4. mart
датум
4. mart (04.03) je 63. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (64. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 302 dana.
Događaji uredi
| mart | ||||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1152 — Fridrih I Barbarosa izabran za za nemačkog kralja nasledivši strica Konrada III.
- 1386 — Veliki knez Litvanije Jogajla je krunisan za poljskog kralja Vladislav II Jagelo, čime je uspostavio dinastiju Jagelon.
- 1461 — Vođa jorkista Edvard, vojvoda od Jorka je postao kralj Engleske, zbacivši sa prestola svog lankasterskog rođaka Henrija VI.
- 1681 — Engleski kralj Čarls II je dao kvekeru Vilijamu Penu povelju za osnivanje kolonije Pensilvanija.
- 1769 — Francuski astronom Šarl Mesje je prvi primetio maglinu Orion.
- 1776 — Koristeći artiljeriju zarobljenu u Tajkonderogi, Kontinentalna vojska je zauzela Dorčester Hajts.
- 1789 — Dvodomni Kongres SAD je zvanično zamenio jednodomni Kongres Konfederacije kao zakonodavno telo federalne vlade.
- 1797 — Džon Adams inaugurisan za 2. predsednika SAD.
- 1801 — Tomas Džeferson postao prvi predsednik SAD inaugurisan u novom glavnom gradu, Vašingtonu.
- 1809 — Džejms Medison inaugurisan za 4. predsednika SAD.
- 1817 — Džejms Monro inaugurisan za 5. predsednika SAD.
- 1825 — Džon Kvinsi Adams inaugurisan za 6. predsednika SAD.
- 1829 — Endru Džekson inaugurisan za 7. predsednika SAD.
- 1837 —
- Čikago je dobio povelju od statusu grada od države Ilinois.
- Martin van Bjuren inaugurisan za 8. predsednika SAD.
- 1841 — Vilijam Henri Harison inaugurisan za 9. predsednika SAD.
- 1845 — Džejms Noks Polk inaugurisan za 11. predsednika SAD.
- 1849 — Zakari Tejlor inaugurisan za 12. predsednika SAD.
- 1853 — Frenklin Pirs inaugurisan za 14. predsednika SAD.
- 1857 —
- Mirom u Parizu je završen britansko-persijski rat, a šah Persije priznao nezavisnost Avganistana.
- Džejms Bjukenan inaugurisan za 15. predsednika SAD.
- 1861 — Abraham Linkoln inaugurisan za 16. predsednika SAD.
- 1869 — Julisiz S. Grant inaugurisan za 18. predsednika SAD.
- 1877 —
- U Boljšoj teatru u Moskvi prvi put izveden balet „Labudovo jezero“ Petra Čajkovskog u svojoj izvornoj verziji.
- Raderford B. Hejz inaugurisan za 19. predsednika SAD.
- 1881 — Džejms A. Garfild inaugurisan za 20. predsednika SAD.
- 1885 — Grover Klivlend inaugurisan za 22. predsednika SAD.
- 1889 — Bendžamin Harison inaugurisan za 23. predsednika SAD.
- 1893 — Grover Klivlend inaugurisan za 24. predsednika SAD.
- 1897 — Vilijam Makinli inaugurisan za 25. predsednika SAD.
- 1909 — Vilijam Hauard Taft inaugurisan za 27. predsednika SAD.
- 1913 — Vudro Vilson inaugurisan za 28. predsednika SAD.
- 1917 — Teretnjak Američke mornarice USS Kiklop je nestao na putu od Barbadosa prema Baltimoru, što je njen najveći gubitak van borbe.
- 1918 — Prvi poznati slučaj španske groznice je prvi put zabeležen u Fort Rajliju u Kanzasu.
- 1921 — Voren Harding inaugurisan za 29. predsednika SAD.
- 1929 — Herbert Huver inaugurisan za 31. predsednika SAD.
- 1933 — Frenklin Ruzvelt položio zakletvu kao 32. predsednik SAD i objavio novi ekonomski program za savladavanje posledica velike ekonomske krize.
- 1941 — Britanski komandosi su uspešno izveli operaciju Klejmor na fabrike ribljeg ulja i glicerina na Lofotskim ostrvima u okupiranoj Norveškoj.
- 1945 — Sovjetska Crvena armija u Drugom svetskom ratu izbila na Baltičko more.
- 1945 — U Beogradu je osnovano sportsko društvo Crvena zvezda.
- 1964 — Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju o raspoređivanju mirovnih snaga na Kipru.
- 1965 — Sirija nacionalizovala devet naftnih kompanija, među njima dve kompanije naftnih koncerna iz SAD.
- 1966 — Džon Lenon je u jednom intervjuu izjavio da su Bitlsi postali „popularniji od Isusa”, što je izazvalo gnev hrišćanskih vernika u SAD.
- 1970 — U havariji francuske podmornice Euridika u Sredozemnom moru u blizini Tulona život izgubilo svih 57 članova posade.
- 1974 — Konzervativci u Ujedinjenom Kraljevstvu izgubili izbore, premijer Edvard Hit podneo je ostavku. Novu vladu formirao lider laburista Harold Vilson.
