Politički, postoji šest geografskih regiona koji se međusobno razlikuju po populaciji, osnovnim resursima, prirodnim svojstvima, i nivou društvenog i ekonomskog razvoja. Raznovrsnost regiona je najnaglašeniji atribut Tajlandske fizičke postave.

Reke Čao Praja i Mekong su nezamenjivi vodeni tokovi ruralnog Tajlanda. Reke i njihove pritoke se koriste za proizvodnju useva na industrijskoj skali. Tajlandski zaliv pokriva 320.000 km² i u njega se ulivaju reke Čao Praja, Mae Klong, Bang Pakong, i Tapi. On doprinosi turističkom sektoru zahvaljujući njegovim čistim plitkim vodama duž obale u južnom regionu i Kra Istmusu. Istočna obala Tajlandskog zaliva je industrijski centar Tajlanda sa glavnom dubokovodnom lukom kraljevstva u Satahipu i najprometnijom komercijalnom lukom, Lam Čabang.

Andamansko more je dragoceni prirodni resurs u kome se nalazi veliki broj popularnih i luksuznih odmarališta u Aziji. Puket, Krabi, Ranong, Phang Nga, i Trang i druga ostrva sva leže duž obala Andamanskog mora. Ona su uprkos cunamija iz 2004 turistički magnet za posetioce iz celog sveta.

Ponovo su se pojavili planovi za izgradnju kanala koji bi povezao Andamansko more i Tajlandski zaliv, poput Sueckog i Panamskog kanala. Ideja je naišla na pozitivni prijem kod Tajvanskih političara jer bi se time umanjile naknade koje naplaćuje Singapurska luka, poboljšale veze sa Kinom i Indijom, skratilo vreme transporta, eliminisali piratski napadi u Malajskom prolazu, i u saglasnosti je sa namerom Tajvanske vlade da zemlja postane logističko sedište južnoistočne Azije. Tvrdi se da bi kanal poboljšao ekonomske prilike južnog Tajlanda, koje su u velikoj meri zavisne od prihoda od turizma, i to bi takođe promenilo strukturu Tajvanske ekonomije. Kanal bi bio ogroman inženjerski projekat i očekuje se da bi koštao US $20–30 milijardi. Kanal je izgrađen kasnije, u Tajlandu,[9] pošto je poljoprivredna zemlja, kanali za navodnjavanje nisu retkost, jer dobar deo stanovništva živi od poljoprivrede.

  •  
    Severno od Tajlanda
  •  
    Zapadni Tajland
  •  
    Južni Tajland
  •  
    Severoistočno od Tajlanda

Klima uredi

U Tajlandu preovladava tropska monsunska klima.[10] Na jugu je vlažna ekvatorijalna klima. Kišovita sezona traje od juna do oktobra. U Bangkoku su registrovane prosečne temperature između 20 i 32 °C u januaru i između 24 i 32 stepena u avgustu. Zbog visoke vlažnosti vazduha niže temperature se teško podnose. Na severu je vlažnost vazduha značajno manja, a klima blaža.

Jugozapadni monsuni koji stižu između maja i jula (izuzev na jugu) signalizuju dolazak kišne sezone (ruedu fon). Ona traje do oktobra i oblaci redukuju temperaturu. Vlažnost vazduha u to vreme je visoka. Novembar i decembar označavaju dolazak suve sezone i noćne temperature u predelima se velikom nadmorskom visinom mogu povremeno da padnu do nivoa blagog mraza. Temperature počinju da se penju u januaru.

Divlje životinje uredi

Glavni članak: Spisak autohtonih vrsta Tajlanda
 
Populacija azijskih slonova u Tajlandskoj divljini je po proceni spala na 2.000–3.000.[11]

Slon je nacionalni simbol Tajlanda. Mada je bilo 100.000 pripitomljenih slonova u Tajlandu 1850, populacija slonova je pala na oko 2.000.[11] Zverokradice su dugo lovile slonove radi slonovače, mesa, i kože. Mladi slonovi su često hvatani da bi se koristili kao turističke atrakcije ili kao radne životinje, mada je njihova upotreba opala od kada je vlada zabranila seču drva 1989. Sada ima više slonova u zarobljeništvu nego u divljini, i ekoloških aktivisti tvrde da se slonovi u zarobljeništvu često loše tretiraju.[12]

Krivolov zaštićenih vrsta ostaje veliki problem. Lovci su desetkovali populacije tigrova, leoparda, i drugih velikih mačaka zbog njihovih vrednih krzna. Mnoge životinje (uključujući tigrove, medvede, krokodile, i kraljevske kobre) se uzgajaju ili love zbog mesa, koja se smatra delikatesom, i radi njihovih navodnih lekovitih svojstva. Iako je takva trgovina nezakonita, čuveno Bangkoško tržište Čatučak je još uvek poznato po prodaji ugroženih vrsta.[13]

