Отворите главни мени

Хенри од Гросмонта, 1. војвода од Ланкастера

Хенри I од Ланкастера, познат и као Хенри од Гросмонта (око 1300, Гросмонт - 23. март 1361, Замак Лестер), био је први војвода од Ланкастера и најмоћнији енглески племић, са бројним поседима. Хенри се 1330. године оженио са Изабелом, кћерком Хенрија од Бомонта. Био је један од најзначајнијих личности током владавине Едварда III.

Хенри од Гросмонта, 1. војвода од Ланкастера
Portrait of Henry, Duke of Lancaster - William Bruges's Garter Book (c.1440-1450), f.8 - BL Stowe MS 594 (cropped).jpg
Датум рођења1310.
Место рођењаGrosmont, Monmouthshire
Датум смрти23. март 1361.
Место смртиLeicester Castle
ДинастијаПлантагенет
ОтацХенри, 3. гроф од Ланкастера
МајкаMaud Chaworth
СупружникИзабела Бомон
ПотомствоMaud, Countess of Leicester, Бланш од Ланкастера
ПретходникХенри, 3. гроф од Ланкастера
НаследникЏон од Гента
Хенри I од Ланкастера
Portrait of Henry, Duke of Lancaster - William Bruges's Garter Book (c.1440-1450), f.8 - BL Stowe MS 594 (cropped).jpg
Хенри I од Ланкастера
Датум рођењаоко 1300.
Место рођењаГросмонт, Монмутшир
Датум смрти23. март 1361.
Место смртиЗамак Лестер, Лестершир
СлужбаКраљевина Енглеска

Садржај

ПореклоУреди

Био је једини син Хенрија, трећег грофа од Ланкастера и његове супруге Матилде Чаворте. Био је пранунук Хенрија III Плантагенета и унук Едмунда Грбавог, млађег брата Едварда I Плантагенета. Његова баба по оцу била је Бланш д'Артоа, унука краља француске Луја VIII Капета.[тражи се извор]

Односи Хенријевих предака са краљевима ЕнглескеУреди

Хенријев стриц Томас од Ланкастера стекао је богато наследство од оца и брак са Алисом, четвртом грофицом од Линколна и тако постао најбогатији племић у Енглеској, али се сукобио са краљем Едвардом II Плантагенетом 1322. године и његова имовина је била оштећена.

Томас је умро без деце, па је гроф Хенри, који се помирио са Едвардом, али 1327. године Едварда је збацила супруга Изабела, која се одмах потом почела да сукобљава са Хенријем, али када је 1330. године власт преузео Едвард III Плантагенет збацивши Изабелиног љубавника Роџера Мортимера. Едвард III је одмах обновио добре односе са грофом Хенријем, којем је почело да попушта здравље и који је почео да губи вид, па је Хенри постао очев регент.

Хенри у ШкотскојУреди

Године 1333. Хенри је пратио краља Едварда у кампањи против Шкота, где се показао као храбар витез и 1336. године именован је за краљевог поручника у Шкотској.

Краљ га је, у другој половини 1340. године, због својих дугова, послао као таоца у Низоземске и ослобођен је 1341. године, када је краљ платио велику суму да би га ослободио. Већ у октобру је поново био унапређен јер је постао поручник и северне Енглеске, а у Роксбургу је провео зиму.

Следећег пролећа је организовао витешки турнир на коме је донета одлука да витезови не носе оклоп. Због тога су два витеза била убијена, а Хенри је тешко ранио Сер Вилијама Дагласа, годподара Лидесдејла.[1]

Хенри у Стогодишњем ратуУреди

Године 1337. је избио Француско-енглески рат, који су историчари назвали Стогодишњи рат. У том рату се Хенри први пут појавио 24. јуна 1340. године у бици код Слија.

Године 1345. краљ је планирао троструки напад на Француску; тако што је Хенри требало да нападне Аквитанију, гроф од Нортхемптона Бретњу, а краљ из Фландрије. Хенри се у тој борби одлично показао и 21. октобра 1345. године је са својих 1 500 витезова извојевао блиставу победу код Обероша над Лујом, грофом Поатјеа и његовом војском од 7 000 људи, а за откуп заробљених је добио чак 50 000 фунти.

Следеће године, док је Едвард нападао Нормандију и Пикардију, Хенри је освојио Поатје. Године 1347. Хенри се вратио у Енглеску са много већим поседима него што је имао када је почела шевоша. Због својег богатства Хенри је успео обновити Савојску палату у Лондону, која је постала најлуксузнија палата у Европи.

29. августа 1350. године Хенри учествује у беци код Винчелзија, где је спасио краљеве синове Едварда Црног Принца и Џона од Гента, када је њихов брод почео тонути.

Хенри је после проглашавања за војводу од Ланкастера 1351. године отишао у Француску где је провео већину остатка живота.

Односи са краљем ЕдвардомУреди

Године 1343. Хенри је, са Вилијамом Монтакитом, грофом од Слисбура, отишао у Кастиљу да преговара о браку између Едвардове кћерке и сина краља Кастиље, Алфонса XI од Кастиље.

Док је Хенри био у Француској његов шездесетчетворогодишњи отац је умро у замку Лестеру (1345) и он је уредно наследио његове поседе. Хенријевим поседима је потом додат и Бержерак и Едвард му је чак дозволио да кове новац са својим именом. Након успешне опсаде Калеа, Едвард га је 1348. године именовао за витеза подвезице.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Јован без Земље
 
 
 
 
 
 
 
8. Хенри III Плантагенет
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Изабела Анголемеска
 
 
 
 
 
 
 
4. Едмунд Погрбљени
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Рамон Беренгар IV од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
9. Елеонора од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Беатриче Савојска, грофица Провансе
 
 
 
 
 
 
 
2. Хенри, 3. гроф од Ланкастера
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Луј VIII
 
 
 
 
 
 
 
10. Роберт I од Артоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Бланка од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
5. Бланш од Артоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Хенри II, војвода Брабанта
 
 
 
 
 
 
 
11. Матилда од Брабанта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Марија од Хоенштауфена
 
 
 
 
 
 
 
1. Хенри од Гросмонта, 1. војвода од Ланкастера
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Patrick de Chaworth
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Patrick de Chaworth, Lord of Kidwelly
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Hawise de London
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Maud Chaworth
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. William Beauchamp
 
 
 
 
 
 
 
14. William de Beauchamp, 9th Earl of Warwick
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Isabella Mauduit
 
 
 
 
 
 
 
7. Isabella de Beauchamp
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. John FitzGeoffrey
 
 
 
 
 
 
 
15. Maud FitzJohn
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Isabel Bigod
 
 
 
 
 
 

РеференцеУреди

  1. ^ Fowler 1969, стр. 103

ЛитератураУреди