Ања Алач
Александра Ања Алач (Београд, 29. септембар 1988) српска је глумица, постала је позната по улози Инес Одак у хрватској серији Ружа вјетрова, као и по улози Бранкице у филму Драгана Бјелогрлића Монтевидео, бог те видео!. Кћерка је глумаца Александра Алача и Весне Чипчић.
Александра Алач | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Александра Алач |
Надимак | Ања |
Датум рођења | 29. септембар 1988. |
Место рођења | Београд, СФР Југославија |
Занимање | глумица |
Породица | |
Родитељи | Александар Алач Весна Чипчић |
Рад | |
Битна улога | Ружа вјетрова — Инес Одак Монтевидео, Бог те видео! — хазенашица Бранкица Монтевидео, Бог те видео! — хазенашица Бранкица |
Веза до IMDb-а |
Дипломирала је на катедри за глуму на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду у класи професора Драгана Петровића Пелета.[1] Бивша је девојка глумца Милоша Биковића из студентских дана.
У браку је са архитектом и уличним уметником Андрејом Јосифовским који је познатији као Пијаниста и ради на Архитектонском факултету у Београду. Имају двоје деце, сина Алексеја и ћерку Анђелу. Њен брат Иван Вања Алач је позоришни редитељ.
Улога
уредиПозоришне представе
уредиФилмографија
уредиГод. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
2010-те | |||
2010. | Монтевидео, Бог те видео! | хазенашица Бранкица | |
2011. | Мирис кише на Балкану (серија) | Диди Валић | |
2012. | Монтевидео, Бог те видео! (серија) | хазенашица Бранкица | |
2011—2013. | Ружа вјетрова | Инес Одак | |
2016. | Убице мог оца | Теодора | |
2017. | Синђелићи | Николета | |
2019. | Балканска међа | Душка | |
2019. | Ургентни центар | Јасмина Стошић | |
2019. | Жигосани у рекету | Тањин адвокат | |
2020-те | |||
2020. | Тате | Дуња | |
2020. | Викенд са ћалетом | ||
2021. | Радио Милева | Дирјана | |
Капио | мајка |
Награде и признања
уреди- Награда Душан Дука Јовановић за најбољу младу глумицу на 4. Фестивалу произведених представа у Алексинцу, 2015. године, за улогу Саре у представи Мој син мало спорије хода[42]
Напомене
уреди- ^ Ања Алач је, као студенткиња Факултета драмских уметности, у представи тумачила лик Венди,[3][4][5] који је у поставци из 2016. припао Тари Ђурашиновић.[6]
- ^ У премијерној поставци представе, лик Марине играла је Ивана Николић.[10][11][12]
- ^ Премијерни ансамбл представе чинили су Тамара Драгичевић, Иван Зекић, Радован Вујовић и Нађа Маршићевић.[14]
- ^ Представа је рађена по мотивима сценарија комедије Сема и Беле Спевек, Моја три анђела (енгл. My Three Angels).[18] Комад је премијерно одигран 1353, на сцени Бродвејског театра, а укупно је имао преко 300 извођења. Две године касније, приказан је филм Ми нисмо анђели, према сценарију Раналда Мекдугала (енгл. Ranald MacDougall), са Хамфријем Богартом у главној улози. Првобитну верзију приче написао је француски драматург Алберт Хусон (фр. Albert Husson), 1952. године.[19]
- ^ Ања Алач је део ансамбла постала у новембру 2017, када је заменила колегиницу са класе, Нину Јанковић.[27]
- ^ Представа је настала према истоименом филму из 1980. године. Александра Ања Алач се ансамблу прикључила након премијере, а преузела је лик Луције, који је у почетку тумачила Ива Стефановић.[30][31][32]
- ^ Сценарио се преплиће са мотивима из бајки Лепотица и звер, Кинг Конг и других.[34]
- ^ У алтернацији са Миленом Предић.[38]
Референце
уреди- ^ „Aleksandra Anja Alač”. prvikoraci.com. Архивирано из оригинала 07. 06. 2019. г. Приступљено 7. 6. 2019.
- ^ „Delirijum tremens”. hocupozoriste.rs. 25. 4. 2005. Приступљено 16. 2. 2020.
- ^ „Anja Alač: Razdvojenost od dečka mi ne pada teško”. nacional.hr. espreso.rs. 25. 10. 2011. Архивирано из оригинала 15. 02. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2020.
- ^ Car, Maja (19. 5. 2012). „Anja Alač: Moj Petar Pan oborio me zrelim muškim humorom” (на језику: хрватски). Вечерњи лист. Приступљено 15. 2. 2020.
- ^ Лош, Татјана (13. 1. 2013). „Ања Алач: Пронашла сам свог Петра Пана”. Вечерње новости. Приступљено 15. 2. 2020.
- ^ „Петар Пан”. Позориште „Бошко Буха“. 15. 12. 2016. Приступљено 15. 2. 2020.
- ^ „Premijera predstave „Petar Pan””. Танјуг. Б92. 7. 4. 2010. Приступљено 15. 2. 2020.
- ^ Nježić, T. (8. 5. 2010). „Gorka farsa na sceni i van nje”. Блиц. Приступљено 15. 2. 2020.
- ^ „Harold i Mod”. hocupozoriste.rs. 6. 6. 2010. Приступљено 16. 2. 2020.
