Мајстор и Маргарита
„Majstor i Margarita“ je roman ruskog pisca Mihaila Bulgakova.[1] On je roman pisao od 1928. do svoje smrti. Sačuvano je osam verzija, a konačni naslov mu je dat 1938. Roman je prvi put objavljen u SSSR 1966. godine. Prvo izdanje romana je bilo nepotpuno i cenzurisano. Prva potpuna verzija je objavljena u Frankfurtu 1969, a u SSSR 1973.[2]
| Majstor i Margarita | |
|---|---|
.jpg) | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Máster i Margaríta |
| Autor | Mihail Bulgakov |
| Zemlja | SSSR |
| Jezik | ruski |
| Žanr / vrsta dela | roman |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Samizdat |
| Datum | 1928—1940 |
| Prevod | |
| Datum izdavanja | 1966—1967 |
Uticaji na delo uredi
Mihail Bulgakov je dugo razmišljao koje književne tekstove da uzme za uzor svog novog romana. Sve knjige koje je odabrao podelio je u dve grupe: jedna je predstavljala dobro, a druga zlo. Osnovu dela vezao je za nekoliko knjiga:
- „Novi zavet“
- Farer, „Hristov život“
- David Štraus „Kritika Hristovog života“
- Anatol Frans, „Judejski prokurator“
- Andrej Orlov, „Istorija odnosa čoveka i đavola“
- Gogolj, „Mrtve duše“
- A. S. Puškin, „Kapetanova kći“
- J. V. Gete, „Faust“
- Dante Aligijeri, „Božanstvena komedija“
Vrsta romana uredi
Delo predstavlja roman paradigme, jer je izgrađen od više slojeva. Može se tumačiti kao psihološki, sociološki, fantastični, satirični i ljubavni roman, ali i roman-parabola.[3]
Tema uredi
Sudbina čoveka u totalitarnim režimima.
Unutrašnja kompozicija uredi
Tematsku osnovu romana „Majstor i Margarita“ čini priča o Majstoru, piscu koji je napisao roman o Pontiju Pilatu i suđenju Hristu. Majstorov roman kritika je ocenila kao bezvredan i štetan i pre samog objavljivanja. Radnja romana „Majstor i Margarita“ započinje dolaskom profesora Volanda satane kako bi organizovao godišnji bal demona u Moskvi.
Roman „Majstor i Margarita“ je strukturisan kao roman u romanu. Kompozicija romana se zasniva na paralelizmu dveju osnovnih fabularnih linija, jedne koja prati događaje u Judeji tridesetih godina n. e, i druge koja prati događaje u Moskvi tridesetih godina 20. veka.
Roman je teško klasifikovati. On je i parabola, i satira, i roman ideje, i roman tajne, i roman moderne fantastike i roman demonizma (satanizma).
Fabularna linija koja prati događaje u Judeji zasniva se na novozavetnoj priči o Pilatovoj osudi i stradanju Isusa Hrista. Sva su imena, međutim, izmenjena, osima imena samog Pontija Pilata. U opisu Pilatovog suda i sudbine Ješue primenjen je realistički postupak, a u opisu događaja u Moskvi tehnika fantastike. U isto vreme priča o Moskvi je i satira i parodija moskovske svakodnevice, sa grotesknim demonskim likovima.
Ono što povezuje dve paralelne priče romana jeste zajednička svakodnevica. Svakodnevica Pilatove Judeje i Moskve tridesetih godina ispunjena je strahom, mržnjom, apsolutnom poslušnošću. Svi su izjednačeni strahom za egzistenciju. To je svakodnevica u kojoj ljudi iznenada nestaju, bez objašnjenja.
Roman, pored ostalog, upućuje i na pitanje opstanka umetnosti u represivnom sistemu. Pisci pišu u „duhu vremena“, hrane se u specijalnim restoranima, a ne u zajedničkim menzama, najodaniji letuju u luksuznim državnim vilama, dobijaju stvaralačka putovanja i odmore, da pišu o tekovinama revolucije, o novom čoveku, o novom dobu. A Voland posmatra ljude u moskovskom Varijeteu i primećuje da se ljudi nisu promenili.
