Мурсија

Мурсија
шп. *Murcia*
Мурсија; шп. Murcia
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Шпанија
Аутономна заједница	Мурсија
Становништво
Становништво	‍
—	430.571
— густина	881,87 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	37° 59′ С; 1° 08′ З / 37.98° С; 1.13° З
Апс. висина	43 m
Површина	488,25 km2
	Мурсија Мурсија на мапи Шпаније
Остали подаци
Градоначелник	Мигел Ангел Камара Ботија
Веб-сајт
	ayto-murcia.es

Мурсија се налази у југоисточној Шпанији и главни је град аутономне заједнице Мурсије покрајине Мурсије. Има један од највећих универзитета Шпаније.

ГеографијаУреди

Мурсија лежи у долини реке Сегура (шп. Segura). На југу се издиже мали планински венац, на западу града налази се Сијера Еспуња, а на северозападу лежи Сијера Еспартал са највишим врхом покрајине-Ремолкадорес.

КлимаУреди

Мурсија важи за један од најсувљих региона Европе. Пошто је област смештена у полупустињи, температура врло лако достиже и 50°C. Зиме су релативно пријатне, али ту и тамо у одређеним областима температура буде и у минусу.

ИсторијаУреди

Због свог положаја, Мурсија је на неки начин била „пролазни“ или „транзитни“ регион: овде се стално смењивала маварска и хришћанска владавина.

Град је основао Абд Ел Рахман II 825. године под именом Мурсија (Mursiya). Иако околина није била погодна за развој привреде, напредна маварска технологија створила је богате пашњаке и град је почео да се богати.

Године 1651. река Сегура је скроз поплавила град при чему је више од 1000 људи изгубило живот.

Од 19. века, када су у Шпанији уведене покрајине, Мурсија је постала главни град покрајине Мурсија. Године 1982. Шпанија је подељена на аутономне заједнице и од тада је Мурсија главни град истоимене покрајине.

У последњој деценији број становника је нагло порастао, тако да је Мурсија седми град у Шпанији по броју становника.

СтановништвоУреди

Према процени, у граду је 2008. живело 430.571 становника. ^[1]

Демографија
1981.	1989.	1991.	2001.	2002.
288.631	328.100^[2]	338.250	370.745	370.745^[2]

ЗнаменитостиУреди

Градска кућа

Катедрала Санта Марија

Трг Санто Доминго

Катедрала са елементима најразличитијих стилова.
Казино који је и данас клуб кога посећују богати.
Монтеагудо, брдо на коме је статуа Христа.
Мостови
Бројне цркве које су у грађанском рату остале готово неоштећене.

КултураУреди

Радња филма „Пахарико“ чија је премијера била 1997. године, дешава се у Мурсији седамдестих година прошлог века. На неки начин, град игра једну од главних улога.

ПрославеУреди

Заштитница града је Марија де ла Фуенсанта. Најважнија прослава је Банда де ла Уерта која претходи Фиестас де Примавера (церемонија пролећа), а све се завршава са Ентиеро де ла Сардина. Све ово је пре Семана Санта.

Кулинарски специјалитетиУреди

Морсиља
Сарангољо
Писто
Пастел де Карне
Мићиронес
Папарахоте

СпортУреди

У Мурсији се налазе два фудбалска клуба, а оба играју у другој шпанској лиги.

Сиудад де Мурсија важи за елитни клуб, док Реал Мурсија важи за клуб једноставних људи.

ПривредаУреди

Поред, више не тако значајне пољопривреде, веома су се развиле и услужне делатности.

СаобраћајУреди

Мурсија поседује мали аеродром у Сан Хавијеру (на 30 минута од града), који се такође користи и у војне сврхе.

Мурсија је задржала свој статус транзитног региона, тако да има доста ауто-путева: Аутовиа дел Медитеранео (А7) иде дуж обале Средоземља, а постоји и ауто-пут који повезује са Мадридом и Гранадом.

Железница није довољно развијена. Постоји железница која иде од Картагене преко Мурсије за Аликанте и Барселону. Друга железница води ка Лорки.

Партнерски градовиУреди

ЛичностиУреди

Најпознатија личност која потиче из Мурсије је исламски музичар Ибн Араби (умро је 1240. године у Дамаскусу). Остале личности су:

Франсиско Салсиљо и Алкарас (шп. Francisco Salzillo y Alcaraz José Selgas)
Рамон Гаја (шп. Ramón Gaya), сликар
Хуан де ла Сиерва и Кодорниу (шп. Juan de la Cierva y Codorniú
Франсиско Рабал (шп. Francisco Rabal), глумац
Алехандро Валверде (шп. Alejandro Valverde)
Луис Леон Санћес Гил (шп. Luis León Sánchez Gil)
М-Клан (M-Clan) рок група

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

^ „Становништво по општинама”. Државни завод за статистику. Архивирано из оригинала 08. 12. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2012.
^ ^а ^б „Градови у Шпанији”. City Population. Приступљено 3. 10. 2012.

Спољашње везеУреди

[1] „Становништво по општинама”. Државни завод за статистику. Архивирано из оригинала 08. 12. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2012.

[City_Population-2] а ^б „Градови у Шпанији”. City Population. Приступљено 3. 10. 2012.

[1]

[2]