Мајстор и Маргарита

Мајстор и Маргарита“ је роман руског писца Михаила Булгакова.[1] Он је роман писао од 1928. до своје смрти. Сачувано је осам верзија, а коначни наслов му је дат 1938. Роман је први пут објављен у СССР 1966. године. Прво издање романа је било непотпуно и цензурисано. Прва потпуна верзија је објављена у Франкфурту 1969, а у СССР 1973.[2]

Мајстор и Маргарита
Мајстор и Маргарита (књига).jpg
Настанак и садржај
Ориг. насловМа́стер и Маргари́та
АуторМихаил Булгаков
ЗемљаСССР
Језикруски
Жанр / врста делароман
Издавање
ИздавачСамиздат
Датум1928—1940
Превод
Датум
издавања

1966—1967

Утицаји на делоУреди

Михаил Булгаков је дуго размишљао које књижевне текстове да узме за узор свог новог романа. Све књиге које је одабрао поделио је у две групе: једна је представљала добро, а друга зло. Основу дела везао је за неколико књига:

Врста романаУреди

Дело представља роман парадигме, јер је изграђен од више слојева. Може се тумачити као психолошки, социолошки, фантастични, сатирични и љубавни роман, али и роман-парабола.[3]

ТемаУреди

Судбина човека у тоталитарним режимима.

Унутрашња композицијаУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

Тематску основу романа „Мајстор и Маргарита“ чини прича о Мајстору, писцу који је написао роман о Понтију Пилату и суђењу Христу. Мајсторов роман критика је оценила као безвредан и штетан и пре самог објављивања. Радња романа „Мајстор и Маргарита“ започиње доласком професора Воланда сатане како би организовао годишњи бал демона у Москви.

Роман „Мајстор и Маргарита“ је структурисан као роман у роману. Композиција романа се заснива на паралелизму двеју основних фабуларних линија, једне која прати догађаје у Јудеји тридесетих година н. е, и друге која прати догађаје у Москви тридесетих година 20. века.

Роман је тешко класификовати. Он је и парабола, и сатира, и роман идеје, и роман тајне, и роман модерне фантастике и роман демонизма (сатанизма).

Фабуларна линија која прати догађаје у Јудеји заснива се на новозаветној причи о Пилатовој осуди и страдању Исуса Христа. Сва су имена, међутим, измењена, осима имена самог Понтија Пилата. У опису Пилатовог суда и судбине Јешуе примењен је реалистички поступак, а у опису догађаја у Москви техника фантастике. У исто време прича о Москви је и сатира и пародија московске свакодневице, са гротескним демонским ликовима.

Оно што повезује две паралелне приче романа јесте заједничка свакодневица. Свакодневица Пилатове Јудеје и Москве тридесетих година испуњена је страхом, мржњом, апсолутном послушношћу. Сви су изједначени страхом за егзистенцију. То је свакодневица у којој људи изненада нестају, без објашњења.

Роман, поред осталог, упућује и на питање опстанка уметности у репресивном систему. Писци пишу у „духу времена“, хране се у специјалним ресторанима, а не у заједничким мензама, најоданији летују у луксузним државним вилама, добијају стваралачка путовања и одморе, да пишу о тековинама револуције, о новом човеку, о новом добу. А Воланд посматра људе у московском Варијетеу и примећује да се људи нису променили.

ПилатовштинаУреди

 
Илустрација романа Мајстор и Маргарита

Критичари Мајсторовог романа о Пилату осуђују писца због „пилатовштине“. Пилат је прокуратор Јудеје, владар апсолутне моћи који осуђује невиног човека. Због тога он се каје и сумња у исправност своје одлуке. Та сумња означена је као „пилатовштина“. Власт не греши. Не сумња се у њену одлуку. У време када је роман „Мајстор и Маргарита“ настајао, људи су свакодневно нестајали. Ни једног тренутка не сме се довести у питање да ли је власт можда погрешила и осудила макар једног невиног човека. Нико не сме да доведе у сумњу исправност пресуда и одлуке апсолутне власти која осуђује људе на смрт. Јешуа је осуђен јер је проповедао да је свака власт насиље над народом и да ће доћи доба кад неће бити власти ни цезарове нити било које друге. Човек ће прећи у царство истине и правичности где неће бити потребна никаква власт. Јешуа је довео у питање власт цезара Тиберија и због тога је настрадао. Пилат је посумњао у исправност своје одлуке. Одлука власти је доведена у питање. Можда власт греши и осуђује невине људе на смрт. Због такве сумње у власт, у исправност њених одлука, да можда осуђује невине људе, Мајсторов роман је осуђен као израз пилатовштине и штетан. Ни најмања сумња у власт и исправност њених одлука не сме да постоји. Зато је роман о Пилату и пилатовштина штетна, и зато је роман „Мајстор и Маргарита“, необјављен за живота писца, а касније цензурисан. Брисани су они делови романа који указују да је у Москви владала атмосфера опште несигурности, друштво у коме влада поткупљивост, разврат, себичност, доушништво, саможивост.

ЛиковиУреди

Ликови фабуларног тока у Москви:

  • Иван Николајевич Понирјов, алијас Бездомни,
  • Михаил Александрович Берлиоз, председник московског књижевног удружења,
  • Желдибин, заменик Берлиоза,
  • Степан Богданович, Лиходејев, Стјопа, директор позоришта Варијете,
  • Григорије Данилович Римски, финансијски директор Варијетеа,
  • Иван Савељич Варенух, администратор Варијета,
  • Жорж Бенгалски, конферансије,
  • Александар Николејавич Стравински, психијатар,
  • Мајстор,
  • Маргарита Николајевна,
  • Наташа, њена помоћница,

Ликови демони:

  • Воланд, сатана,
  • Коровјов/Фагот,
  • Азазело,
  • Бехемот, мачак,
  • Хела, Воландова слушкиња

Ликови романа у роману „Понтије Пилат“

  • Понтије Пилат, прокуратор Јудеје,
  • Јешуа Ха-Ноцри, из Гамале,
  • Дисмас, разбојник
  • Хестас, разбојник,
  • Вар-Раван, разбојник,
  • Јосиф Каифа, првосвештеник јудејски, председник Синедриона,
  • Леви Матеј,
  • Афраније, начелник тајне службе у Јудеји,
  • Јуда из Кириата.

Понтије Пилат - роман у романуУреди

Понтије Пилат, роман у роману има 4 поглавља:

  • Понтије Пилат,
  • Погубљење,
  • Како је прокуратор покушао да спасе Јуду из Кириата,
  • Сахрана.

ИдејаУреди

  • Светом владају два принципа - један је заснован на Јешуи, други на Воланду.
  • Уметник се налази између историје, свакодневнице и стваралаштва.
  • „Свака власт је насиље над другима.“
  • „Онај ко воли, треба да дели судбину оног кога воли.“

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ „Majstor i Margarita analiza – Mihail Bulgakov”. Beleške. Приступљено 2. 2. 2020. 
  2. ^ „Misteriozna preplitanja u „Majstoru i Margariti“ Bulgakova – slučajnost ili ne?”. Plezir. Приступљено 2. 2. 2020. 
  3. ^ „Majstor i Margarita, roman Mihaila Bulgakova”. PULSE. Приступљено 2. 2. 2020. 

Спољашње везеУреди