Нилс Бор
Нилс Хенрик Дејвид Бор (дан. Niels Henrik David Bohr; Копенхаген, 7. октобар 1885 — Копенхаген, 18. новембар 1962) био је дански физичар. Један је од најистакнутијих научника 20. века. Зачетник је савремене атомистике.[1]
| Нилс Бор | |
|---|---|
 Нилс Бор | |
| Датум рођења | 7. октобар 1885. |
| Место рођења | Копенхаген Данска |
| Датум смрти | 18. новембар 1962. (77 год.) |
| Место смрти | Копенхаген Данска |
| Поље | физика |
| Школа | Универзитет у Копенхагену, Тринити колеџ |
| Познат по | Копенхагенска интерпретација Боров модел Зомерфелд-Борова теорија |
| Награде |  Нобелова награда за физику (1922)Медаља Френклин (1926) |
| Потпис |  |
Завршио је универзитет и докторирао у Копенхагену, а затим је 1911. године отишао у Манчестер. Тамо је са Ернестом Радерфордом изучавао структуру атома. После пет година рада у Енглеској, враћа се у Копенхаген и постаје директор данског Института за теоријску физику. Године 1922. добио је Нобелову награду за физику. Потом је низ година изучавао нуклеарну физику, а од 1939. године посебно је проучавао уран.
Када су 1940. године Немци окупирали Данску, Бор је избегао у САД где је учествовао у истраживањима која су касније омогућила израду прве нуклеарне бомбе.
По завршетку Другог светског рата, Бор се вратио у Копенхаген где је изабран за председника Данске академије наука. Заузимао се за ограничење нуклеарног наоружања и забрану коришћења атомских бомби.
Доприноси физициУреди
- Модел атома
- Принцип кореспонденције
- Копенхагенска интерпретација квантне механике.
- Принцип комплементарности: појава може бити посебно анализирана као да има неколико контрадикторних особина на пример, таласно-честични дуализам.
РеференцеУреди
- ^ „Nils Bor (Niels Bohr)”. Biografije. Приступљено 17. 1. 2019.