Praksa držanja divljih životinja kao kućnih ljubimaca ozbiljno ugrožava nekoliko vrsta. Mladunci životinja se obično hvataju i prodaju, što često zahteva ubijanje majke. Jednom u zatočeništvu i van njihovog prirodnog staništa, mnogi kućni ljubimci umru ili se ne reprodukuju. Ugrožene populacije uključuju azijskog crnog medveda, malajskog sunčanog medveda, belorukog gibona, Hylobates pileatus i binturonga.[14]

Istorija uredi

Glavni članak: Istorija Tajlanda
 
Kraljevstvo Ajutaja (Sijam),1686

Prvo domaće kraljevstvo bilo je Sukotai koje se početkom 13. veka osamostalilo od Kmerskog carstva. Teravada budizam proglašen je tada državnom religijom. Od sredine 14. veka do 1767. dominiralo je kraljevstvo Ajutaja, a nakon poraza od burmanskih snaga tajlandsku državu je 1769. ponovo ujedinio kralj Taksin. Njegov general Čakri preuzeo je presto 1782. i osnovao dinastiju iz koje potiče i današnji kralj .

U doba kolonijalnih osvajanja evropskih sila u 19. veku Tajland je uspeo očuvati nezavisnost, iako se obično smatrao delom britanske interesne sfere. Nakon državnog udara 1932. postao je ustavna monarhija, a na vlasti su se uglavnom smenjivale vojne vlade. Godine 1939. tačnije 23. juna 1939. kraljevina Sijam je promenila ime u kraljevina Tajland, što znači u prevodu „zemlja slobodnih”. U doba Drugog svetskog rata, Tajland je želeo da sačuva neutralnost koja je trajala sve do decembra 1941. godine, nakon invazije Japana, na veći deo Azije i jugoistočne Azije. Japansko carstvo je vršilo veliki pritisak na tadašnju vladu Tajlanda, da omogući japanskim vojnim trupama na pohode na tada britansku Malaju i Burmu, nastojeći iskoristiti slabost poražene Francuske. Godine 1940, zbog graničnih sporova vodio rat sa višijskim snagama u Indokini. Sukob je završio tajlandskim porazom, ali je Tajland ubrzo postao japanski saveznik, pa je njegova teritorija korištena u japanskim pohodima na Malaju i Burmu. Oko 5 569 tajlandskih vojnika je poginulo u Drugom svetskom ratu. Nakon kapitulacije Japana godine 1945. nije okupiran zbog podrške SAD, kojima je bio potreban pouzdani antikomunistički saveznik u jugoistočnoj Aziji. Nakon krvavih studentskih nemira 1970-ih, u Tajlandu su započele političke i ekonomske reforme u smeru demokratizacije, gde je najmanje 2000 osoba nastradalo 1973. godine. Tokom 1974. i 1975. pa sve do 1979. godine, na hiljade seljaka i poljoprivrednika sa severa Tajlanda iz provincija kao Čijang Maj je protestovalo zbog niskih otkupnih cena pirinča i zbog diktature i neplaćenog rada. Tajland se nije mešao u ono što se dešavalo u Kambodži, koja je u tom trenutku bila pod okupacijom Crvenih Kmera. 21 aktivista je bio brutalno ubijen i streljan, a tajlandska vlada je to pokušavala da prikrije. Politički stabilna civilna vlada formirana je 1992. Bio je pogođen Azijskom finansijskom krizom 1997. Valuta je devalvirala više od dva puta.

Tajland je svoj savez sa SAD potvrdio učešćem u Ratu protiv terorizma, ali je i sam postao bojište zbog islamističke pobune na jugu zemlje. Iako je uspešno vodio ekonomiju zemlje dugogodišnjega predsednika vlade Taksina Šinavatru su optužili za podršku predsedniku Bušu, za nesposobnost da se obračuna sa gerilom na jugu i posebno za utaju novca. Vojska je iskoristila njegovo odsustvo iz zemlje, pa je 2006. izvršen vojni puč, u kome je srušena vlada Taksina Šinavatre. Na vlast je došla vojna hunta, koja je ukinula ustav i diktirala novi ustav. Demokratija je ponovo uspostavljena krajem 2007. Stalna politička kriza održavala se u zemlji sve do izbora jula 2011. Aprila 2010 izbili su veliki nasilni protesti opozicije, u kojima je poginulo 87 ljudi, a ranjeno oko 1.400 ljudi. Opozicija predvođena Šinavatrinom sestrom Jinglak Šinavatrom ubedljivo je pobedila na izborima održanim jula 2011.

