Босфор
Босфор (тур. Bogaziçi) је мореуз који повезује Црно море са Мраморним морем.[1][2][3][4][5] Босфор се налази између Балканског полуострва и Мале Азије, раздваја Европу од Азије. Заједно са Дарданелима спаја Црно море са Средоземним морем. Оба мореуза представљају морски пут међународног значаја.
| Босфор | |
|---|---|
 Сателитски снимак Босфорског мореуза | |
| Координате | 41° 07′ 10″ С; 29° 04′ 31″ И / 41.119444° С; 29.075278° И 41° 07′ 10″ С; 29° 04′ 31″ И / 41.119444° С; 29.075278° И |
| Земље басена | Турска |
| Макс. дужина | 31 km (19 mi) km |
| Макс. ширина | 700 m (2.300 ft) km |
| Макс. дубина | 110 m (360 ft) m |
  Босфор  Босфор  Босфор | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Основни подаци:
- дужина: око 30 km
- ширина: од 0,7 до 3,7 km
- дубина: између 30 и 120 m
Кроз Босфор пролазе две морске струје:
- површинска, брзине 4 km/h која износи слатку воду из Црног мора, и
- дубинска, супротног смера од прве, великог салинитета
Босфор је у ствари речна долина која је одавно потопљена, стрмих стеновитих обала. На њему леже многи заливи, а на највећем од њих, Златном рогу, лежи Истанбул.
У Истанбулу су саграђена три моста која спајају обале Босфора:
Географија
уредиКао поморски пловни пут, Босфор повезује Црно море са Мраморним морем, а одатле са Егејским и Средоземним морем преко Дарданела. Такође повезује различита мора дуж источног Медитерана, Балкана, Блиског истока и западне Евроазије. Босфор омогућава поморске везе од Црног мора све до Средоземног мора и Атлантског океана преко Гибралтара, и до Индијског океана кроз Суецки канал, чинећи га кључним међународним пловним путем, посебно за пролаз робе која долази из Русије.
Постоји једно веома мало острво у Босфору одмах поред Куручешма. Данас опште познато као острво Галатасарај (Galatasaray Adası). Ово је било дато јерменском архитекти Саркис Балијану од стране султана Абдулхамида II 1880. Кућа коју је на њој изградио је касније срушена и острво је постало ограђена башта, а затим центар за водене спортове, који је дат Спортском клубу Галатсарај, отуда и његово име.[6] Међутим, током 2010-их је био потпуно надзидано ноћним клубовима који су срушени 2017. Поново је отворено за јавност у лето 2022. године.[7]
Формирање
уредиТачан узрок и датум настанка Босфора остају предмет дебате међу геолозима. Једна недавна хипотеза, названа хипотеза о потопу у Црном мору, коју су покренула истоимена студија 1997. године од стране два научника са Универзитета Колумбија, претпоставља да је Босфор потопљен око 5600. године пре нове ере (ревидирано на 6800. п. н. е. 2003. године) када је пораст воде Средоземног и Мраморног мора узроковао пробој до Црног мора, које је у то време, према хипотези, било ниско тело неслане воде.
Садашња морфологија
уредиГранице Босфора су дефинисане као линија која повезује светионике Румели и Анадолу на северу, и између Ахиркапи и Кадикој Инцибурну на југу („фенер“ је турски за светионик). Између ових граница, мореуз је дугачак 31 km (17 nmi), са ширином од 3.329 m (1,798 nmi) на северном улазу и 2.826 m (1,526 nmi) на јужном улазу. Његова максимална ширина је 3.420 m (1,85 nmi) између Умуријерија и Бујукдере Лиманија, а минимална ширина 700 m (0,38 nmi) између тачке Кандили и Ашијана.
Дубина Босфора варира од 13—110 m (43—361 ft) у средњем току са просеком од 65 m (213 ft). Најдубља тачка је између Кандилија и Бебека, на 110 m (360 ft). Најплиће локације су код Кадикој Инцибурна на 18 m (59 ft) и код тачке Ашијан на 13 m (43 ft).[8]
Проток воде на југу је 16 000 m³/s (свежа вода на површини), а на северу 11 000 m³/s (слана вода близу дна).[9] Др Дан Парсонс и истраживачи са Школе за земљу и животну средину Универзитета у Лидсу описују подморску реку Црног мора.
