Отворите главни мени

Fransoa Anatol Tibo (franc. François-Anatole Thibault, Pariz, 16. april 1844Tur, 12. oktobar 1924), poznatiji pod pseudonimom Anatol Frans (franc. Anatole France) bio je francuski književnik.

Anatol Frans
Anatole France 1921.png
Puno imeFransoa Anatol Tibo
Datum rođenja(1844-04-16)16. april 1844.
Mesto rođenjaPariz
Kraljevina Francuska
Datum smrti12. oktobar 1924.(1924-10-12) (80 god.)
Mesto smrtiTur
Treća francuska republika
Uticaji odGistav Flober
Uticao naMarsel Prust, Džordž Orvel
Najvažnija dela
Savremena istorija
NagradeNobelova nagrada za književnost

Садржај

ŽivotУреди

Rođen u porodici poznatog pariskog knjižara, rano je ušao u svet knjiga, među kojima je kao književnik i bibliotekar proveo sav svoj život. Alfred Drajfusova afera, u kojoj se oštro založio za reviziju procesa, značila je prekretnicu u njegovom životu i stvaranju - izašao je iz knjiške izolacije, pristupio socijalistima i prešao na ideološki angažovanu književnost.

U prvom razdoblju svog književnog rada Frans je, pre svega, bio esteta i diletant, te je objavljivao stihove u duhu Parnasa, impresionističke kritike i romane, u kojima, bez obzira da li je tretirao savremenu („Zločin Silvestra Bonarda”, 1881) ili istorijsku tematiku („Taida”, 1890, „Pečenjarnica kraljice Pedik”, 1893. i dr), dominira skepticizam i esteticizam.

Nakon Drejfusove afere dao je oštru društvenu kritiku u „Savremenoj istoriji” i u nizu filozofsko-satiričkih romana („Ostrvo pingvina”, 1908, „Bogovi žeđaju”, 1912, „Pobuna anđela”, 1914). Napisao je i nekoliko dela autobiografskog karaktera („Knjiga moga prijatelja”, 1885, „Mali Pjer”, 1918. i dr).

Mada nije nikad postigao široku popularnost, Frans je bio jedan od najistaknutijih književnika na razmeđu vekova i glas svesti svoje generacije, a skepticizmom, duhovitošću i ironijom, rafiniranim smislom za lepotu i izvanrednim stilom, privlači i danas intelektualnu književnu publiku.

Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost za 1921. godinu.

Član Francuske akademije postao je 1896, na poziciji broj 38. bio je u periodu 18961924.

DelaУреди

  • Zločin Silvestra Bonarda
  • Taida
  • Pečenjarnica kraljice Pedik
  • Savremena istorija
  • Ostrvo pingvina
  • Bogovi žeđaju
  • Pobuna anđela
  • Knjiga moga prijatelja
  • Mali Pjer
  • Crveni ljiljan
  • Život u cvatu
  • Mišljenja g.Žeroma Koanjara
  • Mršava mačka
  • Želje Žana Serviana
  • Epikurov vrt
  • Na belome kamenu
  • Pozorišna priča

CitatiУреди

„Obrazovanje se ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate. Sastoji se od toga da razlikujete koliko znate, a koliko ne.”

„Šta može hladna i gola istina protiv blistavih čari laži?”

Spoljašnje vezeУреди