Pilatovština uredi
Kritičari Majstorovog romana o Pilatu osuđuju pisca zbog „pilatovštine“. Pilat je prokurator Judeje, vladar apsolutne moći koji osuđuje nevinog čoveka. Zbog toga on se kaje i sumnja u ispravnost svoje odluke. Ta sumnja označena je kao „pilatovština“. Vlast ne greši. Ne sumnja se u njenu odluku. U vreme kada je roman „Majstor i Margarita“ nastajao, ljudi su svakodnevno nestajali. Ni jednog trenutka ne sme se dovesti u pitanje da li je vlast možda pogrešila i osudila makar jednog nevinog čoveka. Niko ne sme da dovede u sumnju ispravnost presuda i odluke apsolutne vlasti koja osuđuje ljude na smrt. Ješua je osuđen jer je propovedao da je svaka vlast nasilje nad narodom i da će doći doba kad neće biti vlasti ni cezarove niti bilo koje druge. Čovek će preći u carstvo istine i pravičnosti gde neće biti potrebna nikakva vlast. Ješua je doveo u pitanje vlast cezara Tiberija i zbog toga je nastradao. Pilat je posumnjao u ispravnost svoje odluke. Odluka vlasti je dovedena u pitanje. Možda vlast greši i osuđuje nevine ljude na smrt. Zbog takve sumnje u vlast, u ispravnost njenih odluka, da možda osuđuje nevine ljude, Majstorov roman je osuđen kao izraz pilatovštine i štetan. Ni najmanja sumnja u vlast i ispravnost njenih odluka ne sme da postoji. Zato je roman o Pilatu i pilatovština štetna, i zato je roman „Majstor i Margarita“, neobjavljen za života pisca, a kasnije cenzurisan. Brisani su oni delovi romana koji ukazuju da je u Moskvi vladala atmosfera opšte nesigurnosti, društvo u kome vlada potkupljivost, razvrat, sebičnost, doušništvo, samoživost.
Likovi uredi
Likovi fabularnog toka u Moskvi:
- Ivan Nikolajevič Ponirjov, alijas Bezdomni,
- Mihail Aleksandrovič Berlioz, predsednik moskovskog književnog udruženja,
- Želdibin, zamenik Berlioza,
- Stepan Bogdanovič, Lihodejev, Stjopa, direktor pozorišta Varijete,
- Grigorije Danilovič Rimski, finansijski direktor Varijetea,
- Ivan Saveljič Varenuh, administrator Varijeta,
- Žorž Bengalski, konferansije,
- Aleksandar Nikolejavič Stravinski, psihijatar,
- Majstor,
- Margarita Nikolajevna,
- Nataša, njena pomoćnica,
Likovi demoni:
- Voland, satana,
- Korovjov/Fagot,
- Azazelo,
- Behemot, mačak,
- Hela, Volandova sluškinja
Likovi romana u romanu „Pontije Pilat“
- Pontije Pilat, prokurator Judeje,
- Ješua Ha-Nocri, iz Gamale,
- Dismas, razbojnik
- Hestas, razbojnik,
- Var-Ravan, razbojnik,
- Josif Kaifa, prvosveštenik judejski, predsednik Sinedriona,
- Levi Matej,
- Afranije, načelnik tajne službe u Judeji,
- Juda iz Kiriata.
Pontije Pilat - roman u romanu uredi
Pontije Pilat, roman u romanu ima 4 poglavlja:
- Pontije Pilat,
- Pogubljenje,
- Kako je prokurator pokušao da spase Judu iz Kiriata,
- Sahrana.
Ideja uredi
- Svetom vladaju dva principa - jedan je zasnovan na Ješui, drugi na Volandu.
- Umetnik se nalazi između istorije, svakodnevnice i stvaralaštva.
- „Svaka vlast je nasilje nad drugima.“
- „Onaj ko voli, treba da deli sudbinu onog koga voli.“
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ „Majstor i Margarita analiza – Mihail Bulgakov”. Beleške. Pristupljeno 2. 2. 2020.
- ^ „Misteriozna preplitanja u „Majstoru i Margariti“ Bulgakova – slučajnost ili ne?”. Plezir. Pristupljeno 2. 2. 2020.
- ^ „Majstor i Margarita, roman Mihaila Bulgakova”. PULSE. Pristupljeno 2. 2. 2020.