Stanovništvo uredi

Većinu stanovništva čine etnički Tai, čiji je jezik član tajske jezičke grupe (srodan jeziku lao) i koji su uglavnom budisti. Osim njih, u zemlji živi i velik broj Laošana skoncentrisanih u severoistočnom delu zemlje. Brojna kineska zajednica ima veliki uticaj u privrednom životu zemlje. Na severu žive planinski narodi, među kojima se ističu Hmong i Karen. Sa ukupnom površinom od oko 513.000 km², Tajland je po veličini 51. zemlja u svetu. Takođe je i 20. najnaseljenija zemlja u svetu, sa oko 69 miliona ljudi. Glavni i najveći grad je Bangkok, sa više od 10 miliona stanovnika, koji je tajlandski politički, komercijalni, industrijski i kulturni centar, ostali značajniji gradovi su Pataja, Čijang Maj, Surin . Oko 75–95% stanovništva su etnički Tajlanđani, što obuhvata četiri glavne regionalne grupe: centralni Tajlanđani, severoistočni Tajlanđani (Khon [Lao] Isan),[15] severni Tajlanđani (Khon Mueang); i južni Tajlanđani. Tajlandski Kinezi, sa znatnim kineskim nasleđem čine 14% populacije,[16] dok Tajlanđani sa delimičnim kineskim poreklom sačinjavaju do 40% populacije.[17] Tajlandski Malajci predstavljaju 3% stanovništva, dok je ostatak sačinjen od Mona, Kmera i raznih brdskih plemena. Zvanični jezik u zemlji je tajlandski, a glavna religija je budizam, koju praktikuje oko 95% stanovništva.

Religija i kultura uredi

 
Teravada budisti u Tajlandu

Prema poslednjem popisu (2000) 95% Tajlanđana su teravada budisti. Muslimani su druga najveća verska grupa (4,6%). Neke provincije i gradovi imaju većinsko muslimansko stanovništvo npr. Čampon. Hrišćana (uglavnom katolika) ima oko 0,75%. Poznati tajlandski glumac je Toni Dža, većina tajlandskih slikara i umetnika su samouki, nisu školovani, većinom su naivni umetnici, koji slikaju slonove ili prave figure od slonova, figure od drveta i gline, prirodni pejzaži, mrtva priroda i slično. Zemlja ima svoju filmsku industriju, a naročito su popularni filmovi sa borilačkim veštinama, sa tajlandski boksom.

Privreda uredi

 
Bangkok, privlači više od 22 miliona posetilaca svake godine.

U poslednje tri decenije tajlandska privreda je zabeležila jednu od najvećih stopa rasta na svetu, sa prekidom u doba azijske finansijske krize 1997—1998. Izvoz industrijskih proizvoda, posebno elektronike, telefona, motora i motornih delova, odeće i obuće, vozila, mašina, nameštaja, hrane, od čega Tajland najviše izvozi pirinač, čaj, kaučuk, tunu, svinjetinu, ananas, mango, kakao, kafu, zatim plastika i igračke čini oko 60% BDP-a. Zbog jakoga izvoza Tajland je brzo prevladao ekonomsku krizu iz 1998. Veliki deo stanovništva se bavi ribolovom. Sve je važniji i turizam. BDP je u 2004. bio 8.100 USD po stanovniku, mereno po PPP-u. 2017. godine, Tajland je 25. ekonomija sveta po bruto domaćem proizvodu. Turisti troše novac na tajlandsku masažu i tretmane lepote u spa centrima i tajlandskim saunama i potroše 10% svoga novca na seksualne usluge, zbog toga Tajland ima neslavnu reputaciju da je poznat po bordelima tj. po javnim kućama i po transvestitima.[18]

 
Neboder MahaNakhon u Bangkoku, najveća zgrada u zemlji

Tajland je doživeo brz ekonomskih rast između 1985 i 1996, postavši novo industrijalizovana zemlja i veliki izvoznik. Tajland je odmah posle Indonezije, najveća ekonomija u jugoistočnoj Aziji. Prema procenama ekonomista, Tajland bi mogao do 2030. godine, mogao da pretekne Tursku i Južnu Koreju po bruto domaćem proizvodu, i da bude meću 15 najvećih ekonomija sveta, da bude ispred Italije, Španije, čak i Meksika. Tajland je doživeo veliki ekonomski procvat u poslednjih 35 godina, država koja je odavno izašla iz ekonomske tranzicije, koja je uspešno prešla sa lake industrije na tešku industriju. Turizam i ugostiteljstvo u Tajlandu su naročito veoma lukrativni, donose veliku, brzu i laku zaradu, milioni turista posete zemlju zbog letovališta kao Pataja i ostrva Puket, zbog dobre i jeftine hrane, smeštaja i provoda .