Новија истраживања
уредиВећ пре 20. века било је познато да се Црно и Мраморно море уливају једно у друго у географском примеру „густине тока“. Затим је у августу 2010. откривен континуирани 'подводни канал' суспензије који тече дуж дна Босфора, који би био шеста по величини река на Земљи да је на копну.[10] Тим научника је 2010. године, предвођен Универзитетом у Лидсу, први пут је користио роботску „жуту подморницу“ да посматра детаљне токове унутар ове „подморске реке“, научно назване подморски канал.[10] Подморски канали су слични копненим рекама, али су формирани струјама густине — подводним током мешавина песка, блата и воде које су гушће од морске воде и тако тону и теку дуж дна. Ови канали су главни транспортни пут за седименте до дубоког мора где формирају седиментне наслаге.[10]
Референце
уреди- ^ „Bosporus”. Lexico.com. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 29. 7. 2020. г.
- ^ „Bosporus”. Collins English Dictionary. HarperCollins.
- ^ „Bosporus”. Longman Dictionary of Contemporary English. Pearson.
- ^ „Bosporus”. American Heritage Dictionary of the English Language. HarperCollins.
- ^ „Bosporus”. Columbia Encyclopedia. Columbia University Press.
- ^ Yale 1 Tonguç 2, Pat 1 Saffet Emre 2 (2010). Istanbul The Ultimate Guide (на језику: енглески) (1st изд.). Istanbul: Boyut. стр. 421. ISBN 9789752307346.
- ^ fanatik. „Galatasaray Adası hizmete açıldı”. Fanatik. Приступљено 2022-10-05.
- ^ „Türk Boğazları ve Marmara Denizi'nin Coğrafi Konumu-İstanbul Boğazı” (на језику: турски). Directorate-General of Maritime Affairs of Turkey. Архивирано из оригинала 8. 10. 2011. г. Приступљено 2010-09-18.
- ^ Gregg, Michael C.; Özsoy, Emin (2002-03-07). „Flow, water mass changes, and hydraulics in the Bosphorus”. Journal of Geophysical Research. 107 (C3): 3016. Bibcode:2002JGRC..107.3016G. doi:10.1029/2000JC000485
.
- ^ а б в „Leeds Researchers Study Undersea Rivers with a Yellow Submarine” (Саопштење). University of Leeds. 2. 8. 2010. Архивирано из оригинала 3. 8. 2010. г. Приступљено 22. 6. 2018.
Литература
уреди- Metz, Helen Chapin, ур. (1995). Turkey : a country study. Washington, D.C.: Federal Research Division, Library of Congress. ISBN 0-8444-0864-6.
- Öztürk, Özhan (2011). Pontus : Antikçağ'dan Günümüze Karadeniz'in Etnik ve Siyasi Tarihi (на језику: турски). Ankara: Genesis Kitap. ISBN 978-605-5410-17-9.
- Kosarev, Andrey G.; Kostianoy, Aleksey N. (2007). The Black Sea Environment. Springer. ISBN 978-3-540-74291-3.
- Aksu, Ali E.; et al. (2002). „Persistent Holocene Outflow from the Black Sea to the Eastern Mediterranean Contradicts Noah's Flood Hypothesis”. GSA Today. 12 (5): 4—10. doi:10.1130/1052-5173(2002)012<0004:PHOFTB>2.0.CO;2 .
- Sperling, M.; Schmiedl, G.; Hemleben, C.; Emeis, K. C.; Erlenkeuser, H.; Grootes, P. M. (2003). „Black Sea impact on the formation of eastern Mediterranean sapropel S1? Evidence from the Marmara Sea”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 190: 9—21. Bibcode:2003PPP...190....9S. doi:10.1016/s0031-0182(02)00596-5.