- 1977 — U snažnom zemljotresu u Rumuniji, u kojem je najviše stradao glavni grad Bukurešt, poginulo više od 1.500 ljudi, a 35.000 ostalo bez domova.
- 1996 — Ispred najvećeg tržnog centra u Tel Avivu bombaš-samoubica eksplozijom ubio najmanje 14 osoba i ranio njih više od 130. To je bio četvrti napad u Izraelu za devet dana.
- 1998 — Kosovski Albanci počeli masovne demonstracije širom Kosova, posle sukoba srpskih snaga bezbednosti i naoružanih Albanaca na području Drenice.
- 2000 — SAD ponudile pet miliona dolara za informacije koje mogu pomoći u hapšenju predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i ratnog komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, optuženih pred Međunarodnim sudom za ratne zločine. Ponuda objavljena na oko 10.000 poternica postavljenih na javnim mestima u Bosni i Hercegovini.
- 2002 —
- Lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova postao prvi predsednik Kosova i Metohije pod međunarodnom upravom. Za prvog premijera izabran funkcioner Demokratske partije Kosova Bajram Redžepi.
- U dvodnevnim verskim sukobima Indusa i muslimana u zapadnoj indijskoj državi Gudžarat ubijeno preko 500 osoba.
- 2004 — U požaru u manastiru Hilandar na Svetoj gori izgorelo dve trećine tog kompleksa.
- 2009 — Međunarodni krivični sud je izdao poternicu za sudanskim predsednikom Omarom el Baširom zbog optužbi za ratne zločine tokom rata u Darfuru.
- 2012 — Oko 250 osoba je poginulo, a više od 2000 je povređeno u eksploziji u vojnom skladištu u Brazavilu.
- 2021 — Vojni helikopter se srušio na istoku Turske, gde je poginulo 9 osoba, dok je njih 4 povređeno.
- 2022 —
- U napadu militanata, povezanih sa Al Kaidom i Islamskom Državom, na vojnu bazu u centru Malija, najmanje 27 vojnika je poginulo, a 33 su ranjena. Vlada Malija je pokrenula krivični postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, protiv Francuske zbog sumnji u umešanost njihovih tajnih službi.
- U samoubilačkom napadu na šiitsku džamiju u gradu Pešavaru na severozapadu Pakistana poginulo je najmanje 56 ljudi, a povređeno je skoro 200.
Rođenja uredi
- 1643 — Fran Krsto Frankopan, hrvatski plemić, vojskovođa i pesnik. (prem. 1671)[1]
- 1678 — Antonio Vivaldi, italijanski kompozitor. (prem. 1741)[2]
- 1898 — Dragiša Mišović, srpski lekar i političar. (prem. 1939)
- 1909 — Đorđe Lobačev, jugoslovenski i srpski autor stripova. (prem. 2002)[3]
- 1913 — Džon Garfild, američki glumac. (prem. 1952)[4]
- 1929 — Vladimir Kanjuh, srpski je kardiovaskularni patolog i akademik.[5]
- 1929 — Sava Mrmak, srpski reditelj i scenarista. (prem. 2002)[6]
- 1930 — Mile Lojpur, srpski muzičar. (prem. 2005)[7]
- 1931 — Zoran Čalić, srpski reditelj i scenarista. (prem. 2014)[8]
- 1932 — Mirijam Makeba, južnoafrička pevačica, glumica i aktivistkinja za građanska prava. (prem. 2008)[9]
- 1935 — Edvard Dembicki, poljski pesnik, muzičar i kompozitor romskog etniciteta
- 1943 — Lučo Dala, italijanski muzičar i glumac. (prem. 2012)[10]
- 1947 — Bratislava Morina, srpska političarka. (prem. 2022)
- 1951 — Keni Dalgliš, škotski fudbaler i fudbalski trener.[11]
- 1951 — Zoran Žižić, crnogorski političar, premijer SRJ (2000—2001). (prem. 2013)[12]
- 1951 — Kris Rija, engleski muzičar.[13]
- 1952 — Umberto Toci, italijanski muzičar.[14]
- 1953 — Roz Lorans, francuska muzičarka. (prem. 2018)[15]
- 1954 — Ketrin O’Hara, kanadsko-američka glumica, komičarka i scenaristkinja.