Tajland u poslednjih 20 godina, ulaže u kulturu, u obnovu budističkih i hinduističkih hramova, kao i u borbu protiv narkomanije, trgovine drogom, nelegalne prostitucije, kao i rad na crno i zapošljavanje maloletnika i dece u fabrikama. Korupcija, koja je prisutna i na državnom vrhu, i u vladi, je nešto sa čime se Tajland bori, mnogi političari i tajkuni su završili u zatvoru, dok su neki u bekstvu, tajlandske vlasti ih traže, a neretko završe i na međunarodnoj poternici. Stanovništvo u Tajlandu je mlado, veliki je procenat mladog stanovništva, a od stranih jezika najviše govore engleski i kineski jezik. Tajlandska vlada, slično poput vlade NR Kine, daje subvencije u poljoprivredi seljacima za uzgoj pirinča i stoke u ruralnim sredinama. Tajland je poznat i kao zemlja koja ulaže u ekologiju, zaštitu životne sredine, i biljnih i životinjskih vrsta. Država naročito radi na očuvanju svojih tropskih šuma na severu zemlje, bori se protiv nedozvoljene i ilegalne seče šuma na severu i u unutrašnjosti Tajlanda. Veliki broj građana odlazi iz nerazvijenih seoskih sredina u veće gradove ili u Bangkok u potrazi za boljim životom, obrazovanjem i poslom. Zemlja ume da se nosi sa elementarnim nepogodama, usled izlivanja reka i poplava i jakih kiša tokom monsuna koji delimično duvaju i dolaze iz Indije, ali poplave u Tajlandu nisu česte, kao u okolnim zemljama i u Bangladešu, suše su problem tokom toplih suvih meseci. Nacionalna avio kompanija Tajlanda je Taj ervejz internašonal i jedna je od najuticajnijih avio kompanija u svetu. Zbog svog položaja koji Tajland zauzima u Aziji, avionski letovi ka Kini, Indiji, Indoneziji, Australiji, Rusiji, su veoma česti, kao i tranzitni letovi, gde putnici presedaju, pa je međunarodni aerodrom u Bangkoku zbog toga veoma prometan, sa velikim gužvama i brojem putnika. Drumski saobraćaj u Tajlandu je najlošije razvijen, problem predstavljaju i odroni kao i klizišta, usled jakih kiša tokom kišne sezone i nedovoljno dobrih puteva, pa se u Tajlandu u drumskom saobraćaju često koriste veliki džipovi i kamioneti, naročito u unutrašnjosti i na severu zemlje.

 
Zemlja je jedan od tri najveća izvoznika ovog žita u svetu.

Rečni saobraćaj je najrazvijeniji na rekama Mekong i Čao Praja, gde rečne pijace nisu retkost, na kojima seljaci i mali poljoprivrednici prodaju voće, ribu i pirinač na čamcima i manjim brodovima. Kruzeri su na moru, veoma popularan i prisutan vid transporta, kako za strane turiste, tako i za domaće stanovništvo kada putuju u vreme godišnjih odmora. Bangkok je jedini grad koji ima podzemnu železnicu ili metro i brze vozove koji olakšavaju saobraćaj. Turizam jeste pretežno razvijen na morskoj obali i ostrvima, ali se turizam razvija na severu zemlje, zbog netaknutih tropskih šuma, čistih vodopada i reka, turisti mogu npr. da jašu, hrane tajlandske slonove, koji umeju i da slikaju. U ASEAN, meću kojima je Tajland država članica, Tajland ima najznačajnije ekonomske i trgovinske odnose sa Indonezijom, Filipinima, Vijetnamom i Malezijom, dok Tajland pomaže u ekonomskom razvoju mnogo siromašnijim članicama i u trgovinskoj saradnji sa ostalim državama članicama ove organizacije kao što su Laos i Mjanmar. Pored toga, Tajland je i država članica Svetske trgovinske organizacije, APEC, Međunarodnog udruženja za razvoj ili IDA, Međunarodnog monetarnog fonda, Visokog komesarijata za izbeglice, Međunarodne hidrografske organizacije, Međunarodne organizacije za standardizaciju, Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Svetske turističke organizacije, Svetske zdravstvene organizacije, Grupe 77, Međunarodne finansijske korporacije, Interpola, Organizacije za zabranu hemijskog oružja, Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, Pokreta nesvrstanih, Interparlamentarne unije, Uneska, Svetske fondacije za prirodu, Svetskog poštanskog saveza, Udruženja za zaštitu životinja Peta i Orka, Udruženja za borbu protiv i zaštitu od side, Udruženja za borbu protiv dijabetesa, Udruženja za borbu protiv dečje eksploatacije, Crvenog krsta, Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih i svetskih udruženja i organizacija, u poslednjih trideset godina Tajland veoma aktivno učestvuje u mnogim međunarodnim skupovima i organizacijama, kao i svetskim konferencijama i samitima.

