Википедија

Рашко Димитријевић

Рашко Димитријевић (15. март 1898 [1]— 30. јул 1988) био је српски књижевник, есејиста, професор универзитета и преводилац са француског и немачког језика на српски.[2]

Рашко Димитријевић
Датум рођења(1898-03-15)15. март 1898.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти30. јул 1988.(1988-07-30) (90 год.)
Место смртиБеоград, Југославија

Биографија уреди

Рођен је у Београду, у чувеној улици "Код два бела голуба", у грађанској породице интелектуалаца. Деда је био лични лекар српског краља Петра Карађорђевића, а отац др Васа Димитријевић такође београдски лекар. Завршио је основну школу, Другу београдску гимназију[3] и Филозофски факултет у родном граду. Матурирао је приватно због рата и болести 1918. године. Пре студија филозофије започео је студије медицине у Француској у Монпељеу, ћелећи да настави породичну традицију али је одустао. Наставничку каријеру је започео у Великом Бечкереку где је 1923. године[4] постављен за "предметног учитеља" у тамошњој гимназији. Професор Реалне гимназије у Земуну 1924—1930, Реалке у Београду 1930-1938,[5] Ликовне академије у Београду 1940—1949, уредник у Издавачком предузећу „Просвета” 1949—1955, предавач и виши предавач на Филолошком факултету у Београду (Катедра за Општу књижевност са теоријом књижевности) 1955—1968.[2] Студирао у Монпељеу 1919—1920, Стразбуру и Паризу 1922—1923, боравио у Паризу 1927, 1955, 1961. и 1967. и Швајцарској 1959. Аутор две посебне публикације (Књига о планини, 1938, и Алфонс Доде и Прованса, 1939) и више студиозних предговора (о Ален-Фурнијеу, Госпођи де Севиње, Жоржу Дијамелу, Молијеру и др.). У часописима и дневним листовима објавио велики број песама, путописа, приказа и огледа (о Рилкеу, Доржелесу, Жаму, Шуберту, Сигрид Ундсет итд.). У листовима La Yougoslavie и L’Echo de Belgrade публиковани су преводи неколико одломака из Књиге о планинама и чланци писани на француском а необјављени на српском. Објавио је роман Ка висинама и ћутању 1982. и књигу есеја Са другима и собом 1984. Важио је за једног од најбољих беседника и преводилаца свога времена, ерудита, педагог, изузетан пијаниста и предавач.[6]

Преводилачки рад уреди

Преводилачким радом почео је да се бави 1927. године. Један је од оснивача Удружења књижевних преводилаца Србије 1951. Међу његове најзначајније преводе спадају многа позната дела светске књижевности: Алфонс Доде: Малишан, 1930; Оноре де Балзак: Урсула Мируе, 1961, Евина кћи, 1935, Саразин, 1936; Жорж Санд: Ђавоља бара, 1935; Дени Дидро: Рамоов синовац, 1963 (са Хаимом Алкалајем), Фаталиста Жак и његов господар, 1947; Хајнрих фон Клајст: Земљотрес у Чилеу, 1950; Молијер: Смешне прециозе, 1952; Жан Касу: Лепа јесен, 1952; Ален Фурније: Велики Мон, 1953; Мадам де Севиње, Изабрана писма, 1953; Жан Жироду: Из провинције, 1965; Жорж Дијамел: Олујна ноћ, 1955, Хроника породице Паскије, I—VII 1957—1959 (са Слободаном А. Јовановићем); Франсоа Моријак: Тереза Декерју, 1956, Крај ноћи, 1956; Жан Ануј: Антигона. 1956; Волфганг Хилдесхајмер: Турандот, 1960; Фридрих Диренмат: Двојник, 1962; Пол Клодел: Размена, 1962. итд.[7]

Референце уреди

  1. ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 152. 
  2. ^ а б „ДИМИТРИЈЕВИЋ Рашко”. snp.org.rs. Приступљено 24. 1. 2022. 
  3. ^ Јелачић Србуљ, Виолета (2016). Филолошка гимназија: Запис Друге београдске гимназије у Филолошкој гимназији: 1870–2015. Београд: Филолошка гимназија. стр. 126. ISBN 978-86-919491-0-5. 
  4. ^ "Просветни гласник", Београд 1. новембар 1923.
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1938.
  6. ^ Димитријевић, Рашко, на сајту Енциклопедија Српског народног позоришта (приступљено 17. децембра 2018).
  7. ^ Савремени књижевни преводиоци Југославије (именик), Београд, „Култура”, 1970.

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рашко_Димитријевић&oldid=26987915”