Дивљи запад

Неразвијена територија Сједињених Америчких Држава, око 1607–1912. године

Дивљи запад (енгл. Wild West) или Стари запад (Old West) је назив за крајеве на западу САД у доба када ти крајеви бивају насељавани са истока и када још није у њима спроведена територијална подела, уведена постојана државна власт и устаљен правни поредак.

Амерички каубој

То је доба оснивања нових насеља, плантажа, пасишта, војних утврђења у дивљој природи насељеној индијанским племенима, која се у трајним борбама и покољима потискују са својих подручја. Такође је доба пустолова и луталица, трапера, ловаца на бизоне, разбојничких дружина и револвераша, доба зеленашке самовласти и локалних шерифа, доба неукости, верског ригоризма и линча, али и упорног рада из којег је настао аграр и индустрија данашњих западних држава САД

Дивљи запад је неисцрпна тема америчке књижевности и филма (вестерни).

Дејвид Мардок је рекао: „Ниједна друга земља није искористила време и место из своје прошлости и искористила своју машту на начин на који је то учинила Америка у стварању Запада“.[1]

Изрази Запад и Граница

уреди

Гранична линија је спољна линија европско-америчког споразума. Константно је померана на запад од 1630. до 1880. године (са повременим померањем на север до Маина и Вермонта, југ Флориде, а источно до Калифорније у Невади). Запад је једно од првих насељених подручја у близини те границе. Тако, делови Западне и Јужне Америке, заједно са савременим западним државама, имају заједничку прошлост и наслеђе. Међутим, у данашње време, термин амерички запад се најчешће користи за подручје западно од реке Мисисипи.

Колонијална граница

уреди

У доба колонија, пре 1776. године, Запад је био велики приоритет за насељенике и политичаре. Америчка граница је почела када су Џејмстаун, у Вирџинији, населили Британци током 1607. године. У првом периоду насељавања на обали Атлантског океана па све до 1680. граница је у суштини била део унутрашњости континента изван постојећих насеља дуж обале Атлантика. Енглески, француски, шпански и холандски обрасци експанзије и насељавања били су сасвим другачији.[2] Свега неколико хиљада Француза мигрирало је за Канаду и населило је села дуж реке Св. Лоренс где су изградили заједнице које су остале стабилне дуги низ година. Француско насељавање је ограничено на неколико веома малих села као што је Каскаскиа, у Илионису, као и већи део око Њу Орлеанса. Области на северу које су биле у пограничној фази од 1700. имале су лоша транспортна средства, тако да је могућност за ширење пољопривреде била мала. Пољопривреда у овим областима је првенствено била за сопствене потребе, а као резултат тога од 1760-их ова друштва су поприлично изједначена.

Од британских сељака до америчких фармера

уреди

Колонизација приобаља дала је приоритет приватним земљопоседницима, а са порастом броја становника на Западу дошло је до процвата пољопривредног земљишта. За разлику од Британије, где мали број земљопоседника има у власништву већи део доброг земљишта, власништво у Америци је било јефтино, једноставано и широко распрострањено.

Нове нације

уреди

Недуго након завршетка Револуционарног рата 1871. године, у Пенсилванији, Вирџинији и Северној Каролини, настао је први велики покрет западно од Апалачких планина. Први становници су били смештени у сићушне брвнаре или у просторије са једном собом. Главне залихе хране су превасходно долазиле захваљујући лову на јелене и ћурке. После неколико година су почели да гаје свиње, овце, говеда, и коње. Ручно рађена одећа је била замењена материјалом који су добијали од животиња.[3]

Политика државе

уреди

Политика нове нације је била конзервативна, са посебним освртом на потребе насељавања Истока. Циљеви које траже обе стране између 1790. и 1820. били су раст привреде, мудро инвестирати у земљу, продати земљу по ценама које су разумне и прихватљиве за досељенике, ипак довољно високе да се исплати државни дуг, јасне законске процедуре и створити разноврсну Западну економију која би се уско повезала са насељеним подручјима уз минималан ризик за отцепљењем. После освајања Револуционарног рата (1783) амерички досељеници су у великом броју продрли у Запад. Године 1788. први амерички становници на северозападу основали су Маријету (Охајо) као прво стално америчко насеље на северозападној територији.

Стицање индијанског земљишта

уреди

Рат из 1812. означио је сукоб између великих индијских снага које покушавају да зауставе напредовање, уз британску помоћ. Британски ратни циљ је подразумевао стварање независне индијске државе (под британским покровитељством) у средњем западу.

Референце

уреди
  1. ^ Belnap, Jeffrey Grant; Fernandez, Raul A.; Fernandez, Raul (1998). José Martí's "Our America": From National to Hemispheric Cultural Studies. Duke University Press. стр. 291. ISBN 978-0-8223-2265-8. 
  2. ^ „Colonial frontier”. Springfield, Pub. by the Illinois Centennial Commission. 1920. Приступљено 31. 5. 2017. 
  3. ^ New nations. Prentice-Hall. 1958. Приступљено 31. 5. 2017. 

Литература

уреди

Прегледи

уреди

Велике равнице и земљишна политика

уреди

Историографија

уреди

Слике и меморија

уреди

Примарни извори

уреди
  • Phillips, Ulrich B. Plantation and Frontier Documents, 1649–1863; Illustrative of Industrial History in the Colonial and Antebellum South: Collected from MSS. and Other Rare Sources. 2 Volumes. (1909). vol 1 & 2 online edition 716pp
  • Watts, Edward, and David Rachels, eds (2002). The First West: Writing from the American Frontier, 1776–1860. Oxford University Press. , 960pp; primary sources excerpt and text search, long excerpts from 59 authors

Научни чланци

уреди

Спољашње везе

уреди
Култура
Историја
Медији