 
Iconsiam noću

Internet u Tajlandu je cenzurisan, ali ne toliko u toj meri kao u Kini, uklanjaju se bilo kakvi negativni komentari o Tajlandu i o politici zemlje. U javnosti, sem ako niste na plaži, nije dozvoljeno voziti se na skuteru, šetati se nag do pojasa, biti u javnom prevozu nag ili previše neprimereno obučen, jer su građani u metro ulazili neprimereno obučeni. Turisti mogu krivično da odgovaraju i da budu deportovani, jer su žitelji imali problema sa tučama, alkoholisanim stranim turistima i ne treba se šaliti sa tajlandskom policijom koja je nalazila drogu kod turista bilo radi šverca, prodaje ili lične upotrebe iste. More je veoma zagađeno kao što nije bio slučaj pre 50 godina, kada su se prvi veliki hoteli i turistička naselja izgradili, jer veliki broj turista baca smeće na plaži i u more, kao i hoteli koji su relativno blizu izgrađeni pored morske obale. Tajlandska vlada je htela da nekim državama i njihovim građanima, kao npr. Velika Britanija, da im oteža dobijanje turističkih viza zbog nedoličnog ponašanja njihovih građana kao turista na odmoru i da uopšte smanji „preveliki broj turista” kojih je tokom 2017. bilo više od 35 miliona. Tajland ima značajne diplomatske odnose i sa istočnim i zapadnim silama, sa SAD i Kinom. Sa Vijetnamom je obnovio i poboljšao diplomatske odnose tek posle Vijetnamskog rata, dok je sa Sovjetskim Savezom i danas Rusijom, uvek imao i ima korektne odnose. 2016, prema podacima vlade Tajlanda, šest miliona ljudi je živelo ispod granice siromaštva, ali se procenjuje da je taj broj mnogo veći. Tajland ima jedinstveno državno uređenje jer je unitarna parlamentarna ustavna monarhija pod vojnom huntom. Tajland je značajan izvoznik poljoprivrednih mašina i dobara u Aziji, ali i u svetu, jer je veliki izvoznik pirinča, soje i soja sosa, kao i tajlandskog čilija i bibera. Tajland su kolokvijalno nazivali „Italijom Azije” i jedina zemlja koju Evropljani nisu mogli da kolonizuju u jugoistočnoj Aziji. Obrazovanje u Tajlandu je takvo da je osnovna škola zakonom obavezna, deca sa šest godina krenu u školu, potom upisuju srednju školu, ali posle osnovne škole mogu da rade. Bangkok je središte univerziteta i kulture, grad sa najviše mogućnosti i najboljim standardom i kvalitetom života od svih ostalih u Tajlandu, dok drugi gradovi koji su mnogo manji i po stanovništvu i po površini i nemaju dosta uticajnih visoko obrazovanih ustanova, pa zato Tajlanđani ukoliko se ne školuju posle srednje škole, rade u ugostiteljstvu, turizmu ili u poljoprivredi. Muškarci više zarađuju i politički su više angažovani od žena. Žene u tajlandskoj politici u poslednjih 30 godina imaju veći i značajniji uticaj. Tajland je poznat po svojoj specifičnoj svili, od koje se prave marame za plažu, koje nose i žene i muškarci koje se zovu sarong ili pareo. U Tajlandu ima jako puno stranih i domaćih kompanija koje se bave telekomunikacijama, koje se bave proizvodnjom telefona i elektronike u drugih uređaja, i prodajom nekretnina zbog velike izgradnje infrastrukture, pogotovu stambenih nekretnina i lokala za izdavanje prostora naročito u Bangkoku. Industrijska proizvodnja, metalurgija, poljoprivreda, i turizam su vodeći sektori ekonomije.[19][20] Među ASEAN zemljama, Tajland se rangira na drugom mestu po kvalitetu života[21] i HDI zemlje je podignut na „visok“ nivo. Njegova velika populacija i rastući ekonomski uticaj su ga učinili srednjom silom u regionu i širom sveta.[22]

Administrativna podela uredi

Tajland je podeljen u 76 provincija (จังหวัด, changwat), koje su grupisane u 5 grupa provincija po lokaciji. Postoje 2 distrikta sa specijalnim statusom: glavni grad Bangkok (Krung Tep Maha Nakon) i Pataja. Bangkok je na provincijskom nivou i stoga se često računa kao provincija.

