Српска Војводина

Српска Војводина; Војводовина Србија
	Застава Грб
	; Прокламоване границе Српске Војводине 1848. године
Географија
Континент	Европа
Регија	средња Европа
Земља	Аустријско царство
Престоница	Сремски Карловци; Земун; Велики Бечкерек; Темишвар
Друштво
Службени језик	немачки и илирски (српски и хрватски)
Религија	православље, католицизам и протестантизам
Политика
Облик државе	војводство
— Војвода	Стеван Шупљикац (војвода); Јосиф Рајачић (управитељ)
	Франц Јозеф I (велики војвода)
	Карл I (велики војвода)
Историја
Историјско доба	нови век
— Оснивање	1848.
— Укидање	1860. (12 год.)
Географске и друге карактеристике
Валута	Асигнат форинта Српске Војводине
Земље претходнице и наследнице; Војводине
Претходнице:	Наследнице:

Српска Војводина (Српско Војводство, Српска Војводовина или Војводовина Србија) је била српски аутономни регион у оквиру Аустријског царства. Проглашена је на Мајској скупштини 1848. године и постојала је до 1849. године, када је трансформисана у нову круновину Аустријског царства названу „Војводство Србија и Тамишки Банат”.

Историја уреди

Зграда у Сремским Карловцима, са чијег је балкона проглашена Војводина Србија 1848.

Спомен плоча о проглашењу Војводине Србије

Током револуције, 1848. године, Мађари су за себе тражили национална права и аутономију у оквиру Аустријског царства. Они, међутим, нису признавали никаква национална права другим народима, који су живели у оквиру Угарске. Револт Срба је изазвало насилно замењивање њихових имена мађарским именима у матичним црквеним књигама, као и отворено агресивни иступи Лајоша Кошута и његове војске, која је хтела силом да онемогући рад легалног Српског црквено-народног сабора.

Желећи да афирмишу и заштите сопствену националну посебност, Срби лојални централној власти су на Мајској скупштини (13—15. мај, 1848) у Сремским Карловцима прогласили Српску Војводину, која се састојала од Баната, Бачке, Срема и Барање. Тадашњи карловачки митрополит, Јосиф Рајачић, проглашен је за патријарха, док је Стеван Шупљикац изабран за првог војводу, а формирана је и Влада Српске Војводине.

Овакав развој догађаја довео је до оружаног сукоба између Српске Војводине и побуњеничке угарске владе, која је на проглашење Српске Војводине одговорила појачавајући оружано насиље. У помоћ војвођанским Србима дошли су добровољци из Кнежевине Србије, које је предводио Стеван Книћанин, а српском покрету се прикључило и друго становништво одано законитој централној власти.

Аустријске власти су у почетку покушавале да не заоштравају односе с Кошутовом владом поводом Српске Војводине, али како се ова сасвим одметнула у својој агресивној кампањи, Влада Српске Војводине је направила савез са аустријским централним властима у циљу заједничке одбране од Кошутове војске. Аустријске власти су такође званично признале одлуке Мајске скупштине и потврдиле војводску титулу Стевану Шупљикцу.

Када је Мађарска револуција угушена, аустријске власти су, у новембру 1849. године укинуле Српску Војводину уводећи привремену војну управу генерала Фердинанда Мајерхофера, а на њеном подручју формирале нову круновину под називом „Војводство Србија и Тамишки Банат”.

Проглашење Српске Војводине
Линије фронта у Војводини 1848—1849. године

Управа и војска уреди

Врховну власт у Српској Војводини чинио је Главни одбор, који је основан као извршно тело за спровођење одлука Мајске скупштине. Главни одбор је настојао да укине све органе власти из претходног система. Уместо њих, оснивани су српски окружни и месни одбори. Уз нову српску власт је стајала српска народна војска, која је касније интегрисана у аустријску војску.

Престонице уреди

Прва престоница Српске Војводине били су Сремски Карловци, касније је управно средиште премештено у Земун, потом у Зрењанин, а након тога у Темишвар, иако овај последњи град није био у оквиру граница Српске Војводине прокламованих 1848. године.

Владари и значајне личности уреди

Стеван Шупљикац, први војвода Српске Војводине 1848. године.
Јосиф Рајачић, српски патријарх и управитељ Српске Војводине (1848—1849. године).
Стеван Книћанин, вођа добровољаца из Кнежевине Србије.
Ђорђе Стратимировић, вожд српске војске 1848—1849.
Франц Јозеф, титуларни велики војвода Српске Војводине 1849—1916.
Карл I, титуларни велики војвода Српске Војводине 1916—1918.

Стеван Шупљикац
Стеван Петровић Книћанин
Ђорђе Стратимировић
Франц Јозеф
Карл I

Гувернери уреди

Представници извршне власти и монарха:

Симболи уреди

Грб Српске Војводине из 1848. године, са четири оцила
Грб Српског Војводства на Службеном билтену Српског Војводства из 1848.
Грб великог војводе 1849—1918.

Галерија уреди

Српски патријарх Јосиф Рајачић благосиља војску Српске Војводине 1848. године
Споменик војводи Стевану Шупљикцу
Битка код Вршца
Битка код Вилова
Прокламоване границе Српске Војводине 1848. године

Литература уреди

Васин, Горан (2010). „Национално-политичка борба Срба у Угарској 1848-1884”. Истраживања: Филозофски факултет у Новом Саду. 21: 311—336.
Гавриловић, Славко (1981). „Срби у Хабсбуршкој Монархији од краја XVIII до средине XIX века”. Историја српског народа. књ. 5, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—106.
Крестић, Василије (1981). „Срби у Хабсбуршкој Монархији 1849-1868”. Историја српског народа. књ. 5, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 107—150.
Крестић, Василије, ур. (1983). Срби и Мађари у револуцији 1848-1849. године. Београд: Српска академија наука и уметности.
Крестић, Василије (2003). Из прошлости Срема, Бачке и Баната. Београд: Српска књижевна задруга.
Крестић, Василије (2013). Срби у Угарској 1790-1918. Нови Сад: Матица српска.
Микавица, Дејан (2005). Српска Војводина у Хабзбуршкој монархији 1690-1920: Историја идеје о држави и аутономији пречанских Срба. Нови Сад: Stylos.
Микавица, Дејан (2011). Српско питање на Угарском сабору 1690-1918. Нови Сад: Филозофски факултет.
Микавица, Дејан (2017). Српска политика у Војводини 1526-1918. Нови Сад: Завод за културу Војводине.
Микавица, Дејан (2018). Српска политичка елита у Аустроугарској монархији: 1526-1860. 1. Нови Сад: Завод за културу Војводине.
Микавица, Дејан; Гавриловић, Владан; Васин, Горан (2007). Знаменита документа за историју српског народа 1538-1918. Нови Сад: Филозофски факултет.
Микавица, Дејан; Лемајић, Ненад; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2016). Срби у Хабзбуршкој монархији 1526-1918. 1. Нови Сад: Прометеј.
Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. књ. 3: Од Темишварског сабора 1790. до Благовештенског сабора 1861. Нови Сад: Матица српска.
Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.