- ^ Г. Т, Б. (8. 12. 2011). „Почеле пробе „Дрекавца” у БДП-у”. Политика. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ „Drekavac – BDP”. tiketklub.com. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna (мај 2013). „Godišnjak pozorišta Srbije 2011/2012.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 17. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ „Аня Алач”. gm-production.ru (на језику: руски). Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ S, T. (16. 5. 2013). „"Zaštita prije svega" u Dadovu”. mondo.rs. kodex.me. Приступљено 15. 2. 2020.
- ^ „Aleksandra Anja Alač”. biografija.org. 20. 11. 2017. Приступљено 15. 2. 2020.
- ^ „Sve o mojoj majci”. hocupozoriste.rs. 26. 4. 2011. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ „Moj sin samo malo sporije hoda”. hocupozoriste.rs. 24. 11. 2013. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ Bojanić, M. (25. 6. 2013). „Slogan „Večeras improvizujemo“”. Данас. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ „Anđeli čuvari u BDP-u”. seecult.org. 24. 1. 2014. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав (мај 2015). „Годишњак позоришта Србије 2013/2014.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 16. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ „Господар песме”. Позориште Пуж. Приступљено 15. 2. 2020.
- ^ „Rođendanska premijera: "Gospodar pesme" u pozorištu "Puž"”. Танјуг. Блиц. 10. 4. 2014. Приступљено 15. 2. 2020.
- ^ „Kad su cvetale tikve”. Београдско драмско позориште. 24. 5. 2014. Архивирано из оригинала 21. 02. 2015. г. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ „Ples sa Bogovima”. hocupozoriste.rs. 25. 3. 2015. Приступљено 16. 2. 2020.
- ^ „Poziv na pogubljenje”. hocupozoriste.rs. 8. 10. 2015. Приступљено 16. 2. 2020.
- ^ „Terorizam u svakodnevnici”. seecult.org. 7. 10. 2016. Приступљено 16. 2. 2020.
- ^ K, E. (1. 11. 2017). „PREDSTAVA OSVRNI SE U GNEVU: Anja Alač uskočila umesto trudne Nine”. Курир. Приступљено 15. 2. 2020.
- ^ „Da li je dovoljni biti samo živ? Ne propustite premijeru predstave "Osvrni se u gnevu"”. Прва српска телевизија. 24. 6. 2016. Архивирано из оригинала 16. 02. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2020.
- ^ „Поморанџе за збогом”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 21. 02. 2017. г. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ „Glumica Aleksandra Anja Alač u ulozi drugarice Lucije, manekenke iz Splita, koja pronalazi svoju ljubav u Beogradu!”. Ljubav i moda. Фејсбук. 8. 10. 2017. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ „Premijera mjuzikla Ljubav i moda u Madlenianumu”. sitoireseto.com. 24. 3. 2017. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ „Ljubav i moda”. hocupozoriste.rs. 27. 4. 2017. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ „Ljubav i moda”. Опера и театар Мадленијанум. 27. 4. 2017. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ „“Lepotica i zverko” premijera u “Pužu””. antrfile.com. 12. 11. 2017. Архивирано из оригинала 19. 06. 2020. г. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ „Лепотица и зверко”. Позориште Пуж. 1. 11. 2019. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ „Iz života insekata”. hocupozoriste.rs. 6. 12. 2017. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ „Klošmerl”. Београдско драмско позориште. 23. 4. 2018. Приступљено 7. 2. 2020.[мртва веза]
- ^ „Ničiji sin”. Београдско драмско позориште. 23. 4. 2018. Приступљено 7. 2. 2020.[мртва веза]
- ^ В. С, В. (2. 10. 2018). „“Ничији син” на сцени Београдског драмског позоришта”. Вечерње новости. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ „Liliom”. Београдско драмско позориште. 1. 11. 2019. Архивирано из оригинала 03. 12. 2022. г. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ „Living room”. Београдско драмско позориште. 13. 6. 2020. Приступљено 7. 2. 2020.
- ^ „Pet nagrada za predstavu "Moj sin samo malo sporije hoda" u Aleksincu”. Блиц. 26. 11. 2015. Приступљено 7. 2. 2020.
Спољашње везе
уреди- Атанасковић, Марија (9. 11. 2014). „Da li znate čija je ćerka ova lepotica?”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 26. 06. 2019. г. Приступљено 26. 6. 2019.
- „Anja Alač o poređenju sa Vesnom Čipčić: U Srbiji je još uvek jako važno šta će drugi reći”. gloria.rs. 3. 4. 2017. Приступљено 12. 2. 2020.
- P., Tamara (2. 12. 2018). „Anja Alač, poznata glumica iz poznate porodice”. sinemanija.com. Приступљено 12. 2. 2020.
- Јунгић, М. (24. 12. 2018). „Ања Алач: Сама сам себи увек најбољи критичар”. Вечерње новости. Приступљено 12. 2. 2020.
- „Aleksandra Anja Alač”. Београдско драмско позориште. tickets.rs. Приступљено 12. 2. 2020.
- Све је то ствар срца („Политика”, 4. март 2020)
- Јунгић, М. (25. 3. 2020). „Глумица Ања Алач: Гајим оптимизам више него икад”. Вечерње новости. Приступљено 22. 4. 2020.