Svaka provincija se deli u distrikte i oni se dalje delu u pod-distrikte (tambons). Godine 2006 bilo je 877 distrikta (อำเภอ, amphoe) i 50 distrikta Bangkoka (เขต, khet). Neki delovi provincija na granici sa Bangkokom se smatraju širim Bangkokom (ปริมณฑล, pari monthon). Te provincije su Nontaburi, Patum Tani, Samut Prakan, Nakon Patom i Samut Sakon. Ime provincijskog glavnog grada (เมือง, mueang) je isto kao i ime provincije.

Klikabilna mapa Tajlanda s prikazom njegovih provincija
 Čijang raiČijang maiMae hong sonPajaoLampangPraeLampunNanUtaraditBueng kanNong kaiUdon taniNakon panomSakon nakonKalasinMukdahanLoeiKon kaenNong bua lampuTakSukotaiPitsanulokPičitUtaiKampaengNakon savanPetčabunČaijapumMaha sarakamRoi etJasotonAmnat čaroenUbon ratčataniSisaketSurinBuriramNakonLopburiČainatSingburiKančanaburiSupan buriAng tongSaraburiAjutajaNakon najokPračin buriPatum taniNakon patomRatčaburiSa kaevČačoengsaoČonburiRajongČantaburiTratPetčaburiPračuap kiri kanČumponRanongSurat taniPang ngaPuketKrabiNakon si tamaratTrangPatalungSatunSongklaPataniJalaNarativatSamut prakanBangkokNontaburiSamut sakonSamut songkram
Mapa Tajlanda i njegovih provincija


Južni region uredi

Vidi još: Južno Tajlandska pobuna
 
Južne provincije Tajlanda sa malajsko muslimanskim većinskim oblastima.

Tajland je kontrolisao Malajsko poluostrvo do krajnjeg juga Malaka tokom 1400-ih i držao veći deo poluostrva, uključujući Temasek (Singapur), neka od Andamanskih ostrva, i koloniju na Javi, ali se na kraju povukao kada su Britanci koristili silu da bi garantovali njihovo sizerenstvo nad sultanatom.

Severne države sultanata su predstavljale godišnje darove tajlandskom kralju u obliku zlatnih cvetova — gest priznavanja vazalstva. Britanci su intervenisali u Malajskoj državi i sa Anglo-Sijamskim ugovorom pokušali da izgrade železničku prugu od juga do Bangkoka. Tajland se odrekao suvereniteta nad onim što su danas severne malajske provincije Kedah, Perlis, Kelantan, i Terengganu u korist Britanaca. Provincije Satun i Patani su pripale Tajlandu.

Malajske poluostrvske provincije su Japanci okupirali tokom Drugog svetskog rata. One su bile infiltrirane Malajskom komunističkom partijom (CPM) od 1942. do 2008. CPM je izgubila podršku Vijetnama i Kine nakon kulturne revolucije. Moguće je da su nedavni pobunjenički ustanci nastavak separatističke borbe koja je započela nakon Drugog svetskog rata uz Sukarnovu podršku za PULO. Većina žrtava od vremena pobuna su budistički i muslimanski posmatrači.

Međunarodni odnosi uredi

Glavni članak: Međunarodni odnosi Tajlanda

Međunarodnim odnosima Tajlanda rukovodi ministar spoljnih poslova.

Tailand u potpunosti učestvuje u međunarodnim i regionalnim organizacijama. On je NATO saveznik, mada se nalazi na prioritetnoj je listi nadgledanja po osnovi Specijalnog 301 izveštaja Sjedinjenih Država. Zemlja je i dalje aktivni član ASEAN (Asocijacije južnoistočnih azijskih nacija). Tajland je razvio bliske veze sa ostalim članovima ASEAN-a: Indonezijom, Malezijom, Filipinima, Singapurom, Brunejima, Laosom, Kambodžom, Burmom, i Vijetnamom, čiji ministri spoljnih poslova i ekonomije održavaju godišnje sastanke. Regionalna kooperacija se odvija po pitanjima ekonomije, trgovine, bankarstva, politike, i kulture. Godine 2003, Tajland je služio kao domaćin APEC (Azijske pacifičke ekonomske kooperacije). Dr. Supachai Panitchpakdi, bivši zamenik premijera Tajlanda, trenutno služi kao generalni sekretar u Konferenciji za trgovinu i razvoj Ujedinjenih nacija (UNCTAD). Godine 2005. predstavnici Tajlanda su prisustvovali inauguralnom Istočno azijskom samitu.

