Лудвиг Болцман

Лудвиг Болцман (енгл. Ludwig Boltzmann; 20. фебруар 1844 — 5. септембар 1906.) аустријски физичар. Студирао је физику у Бечу и затим био асистент Јожефа Стефана. Професор математичке физике у Грацу постао је 1869. године. Такође је предавао у Бечу, Минхену и Лајпцигу. Његови студенти су, између осталих, били Сванте Аренијус, Валтер Нерст и Лиза Мајтнер. У младости успешно се бавио експерименталном физиком: за сумпор је показао везу између индекса преламања и диелектричне константе како је предвиђао Максвел. Главна тема његовог истраживачког рада била је свођење термодинамике на механику због чега је било потребно да се објасни противуречност између реверзибилности механичких и иреверзибилности термодинамичких процеса. Болцман је успоставио везу између ентропије S и функције једночестичне густине вероватноће W. Формула (k_B je Болцманова константа):

Лудвиг Болцман
Лудвиг Болцман
Датум рођења	(1844-02-20)20. фебруар 1844.
Место рођења	Беч Аустроугарска
Датум смрти	5. септембар 1906.(1906-09-05) (62 год.)
Место смрти	Дуино Аустроугарска
Поље	физика
Школа	Универзитет у Бечу

$S=k\,\ln W.$

Била је то тачка ослонца за постављање квантне теорије у формулацији Макса Планка, 1900. године и у проширеном Ајнштајновом тумачењу из 1905. године. Друга важна Болцманова достигнућа су једначина за расподелу енергија атома који се слободно крећу у пољу силе (Максвел-Болцманова расподела) и теоријско објашњење емисионе способности апсолутно црног тела, Штефан-Болцманов закон из 1884. године.

Болцман је био истакнути поборник атомске теорије. Због слабог одзива, чак и отпора његовим теоријама, већи део живота провео је дубоко разочаран. Није доживео коначну победу својих идеја која је остварена 1905. Ајнштајновом теоријом Брауновог кретања. Године 1906, у 62. години живота, извршио је самоубиство.

Види још

• Болцманова константа
• Болцманов мозак

Литература

• Roman Sexl & John Blackmore (eds.), "Ludwig Boltzmann – Ausgewahlte Abhandlungen", (Ludwig Boltzmann Gesamtausgabe, Band 8), Vieweg, Braunschweig, 1982.
• John Blackmore (ed.), "Ludwig Boltzmann – His Later Life and Philosophy, 1900–1906, Book One: A Documentary History", Kluwer. 1995. ISBN 978-0-7923-3231-2.
• John Blackmore, "Ludwig Boltzmann – His Later Life and Philosophy, 1900–1906, Book Two: The Philosopher", Kluwer, Dordrecht, Netherlands. 1995. ISBN 978-0-7923-3464-4.
• John Blackmore (ed.), "Ludwig Boltzmann – Troubled Genius as Philosopher", in Synthese, Volume 119, Nos. 1 & 2, 1999, pp. 1–232.
• Blundell, Stephen; Blundell, Katherine M. (2006). Concepts in Thermal Physics. Oxford University Press. стр. 29. ISBN 978-0-19-856769-1. 
• Boltzmann, Ludwig Boltzmann – Leben und Briefe, ed., Walter Hoeflechner, Akademische Druck- u. Verlagsanstalt. Graz, Oesterreich, 1994
• Bronowski, Jacob (1974). „World Within World”. The Ascent Of Man. Little Brown & Co. ISBN 978-0-316-10930-7. 
• Brush, Stephen G. (ed. & tr.), Boltzmann, Lectures on Gas Theory, Berkeley, California. University of California Press.1964.
• Brush, Stephen G. (ed.), Kinetic Theory, New York. Pergamon Press.1965.
• Brush, Stephen G. (1970). „Boltzmann”. Ур.: Charles Coulston Gillispie. Dictionary of Scientific Biography. New York: Scribner. ISBN 978-0-684-16962-0. 
• Brush, Stephen G. (1986). The Kind of Motion We Call Heat: A History of the Kinetic Theory of Gases. Amsterdam: North-Holland. ISBN 978-0-7204-0370-1. 
• Cercignani, Carlo (1998). Ludwig Boltzmann: The Man Who Trusted Atoms. Oxford University Press. ISBN 9780198501541. 
• Darrigol, Olivier (2018). Atoms, Mechanics, and Probability: Ludwig Boltzmann's Statistico-Mechanical. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-881617-1. 
• Ehrenfest, P. & Ehrenfest, T. (1911) "Begriffliche Grundlagen der statistischen Auffassung in der Mechanik", in Encyklopädie der mathematischen Wissenschaften mit Einschluß ihrer Anwendungen Band IV, 2. Teil ( F. Klein and C. Müller (eds.). Leipzig: Teubner, pp. 3–90. Translated as The Conceptual Foundations of the Statistical Approach in Mechanics. New York. Cornell University Press.1959. ISBN 978-0-486-49504-0.
• Everdell, William R (1988). „The Problem of Continuity and the Origins of Modernism: 1870–1913”. History of European Ideas. 9 (5): 531—552. doi:10.1016/0191-6599(88)90001-0. 
• Everdell, William R (1997). The First Moderns. Chicago: University of Chicago Press. 
• Gibbs, Josiah Willard (1902). Elementary Principles in Statistical Mechanics, developed with especial reference to the rational foundation of thermodynamics. New York: Charles Scribner's Sons. 
• Johnson, Erik (2018). Anxiety and the Equation: Understanding Boltzmann's Entropy. The MIT Press. ISBN 978-0-262-03861-4. 
• Klein, Martin J. (1973). „The Development of Boltzmann's Statistical Ideas”. Ур.: E.G.D. Cohen; W. Thirring. The Boltzmann Equation: Theory and Applications. Acta physica Austriaca Suppl. 10. Wien: Springer. стр. 53—106. ISBN 978-0-387-81137-6. 
• Lindley, David (2001). Boltzmann's Atom: The Great Debate That Launched A Revolution In Physics. New York: Free Press. ISBN 978-0-684-85186-0. 
• Lotka, A. J. (1922). „Contribution to the Energetics of Evolution”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 8 (6): 147—51. Bibcode:1922PNAS....8..147L. PMC 1085052 . PMID 16576642. doi:10.1073/pnas.8.6.147. 
• Meyer, Stefan (1904). Festschrift Ludwig Boltzmann gewidmet zum sechzigsten Geburtstage 20. Februar 1904 (на језику: German). J. A. Barth. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Planck, Max (1914). The Theory of Heat Radiation. P. Blakiston Son & Co.  English translation by Morton Masius of the 2nd ed. of Waermestrahlung. Reprinted by Dover (1959) &. ISBN 978-0-486-66811-6.
• Tolman, Richard C. (1938). The Principles of Statistical Mechanics. Oxford University Press. . Reprinted: Dover.ISBN 978-0-486-63896-6.