Либијско море

Либијско море (грчки, Λιβυκό Πέλαγος, Livykó Pélagos, арапски, البحر الليبي) је део Средоземног мора између либијске обалe и делте Нила у Северној Африци на југу и грчких острва Китера, Крит и Карпатос на северу. Западна граница овог мора је нејасна и обично се наводи Тунис, а као источна граница наводи се Левантско море.[1]

Либијско море је део Средоземног мора између либијске обала Северна Африке на југу и грчких острва Китера, Крит и Карпатос на северу.

Комуницира са Јонским морем, на северозападу, Критским морем, на северу, Егејским морем, на североистоку и Левантским морем на истоку.

Употреба називаУреди

Назив Либијског море данас се користи јако ретко углавном неформално, и као такво оно није уписано у многим картама. На пример Међународна хидрографска организација не признаје такво море на Медитерану.[2]

Међутим постоје извори о коришћењу овог назива још из давних времена, од стране древних картографа и навигатора, као што су били:[3]

  • Полибије — 3. век пре нове ере,
  • Страбо — 1. век пре нове ере,
  • Плутарх — 1. век пре нове ере.
  • Који су у најширем смислу, целокупно Средоземно море на обали Северне Африке, у ужем смислу смислу, сматрали море од западних граница Египта до западних граница древне Либије, и до залива Сидра до јужне обале Крита, а у ширем смислу, Либијско море је укључивало тзв Афричко море (латински, Africum mare, Mare Africanum), или подручје од Залива е Сирта до ушћа реке Oued el-Kebir у данашњем Алжиру,[4] или, према другим изворима, само подручје до источне обале данашњег Туниса.[5][6]
 
Различита дефинисана јужна граница Јонског мора (такође је северна граница Либијског мора) црвено: ИХО границе, жута: традиционалне границе

ГеографијаУреди

Либијско море као део Средоземног мора налази се северно од афричке обале древне Либије (обала данашње источне Либије и западног Египта, између Тобрука и Александрије) и јужне обале Крита. Како не постоје јасно дефиниције граница Либијског мора, обично се узимају јасно дефинисане границе Јонског, Егејског, Критског и Левантског мора.

 
Поглед из Франгокастела са Крита на Либијско море. Десно на хоризонту се види острво Гавдос крајња јужна тачка Европе

ОстрваУреди

Либијског море је насупрот суседног Егејског мора (прекривеног острвима), по мишљењу помораца отворено море, јер има само неколико малих острва. Сва острва у Либијском мору могу се поделити на: острва у грчким територијалним водама и острва у либијским територијалним водама.

 
Рељефна мапа Медитерана, на којој се виде острва у Либијском мору
Острва у грчким територијалним водама

Међу острвима дуж јужне обале Крита спадају:

  • Гавдос, које је највећи од њих и једино стално насељени острво на око 30 километара јужно од обале Крита. Ово острво се сматра и крајњом јужном тачком Европе,
  • Гавдопоулос (уточиште морске птице ),
  • Куфониси,
  • Паксимадја,
  • Криси,
Острва у либијским територијалним водама

Ова острва су дуж либијске обале и има их неколико, мада се она обично сматрају деловима залива Габес и Сидра.

 
Либијско море

КлимаУреди

На прострима Либијскоg морa лети преовлађују континенталне ваздушне масе које стижу с југа, из северне Африке, или са севера, са прегрејане копнене масе Источне Европе. Зими преовлађују океанске ваздушне масе које доносе циклони с Атлантика.

 
Сателитска мапа Бенгазија, најважнијег града у Либијском мору

Климу карактеришу жарка, сува лета (средње јулске температуре износе од 19 °C до 30 °C) и благе, влажне зиме (средње јануарске температуре износе од 2 °C до 12 °C). Пролеће наступа рано, док је јесен дуга и топла. Снег ретко пада и обично се задржава неколико дана само у северном ободу области.

Климу овог подручја одликује велики број ведрих дана у години.

Либијско море је хладније од остатка источног Медитерана, посебно у делу јужне обале Крита, због дубоког морског дна и јаких струја.

ГрадовиУреди

Најважнији град који се купа у овом мору је Бенгази у Либији, а потом следе Иерапетра и војна база Тимпаки, на обали Крита.

ФаунаУреди

Либијско море је богато и важно уточиште неких врста риба попут плавооке туне, за коју се верује да је последња популација младе туне. Такође је важно станиште за полагање јаја морских корњача.

ГалеријаУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Wood, L.: Sea Fishes of the Mediterranean including Marine Invertebrates, 2015, str. 4, 6.
  2. ^ „Limit of Oceans and Seas” (PDF). web.archive.org. 8. 10. 2011. Приступљено 16. 5. 2020. 
  3. ^ Libyan Sea in: George Ripley and Charles Anderson Dana, The New American Cyclopaedia: A Popular Dictionary of General Knowledge, 1861, D. Appleton and Co.
  4. ^ Tour, Louis Brion de La (1787). Atlas et tables élémentaires de géographie ancienne et moderne, adopté par plusieurs écoles royales militaires (на језику: француски). J. Barbou. 
  5. ^ „Dictionary of Greek and Roman Geography (1854), LABANAE AQUAE, LIBYCI MONTES, LI´BYCUM MARE”. www.perseus.tufts.edu. Приступљено 16. 5. 2020. 
  6. ^ „Carte de la Méditerranée du VIIe au Ve siècle av. J.-C.”. www.cosmovisions.com. Приступљено 16. 5. 2020. 

Спољашње везеУреди