Cobra Gold je trenutno najveća godišnja multinacionalna indo-pacifička vojna vežba i održava se u Kraljevini Tajland
 
Tajlandski kraljevski marinci napadaju plažu tokom sletanja amfibije na plažu Hat Iao u Tajlandu
 
Američki i kraljevski marinci u Tajlandu tokom. Nauče tehnike preživljavanja džungle

Zadnjih godina, Tajland je imao sve aktivniju ulogu na međunarodnoj sceni. Kad je Istočni Timor stekao nezavisnost od Indonezije, Tajland je po prvi put u svojoj istoriji poslao trupe za pomoć međunarodnom mirovnom naporu. Njegove trupe su ostale tamo kao deo UN mirovnih snaga. Kao deo svojih napora da poboljša međunarodne veze, Tajland je stupio u kontakt za takvim regionalnim organizacijama kao što su Organizacija američkih država (OAS) i Organizacija za bezbednosti i kooperaciju u Evropi (OSCE). Tajland je doprineo naporima za obnovu u Avganistana i Iraka slanjem trupa.

Taksin je inicirao pregovore radi ostvarivanja nekoliko sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, Australijom, Bahreinom, Indijom, i SAD. Ovaj zadnji sporazum je posebno kritikovan, s tvrdnjama da nekonkurentne Tajvanske industrije mogu da budu uništene.[23]

Taksin je isto tako najavio da će Tajland oprostiti stranu pomoć, i da će raditi sa zemljama donatorima na pomoći u razvoju suseda u široj Mekong podregiji.[24] Taksin je pokušao da stavi Tajland u poziciju regionalnog lidera, putem iniciranja raznih razvojnih projekata u siromašnijim susednim zemljama, kao što je Laos. Više kontroverzno je da je on uspostavio bliske, prijateljske odnose s burmanskom diktaturom.[25]

Tajland je pristupio invaziji Iraka predvođenoj Sjedinjenim Državama, šaljući humanitarni kontingent sa 423 vojnika.[26] Trupe su povučene 10. septembra 2004. Dva vojnika su poginula u Iraku u pobunjeničkim napadu.

Abhisit je imenovao Kasit Piromya lidera Narodne alijanse za demokratiju za ministra spoljnih poslova. Aprila 2009. je izvio sukob između tajvanskih i kambodžanskih trupa na teritoriji u neposrednom susedstvu 900 godina starih ruina kambodžanskog Preah Vihear hinduističkog hrama u blizini granice. Kambodžanska vlada je tvrdila da je njena armija ubila najmanje četiri Tajvanca i zarobila deset, mada je Tajvanska vlada demantovala da su tajvanski vojnici ubijeni ili povređeni. Dva kambodžanska i tri tajvanska vojnika su poginula. Obe armije su okrivljivale jedna drugu za početak pucanja i poricale ulazak tuđu teritoriju.[27][28]

