Сарти (грч. Σάρτη [Sárti]) је село (летовалиште) у Грчкој на „прсту“ Ситонија на полуострву Халкидики. Налази се 140 километара југоисточно од Солуна и има поглед на Атос. Сарти чине 4-5 улица и много малих попречних улица.[1]

Сарти
Σάρτη
Sarti jutro 2015.jpg
Сарти
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаСредишња Македонија
ОкругХалкидики
ОпштинаСитонија
Становништво
Становништво
 — 2011.1.156
 — густина21,65 ст./km2
Географске карактеристике
Координате40°05′21″ СГШ; 23°58′39″ ИГД / 40.0893° СГШ; 23.9774° ИГД / 40.0893; 23.9774Координате: 40°05′21″ СГШ; 23°58′39″ ИГД / 40.0893° СГШ; 23.9774° ИГД / 40.0893; 23.9774
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина0 m
Површина53,384 km2
Сарти на мапи Грчке
Сарти
Сарти
Сарти на мапи Грчке

Сарти је некада био део општине Торони, али је 2011. године припојена општини Ситонија која сада обухвата целу територију Ситоније.

КарактеристикеУреди

Сарти је подељен на Стари Сарти, Нови Сарти и Сарти бич (Sarti beach). Плажа у Сартију је пешчана, дугачка око 3 километара и доста широка. Плажа гледа на Свету Гору. Стари део Сартија има мало крупнији песак, а када се крене ка новом делу он постаје ситнији.[1]

ИсторијатУреди

По легенди Сарти је основан у VIII веку пре нове ере, а добио је име по свом краљу Сартиосу.[2] Име Сарти спомиње се први пут у V веку п.н.е у списима чувеног грчког историчара Херодота.[3] Он наводи да је кроз место прошао персијски цар Ксеркс у походу на грчке градове у V веку п.н.е. Сарти крајeм V века постаје п.н.е постаје један од 32 најважнија града на Халкидикују. Ови градови под вођством Олинтоса оснивају „Заједницу Халкиђана”, коју ће 379. године уништитити Спарта.[2] Међутим, ускоро долази до поновног уједињења, али савез коначно уништава Филип II, краљ Македоније. Рушевине града данас се могу наћи изнад залива Сикиа. [3]

У XIV веку се помиње село под именом „Сартис”, које је било метох манастира Ксиропотам са Свете Горе. Село је опустошено у XVII веку у нападу гусара.[2]

 
Старе куће
 
Старе куће

Сарти је поново насељен након Грчко-турских ратова (1919—1922). Након пораза у том рату, грчко становништво је било приморано да 18. октобра 1922. године напусти Малу Азију и насели се у Грчку. Преци данашњег становништва Сартија некада је насељавало острво Афисија (данас Авса) у Мраморном мору. У страху од покоља Грци су по њих послали бродове и превезли их у Атину. Мислећи да одлазе само привремено нису са собом понели ништа од својих добара. Група мештана вратила се на острво и затекла је спаљене и опљачкане куће. Незадовољни животом у великом граду, одлучили су да потраже место на коме ће се населити. Након неколико месеци пронашли су Сарти, које их је посетило на место на коме су живели и ту су одлучили да оснују Нову Афисију, једно од 27 нових насеља које су основале избеглице на Халкидикију.[4][2]

У почетку је становништво живело тешко и у сиромаштву. Без кућа и хране умирали су од глади и болести. Мештатни Сикије, богатог и јединог места на Халкидикију до рата, нису благонаклоно гледали на придошлице и нису им помагали. Њима су помогли монаси манастира метоха манастира Ксиропотам и они су у њему провели наредне две године док нису саградили прве куће које се и данас могу видети у старом делу Сартија. Бавили су се искључиво риболовом. За неколико деценија успели су да укроте негостољубиву природу и саграде живописно рибарско насеље. Оно ће почетком XXI века постати једно од најпознатијих туристичких дестинација на Халкидикију.[2][4]

Црква у СартијуУреди

 
Црква у Сартију

Цркву у Сартију избеглице су саградили уз много труда и напора. Посветили су је Богородици, заштитници хришћана. У цркви се чува икона Богородице коју су мештани понели из њихове прапостојбине. По легенди она је учинила да брод не крене док и Њу не унесу на њега и показује знаке присуства за свој празник, сваког 15. августа. Тог дана улицама Сартија креће се литија и велики број људи који нису из овог места долази да јој се поклони.[5][6]

СтановништвоУреди

Насеље је имало 2011. године 1.156 становника.[1] Током летњих сезона тај број је и до 10 пута већи због туриста, а највећи број долази из Србије, Северне Македоније, Мађарске, Румуније итд.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 „Сарти (основни подаци)”. Hellena Travel. Приступљено 14. 5. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Istorija Sartija”. sarti-chalkidiki.com. Приступљено 1. 8. 2019. 
  3. 3,0 3,1 „Sarti – Sitonija (Grčka)”. putujsigurno.rs. Приступљено 1. 8. 2019. 
  4. 4,0 4,1 „Zanimljiva istorija Sartija”. nikana.gr. Приступљено 1. 8. 2019. 
  5. ^ „Crkva u Sartiju”. sarti-chalkidiki.com. Приступљено 1. 8. 2019. 
  6. ^ „Omiljeno srpsko letovalište na Sitoniji krije bolnu i dugu istoriju: Niko ne zna šta se dešavalo u kućama koje su sada turistička atrakcija”. telegraf.rs. Приступљено 1. 8. 2019. 

Спољашње везеУреди