Хенри IV Ланкастер
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Хенри IV Ланкастер (3. мај 1367 — 20. март 1413) је био енглески краљ од 1399. до 1413. године. Хенри IV је оснивач династије Ланкастер, млађег огранка династије Плантагенет. Његов отац је био Џон од Гента, трећи и најстарији преживели син Едварда III. Први је енглески краљ након норманских освајања који се обратио на енглеском.
Хенри IV | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 3. април 1367. |
Место рођења | Линколншир, Енглеска |
Датум смрти | 20. март 1413.45 год.) ( |
Место смрти | Вестминстер, Лондон, Енглеска |
Гроб | Кентерберијска катедрала |
Породица | |
Супружник | Мери Бохун, Џоана од Наваре |
Потомство | Хенри V Ланкастер, Thomas of Lancaster, 1st Duke of Clarence, Јован од Ланкастера, Хемфри од Глостера, Бланш од Енглеске, Филипа од Енглеске |
Родитељи | Џон од Гента Бланш од Ланкастера |
Династија | Ланкастер |
Краљ Енглеске | |
Период | 30. септембар 1399 — 20. март 1413. |
Претходник | Ричард II Плантагенет |
Наследник | Хенри V Ланкастер |
Биографија
уредиПрва побуна лордова
уредиОтац му је био једно време регент у доба Ричарда II. Хенри IV је био је рођак и пријатељ краља Ричарда II, међутим узео је учешће у побуни Лордова против Ричарда 1387. године. Након поновног пуног преузимања власти Ричард II је казнио многе лордове, али није Хенрија IV.
Друга криза са Ричардом II
уредиИзмеђу Хенрија IV и војводе од Норфока избили су спорови, па Ричард II протерује војводу од Норфока, а Хенрију IV забрањује приступ феуду на 10 година. Међутим, када је умро Џон од Гента (отац Хенрија IV) Ричард II је без објашњења повукао екстремни потез. Поништио је легалне документе на основу којих је требало да Хенри IV наследи аутоматски очево имање. То имање је било огромно, готово држава у држави и зато је ометало Ричардове планове централизације Енглеске и контроле великих лордова.
Војни поход против краља Ричарда II
уредиХенри IV се среће са бившим и будућим надбискупом Кантерберија Томасом Арунделом. Надбискуп Кантерберија је највиши црквени поглавар Енглеске. Томас Арундел је подржавао побуњене лордове, па је био у прогонству. Заједно крећу у војни поход против Ричарда II, док је Ричард био одсутан у Ирској.
Одузимали су земљу свима, који им се нису придруживали у борби против краља. Ричардов аутократски стил владаља је био непопуларан, па је Хенрик IV лако завладао југом и истоком Енглеске. Кад се Ричард II вратио у Велс, незадовољство његовом влашћу је захватило целу Енглеску. Ричард је заробљен у Велсу и био је присиљен да абдицира.
Постаје краљ
уредиХенри IV постаје краљ одлуком парламента. Тиме је прескочен син Ричарда II као законити наследник. Хенри је крунисан 13. октобра 1399. и то је било након норманских освајања прво обраћање енглеског краља на енглеском. Хенри се често консултовао са парламентом, са којим је понекад био у спору око црквених питања. Томас Арундел је поново постао надбискуп Кентерберија и имао је велики утицај на Хенрија. Први пут у Енглеској се спаљују херетици, посебно они из покрета Лоларда. Ричард II је убијен глађу у тамници 1400. године.
Период власти
уредиТоком власти много времена је провео бранећи се од побуна и покушаја атентата. Побуне два моћна племића деломично је угушио његов син Хенрик V. Хенрик V је дограбио од свог оца много ефективне власти већ 1410. године.
Енглески пирати су 1406. заробили Џејмса I Шкотског, док је пловио према Француској. Џејмс I Шкотски је остао заробљеник током Хенријевог живота.
Позније године његова живота обележиле су велике здравствене потешкоће. Имао је неку тешку кожну болест.
Предмет је Шекспирове драме Хенрик IV.
Породично стабло
уреди16. Едвард I Плантагенет | ||||||||||||||||
8. Едвард II Плантагенет | ||||||||||||||||
17. Елеонора Кастиљска | ||||||||||||||||
4. Едвард III Плантагенет | ||||||||||||||||
18. Филип IV | ||||||||||||||||
9. Изабела Француска | ||||||||||||||||
19. Џоана I од Наваре | ||||||||||||||||
2. Џон од Гента | ||||||||||||||||
20. John II, Count of Hainaut | ||||||||||||||||
10. Вилијам I, гроф од Еноа | ||||||||||||||||
21. Филипа од Луксембурга | ||||||||||||||||
5. Филипа од Еноа | ||||||||||||||||
22. Шарл Валоа | ||||||||||||||||
11. Жана од Валоа, грофица Еноа | ||||||||||||||||
23. Маргарета од Анжуа и Мена | ||||||||||||||||
1. Хенри IV Ланкастер | ||||||||||||||||
24. Едмунд Погрбљени | ||||||||||||||||
12. Хенри, 3. гроф од Ланкастера | ||||||||||||||||
25. Бланш од Артоа | ||||||||||||||||
6. Хенри од Гросмонта, 1. војвода од Ланкастера | ||||||||||||||||
26. Patrick de Chaworth | ||||||||||||||||
13. Maud Chaworth | ||||||||||||||||
27. Isabella de Beauchamp | ||||||||||||||||
3. Бланш од Ланкастера | ||||||||||||||||
28. Louis de Brienne | ||||||||||||||||
14. Henry de Beaumont, 4th Earl of Buchan | ||||||||||||||||
29. Agnés de Beaumont | ||||||||||||||||
7. Изабела Бомон | ||||||||||||||||
30. Sir Alexander Comyn | ||||||||||||||||
15. Alice Comyn | ||||||||||||||||
31. Joan le Latimer | ||||||||||||||||
Литература
уреди- Encyclopedia Britannica.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века I. Београд.
Спољашње везе
уреди