Reference uredi

  1. ^ a b Thailand Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. decembar 2010), The World Factbook.
  2. ^ „World Population Prospects: The 2015 Revision, Key Findings and Advance Tables” (PDF). United Nations Department of Economic and Social Affairs/Population Division. str. 17. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 03. 2014. g. Pristupljeno 10. 1. 2016. 
  3. ^ National Statistics Office, "100th anniversary of population censuses in Thailand: Population and housing census 2010: 11th census of Thailand" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. jul 2012). popcensus.nso.go.th.
  4. ^ „Thailand”. International Monetary Fund. Pristupljeno 16. 4. 2016. 
  5. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 11. 04. 2014. 
  6. ^ „Thailand's Junta Chief Chosen as Prime Minister”. Thailand News.Net. 21. 8. 2014. Pristupljeno 21. 8. 2014. 
  7. ^ „A Royal Occasion speeches”. Worldhop.com Journal. 1996. Arhivirano iz originala 12. 5. 2006. g. Pristupljeno 5. 7. 2006. 
  8. ^ The Secretariate of the House of Representatives (2007). „Constitution of the Kingdom of Thailand B.E 2550” (PDF). The Secretariat of the House of Representatives. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 8. 2012. g. Pristupljeno 7. 11. 2012. 
  9. ^ „"Na" ili "u"”. Nin online. Pristupljeno 2023-07-16. 
  10. ^ Woodward, Susan L. (1997). „Tropical Savannas”. Biomes of the World. S. L. Woodward. Pristupljeno 23. 2. 2014. 
  11. ^ a b „Tajland's Elephants”. Thai Elephant Conservation Center. Pristupljeno 3. 3. 2015. [mrtva veza]
  12. ^ Hile, Jennifer (6. 10. 2002). „Activists Denounce Tajland's Elephant "Crushing" Ritual”. National Geographic Today. Pristupljeno 7. 6. 2007. 
  13. ^ Gill, Teena Amrit (18. 2. 1997). „Endangered Animals on Restaurant Menus”. Albion Monitor/News. Arhivirano iz originala 16. 5. 2007. g. Pristupljeno 7. 6. 2007. 
  14. ^ „Thai Forests: Dept. National Parks, Wildlife & Plants”. Thai Society for the Conservation of Wild Animals. 
  15. ^ McCargo, D.; Hongladarom, K. (2004). „Contesting Isan‐ness: Discourses of politics and identity in Northeast Thailand” (PDF). Asian Ethnicity. 5 (2): 219. S2CID 30108605. doi:10.1080/1463136042000221898. Arhivirano iz originala (PDF) 09. 08. 2017. g. Pristupljeno 18. 03. 2017. 
  16. ^ West 2009, str. 794
  17. ^ Luangthomkun, Theraphan (2007). „The Position of Non-Thai Languages in Thailand”. Language, Nation and Development in Southeast Asia. ISEAS Publishing: 191. 
  18. ^ Paradise revealed - Taipei Times, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  19. ^ Thailand and the World Bank Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. maj 2011), World Bank on Thailand country overview.
  20. ^ The Guardian, Country profile: Thailand, 25 Apr 2009.
  21. ^ Chueyprasit, Orapa; Naasiri, Chaite (27. 3. 2014). „Thailand ranks 2nd in ASEAN for the best quality of life”. National News Bureau of Thailand. Arhivirano iz originala 28. 3. 2014. g. Pristupljeno 28. 3. 2014. 
  22. ^ Jonathan H. Ping Middle Power Statecraft (p 104)
  23. ^ „FTA Watch Group website”. Ftawatch.org. Pristupljeno 25. 4. 2010. 
  24. ^ Ciorciari, John D. (10. 3. 2004). „Thaksin's Chance for Leading Role in the Region”. The Straits Times. Singapore. 
  25. ^ 'Thaksin to face charges over Burma telecom deal. ICT News, 2 August 2007
  26. ^ „Thailand sends troops to bolster US occupation of Iraq”. World Socialist Web Site. oktobar 2003. Pristupljeno 28. 1. 2015. 
  27. ^ The Telegraph, Troops from Thailand and Cambodia fight on border, 3 April 2009
  28. ^ Bloomberg, Thai, Cambodian Border Fighting Stops, Thailand Says, 3 April 2009

Literatura uredi

  • West, Barbara A. (2009). Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania. Facts on File. str. 794. ISBN 978-1-4381-1913-7. 
  • Wyatt, David K. (2003). Thailand: A Short History. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-08475-7. 
  • Chris Baker und Pasuk Phongpaichit (2005). A History of Thailand. (2nd izd.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-75915-1. 
  • Terwiel, B. J. (2011). Thailand's Political History: From the 13th Century to Recent Times. Bangkok: River Books. ISBN 978-974-9863-96-1. 
  • Grabowsky, Volker (2010). Kleine Geschichte Thailands. München. ISBN 978-3-406-60129-3. 
  • Jürgen Hohnholz: Die Gewässer. In: Jürgen Hohnholz (ed): Thailand – Geographie – Geschichte – Kultur – Religion – Staat – Gesellschaft – Politik – Wirtschaft. Tübingen 1980
  • Hohnholz, Jürgen H.; Pfeffer, Karl-Heinz (2003). Studium Generale--Thailand: Ressourcen, Strukturen, Entwicklungen eines tropischen Schwellenlandes. Geographisches Institut der Universität Tübingen. ISBN 978-3-88121-066-9. 
  • M. Domrös: Die Vegetation. In: Jürgen Hohnholz (ed): Thailand – Geographie – Geschichte – Kultur – Religion – Staat – Gesellschaft – Politik – Wirtschaft, Tübingen 1980
  • Gray, Denis (1991). National Parks of Thailand. Bangkok: Communications Resources Ltd. ISBN 978-974-88670-9-0. 
  • M. Domrös: Die Tierwelt. In: Jürgen Hohnholz (ed): Thailand – Geographie – Geschichte – Kultur – Religion – Staat – Gesellschaft – Politik – Wirtschaft. Tübingen 1980
  • К. Кинель, Д. Мишукова. Таиланд. Королевство храмов и дворцов. М., Вече, 2011 (Исторический путеводитель).
  • Погадаев, В. Страна королевских слонов — в: Азия и Африка сегодня. — 2003. — N9

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тајланд&oldid=27548046”