- 1955 — Dominik Pinon, francuski glumac.[16]
- 1962 — Mirsad Baljić, bosanskohercegovački fudbaler.[17]
- 1965 — Haled Hoseini, avganistanski književnik i lekar.[18]
- 1966 — Kevin Džonson, američki košarkaš i političar.[19]
- 1968 — Petsi Kensit, engleska glumica, muzičarka i model.[20]
- 1969 — Pjerluiđi Kaziragi, italijanski fudbaler i fudbalski trener.[21]
- 1971 — Jovan Stanković, srpski fudbaler i fudbalski trener.[22]
- 1974 — Mladen Krstajić, srpski fudbaler i fudbalski trener.[23]
- 1974 — Arijel Ortega, argentinski fudbaler.[24]
- 1979 — Vjačeslav Malafejev, ruski fudbaler.[25]
- 1980 — Bojana Stefanović, srpska glumica.[26]
- 1984 — Norbert Hošnjanski, mađarski vaterpolista.[27]
- 1990 — Drejmond Grin, američki košarkaš.[28]
- 1992 — Đorđe Despotović, srpski fudbaler.[29]
- 1992 — Bernd Leno, nemački fudbaler.[30]
- 1992 — Erik Lamela, argentinski fudbaler.[31]
- 2000 — Dalibor Ilić, srpsko-bosanskohercegovački košarkaš.[32]
Smrti uredi
- 1193 — Saladin, sultan Egipta i Sirije. (* 1138)[33]
- 1832 — Žan Fransoa Šampolion, francuski egiptolog. (* 1790)[34]
- 1852 — Nikolaj Gogolj, ruski književnik (* 1809)[35]
- 1967 — Vladan Desnica, srpski i hrvatski pisac. (* 1905)[36]
- 1999 — Mladen Šerment, jugoslovenski i hrvatski glumac. (* 1920)[37]
- 2002 — Velibor Vasović, fudbaler, trener i sportski radnik. (* 1939)[38]
- 2011 — Simon van der Mer, holandski fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku. (* 1925)[39]
- 2015 — Dušan Bilandžić, hrvatski istoričar. (* 1924)[40]
- 2015 — Vladimir Divljan, srpski rok muzičar. (* 1958)[41]
- 2016 — Ekrem Jevrić, pevač. (* 1957)[42]
- 2018 — Davide Astori, italijanski fudbaler. (* 1987)[43]
- 2019 — Luk Peri, američki glumac. (* 1966)[44]
- 2019 — Drago Flis, narodni heroj Jugoslavije. (* 1921)[45]
- 2019 — Kit Flint, britanski igrač i pevač, iz grupe Prodidži. (* 1969)[46]
- 2022 — Šejn Vorn, australski kriketaš.
Praznici i dani sećanja uredi
Reference uredi
- ^ „Biografija: Fran Krsto Frankopan”. Opusteno.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Antonio Vivaldi Biografija”. Biografija.org (na jeziku: srpski). 2019-05-17. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „[Projekat Rastko] Djordje Lobacev (1909-2002)”. www.rastko.rs. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „John Garfield”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Vladimir Kanjuh”. Srpska akademija nauka i umetnosti. Pristupljeno 24. 1. 2024.
- ^ „Sava Mrmak”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Mile Lojpur”. www.srpskilegat.rs.
- ^ „Zoran Calic”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Miriam Makeba | Biography, Songs, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Lucio Dalla”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „FIFA Tournaments - Players & Coaches - Kenny DALGLISH”. web.archive.org. 2015-09-12. Arhivirano iz originala 12. 09. 2015. g. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Zoran Žižić”. www.zizic.me. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Chris Rea”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Umberto Tozzi”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Rose Laurens”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Dominique Pinon”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Mirsad Baljić (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Khaled Hosseini | Biography, Books, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Kevin Johnson Stats”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 24. 02. 2011. g. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Patsy Kensit”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Pierluigi Casiraghi - Player profile”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Jovan Stanković (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Mladen Krstajić (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Ariel Ortega (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Malafeev Vyacheslav Aleksandrovich”. eng.premierliga.ru (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 28. 01. 2022. g. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Bojana Stefanovic”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Olympedia – Norbert Hosnyánszky”. www.olympedia.org. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Draymond Green”. International Olympic Committee. Pristupljeno 2. 3. 2020.
- ^ „Djordje Despotovic - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Bernd Leno - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Erik Lamela”. soccerbase.com. Pristupljeno 27. 2. 2020.
- ^ Eurobasket. „Dalibor Ilic Player Profile, BC Igokea Aleksandrovac, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Saladin summary | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Jean-François Champollion | French historian and linguist | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Nikolay Gogol | Biography, Novels, & Short Stories | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. 1984. str. 145.
- ^ „Mladen Serment”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Velibor Vasović (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Simon van der Meer | Dutch physicist | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Bilandžić, Dušan | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Vladimir Vlada Divljan Biografija”. Biografija.org (na jeziku: srpski). 2020-05-30. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Ekrem Jevrić Biografija”. Biografija.org (na jeziku: srpski). 2016-07-29. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Confirmed: Astori died of cardiac arrest”. Football Italia. 6. 3. 2018. Pristupljeno 11. 3. 2019.
- ^ Thorne, Will (4. 3. 2019). „Luke Perry, '90210' and 'Riverdale' Star, Dies at 52”. Variety. Pristupljeno 4. 3. 2019.
- ^ 4. 3. 2019 | (2019-03-04). „Umrl je narodni heroj Drago Flis - Strela”. Zveza združenj borcev za vrednote NOB (na jeziku: slovenački). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ Mark Savage (4. 3. 2019). „The Prodigy's Keith Flint dies aged 49”. BBC News. Pristupljeno 4. 3. 2019.
