Отворите главни мени

Милица Јанковић (Пожаревац, 23. новембар 1881Нишка Бања, 27. јул 1939) је била српска књижевница. Користила је псеудониме: Л. Михајловић, Лепосава Михајловић.

Милица Јанковић
Milica Janković.jpg
Милица Јанковић
Датум рођења(1881-11-23)23. новембар 1881.
Место рођењаПожаревац
  Кнежевина Србија
Датум смрти27. јул 1939.(1939-07-27) (57 год.)
Место смртиНишка Бања
  Краљевина Југославија

БиографијаУреди

Милица Јанковић је рођена у Пожаревцу, у угледној трговачкој породици - отац јој је био познати пожаревачки трговац Данило Јанковић. Имала је две старије сестре и млађег брата.

Породичне околности у њеном најранијем детињству су биле веома неповољне. Њен отац је претрпео велике финансијске губитке и довео породицу на ивицу егзистенције. То се одразило на брак и довело до његовог развода. Због породичних несугласица, 1884. године, Миличина мајка са њом, њеним сестрама и братом одлази од супруга и враћа се својим родитељима и брату у Велико Градиште, прекидајући све контакте са супругом. Због тога се Милица свог оца готово није ни сећала.

Основну школу је завршила у Великом Градишту, у Београду шест разреда Више женске школе и као ученица Бете и Ристе Вукановић, Сликарску школу (1902), која је у том тренутку била приватна образовна установа. Потом је учитељ вештина у Вишој женској и Учитељској школи у Крагујевцу (19021906). Године 1904. је ради стручног усавршавања боравила у Минхену. Научила је руски и француски и преводила је с руског.

У 21. години разболела се од туберкулозе и костобоље. Рат 1914. је затиче у Сплиту на лечењу. Преко Италије и Грчке враћа се у Србију. Окупацију 19151918. је провела болесна у Врњачкој Бањи и Трстенику. После рата је наставница цртања у Другој женској гимназији у Београду. Лечила се у бањама, на мору и у Паризу (1928). Затим је скоро 20 година била непокретна, везана за постељу. Писала је песме у стиху и прози, приповетке за одрасле, омладину и децу, романе, путописе, скице, пригодне чланке, књижевне и уметничке приказе.

ДелаУреди

Збирке приповедакаУреди

  • Исповести (С. Б. Цвијановић, Београд, 1913. - под псеудонимом Л. Михајловић 254 стр.) [1][2]
  • Незнани јунаци (Београд, 1919.) [3][4]
  • Калуђер из Русије (Сарајево, 1919.) [5][6]
  • Чекање (Београд, 1920.) [7][8]
  • Наши добротвори (Издато и на Брајевом писму)[9]
  • Смрт и живот (Издавачка књижарница Напредак, Београд 1922.)[10]
  • Плави доброћудни вали (Београд 1929.) [11][12]
  • Међу зидовима (Београд 1932.) [13][14]
  • Путем (Геца Кон, Београд, 1932.) [15][16]
  • Људи из скамије (Српска књижевна задруга, коло XL, књига 270, Београд, 1937. 151 стр.) [17][18]

РоманиУреди

  • Пре среће (Књижевни југ, Загреб, 1918. 162 стр.) [19]
  • Плава госпођа (Српска књижевна задруга, Београд, 1924. 151 стр.)[20][21]
  • Мутна и крвава, (Геца Кон, мек повез, 367 страна, Београд, 1932.) [22]; II издање: Београд, Службени гласник 2012.[23][24]

Приповетке за децуУреди

  • Природа и деца (Рад, Београд 1922. 147 стр.) са илустрацијама [25] Милице Чађевић [26]
  • Истините приче о деци и за децу (Издање И. Ђ. Ђурђевића, Београд-Сарајево, 1922. 156 стр.) [27][28]
  • Приповетке за школску омладину I (Уједињење, Београд,1927.)[29]
  • Приповетке за школску омладину II (Уједињење, Београд, 1929.)
  • Зец и миш. Приче о животињама (Српска књижевна задруга, Београд, 1934. са 12 илустрација Бете Вукановић)[30]
  • Жута породица и друге приче (Београд, 1935.)[31]

РеференцеУреди

  1. ^ опис II. издања из 1922. г. на SUDOC-у, мрежи француских универзитетских библиотека, авг. 2014.
  2. ^ COBISS.SR
  3. ^ опис на SUDOC
  4. ^ COBISS.SR
  5. ^ опис на SUDOC
  6. ^ COBISS.SR
  7. ^ опис на SUDOC
  8. ^ COBISS.SR
  9. ^ COBISS.SR
  10. ^ COBISS.SR
  11. ^ опис на SUDOC
  12. ^ COBISS.SR
  13. ^ опис на SKČR
  14. ^ COBISS.SR
  15. ^ опис на SKČR
  16. ^ COBISS.SR
  17. ^ опис на SKČR-у, збирној бази чешких библиотека}
  18. ^ COBISS.SR
  19. ^ COBISS.SR
  20. ^ опис у бази Конгресне библиотеке
  21. ^ COBISS.SR
  22. ^ опис на SKČR
  23. ^ опис у бази Конгресне библиотеке
  24. ^ COBISS.SR
  25. ^ на форуму Знак Сагите
  26. ^ COBISS.SR
  27. ^ опис на SUDOC
  28. ^ COBISS.SR
  29. ^ COBISS.SR
  30. ^ COBISS.SR
  31. ^ COBISS.SR

ЛитератураУреди

  • Пантелић, Ивана; Милинковић, Јелена; Шкодрић, Љубинка (2013). Двадесет жена које су обележиле XX век у Србији. Београд: НИН. 
  • Јанковић, Милица (2012). Мутна и крвава. Београд: Службени гласник, едиција Сопствена соба, прир. Јована Реба. 
  • Станојевић, Малиша (1985). „Животна и списатељска судбина Милице Јанковић”. Анали Филолошког факултета. 16: 181—193. 

Спољашње везеУреди