- Gökaşan, E.; Algan, O.; Tur, H.; Meriç, E.; Türker, A.; Şimşek, M. (2005). „Delta formation at the southern entrance of Istanbul Strait (Marmara sea, Turkey): a new interpretation based on high-resolution seismic stratigraphy”. Geo-Marine Letters. 25 (6): 370—377. Bibcode:2005GML....25..370G. S2CID 130792746. doi:10.1007/s00367-005-0215-4.
- Eris, K.; Ryan, W. B. F.; Cagatay, N.; Sancar, Ü.; Lericolais, G.; Menot, G.; Bard, E. (2008). „The timing and evolution of the post-glacial transgression across the Sea of Marmara shelf south of İstanbul” (PDF). Marine Geology. 243 (1–4): 57—76. doi:10.1016/j.margeo.2007.04.010.
- Dimitrov, Petko.; Dimitrov, Dimitar. 2004. The Black Sea, the flood, and the ancient myths. Varna (Bulgaria): Slavena.
- Keith, M.L.; Anderson, G.M. (1963). „Radiocarbon Dating: Fictitious Results with Mollusk Shells”. Science. 141 (3581): 634—637. Bibcode:1963Sci...141..634K. PMID 17781758. S2CID 24213036. doi:10.1126/science.141.3581.634.
- National Geographic News. 2009-02-06. "Noah's Flood" Not Rooted in Reality, After All?
- Nature. 2004. Noah's Flood. 430: 718–19
- Ryan, W.B.F.; Pitman III, W.C.; et al. (1997). „An abrupt drowning of the Black Sea shelf” (PDF). Marine Geology. 138 (1–2): 119—126. Bibcode:1997MGeol.138..119R. CiteSeerX 10.1.1.598.2866 . S2CID 129316719. doi:10.1016/s0025-3227(97)00007-8. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-04. г. Приступљено 2014-12-23.
- Yanko-Hombach, Valentina. 2007. The Black Sea Flood Question: Changes in Coastline, Climate and Human Settlement. Springer. ISBN 1-4020-4774-6.
- Chepalyga, A.L. 2006. The late glacial Great Flood in the Ponto-Caspian basin. In: The Black Sea Flood question: changes in coastline, climate and human settlement. Springer. pp. 119–148 [1]
- Giosan, Liviu; et al. (2009). „Was the Black Sea catastrophically flooded in the early Holocene?”. Quaternary Science Reviews. 28 (12–2): 1—6. Bibcode:2009QSRv...28....1G. doi:10.1016/j.quascirev.2008.10.012.
This article (possibly not identical to the preceding citation) is available online with unrestricted access here at the sponsoring institution's website. - Noah's Not-so-big Flood
- Lericolais, G.; et al. (2009). „High frequency sea level fluctuations recorded in the Black Sea since the LGM”. Global and Planetary Change. 66 (1–2): 65—75. Bibcode:2009GPC....66...65L. S2CID 140710053. doi:10.1016/j.gloplacha.2008.03.010.
- "Ballard and the Black Sea"
- Ryan, William B.; Pitman, Walter C. (2000), Noah's Flood: The new scientific discoveries about the event that changed history, Simon & Schuster, ISBN 978-0-684-85920-0
- Dimitrov, D. 2010. Geology and Non-traditional resources of the Black Sea. LAP Lambert Academic Publishing. ISBN 978-3-8383-8639-3. 244p.
- The late glacial Great Flood in the Ponto-Caspian basin Архивирано 2015-05-12 на сајту Wayback Machine
- Yanko-Hombach, Valentina (8. 12. 2006), Allan S. Gilbert, Nicolae Panin and Pavel M. Dolukhanov, ур., The Black Sea Flood Question, Springer, стр. 999, ISBN 978-1-4020-4774-9
- Shopov Y. Y., Т. Yalamov, P. Dimitrov, D. Dimitrov and B. Shkodrov (2009b) Initiation of the Migration of Vedic Aryans to India by a Catastrophic Flooding of the Black Sea by Mediterranean Sea during the Holocene." Extended Abstracts of LIMPACS-3 International Conference of IGBP, PAGES, 5–8 March 2009, Chandigarh, India, pp. 126–127.
Спољашње везе
уреди
„Bosphorus”. The New Student's Reference Work. 1914.
