Отворите главни мени

Добродошли на портал Бања Лука

Coat of Arms of Banja Luka.jpg
Banja Luka (zastava).svg

Бања Лука или Бањалука је највећи и de facto главни град Републике Српске, те други по величини у Босни и Херцеговини. У данашњој политичко-територијалној организацији Републике Српске, која се састоји од општина и градова, Град Бања Лука (раније општина) највећа је јединица локалне самоуправе са 1.239 km² и представља политички, административни, финансијски, универзитетски и културни центар Републике Српске.

Бања Лука је смјештена на обалама Врбаса, који у овом граду губи особине планинске ријеке и улази у низију на свом путу ка ушћу у Саву. Средња годишња температура у Бањој Луци је 10,7 °C, средња јануарска -0,8 °C, док је средња јулска 21,3 °C. Под данашњим именом се први пут помиње 1494. године када угарски краљ Владислав II Јагелонац, у повељи упућеној локалним заповједницима Јајачке бановине, наводи име Јураја Микулашића као каштелана Бање Луке. Прије рата (1992—1995) овај град је био снажан привредни центар са развијеном машинском, текстилном, прехрамбеном, дрвопрерађивачком и електроиндустријом.

Изабран чланак

Споменик палим Крајишницима

Бањалука је у току Народноослободилачког рата, од 1941. до 1945. године, као административни, економски и политички центар северозападне Босне, имала велики војно-политички значај, за Немце и усташе. После окупације и успостављања усташке Независне Државе Хрватске, априла 1941. године ушла је у њен састав и постала средиште „Жупе Сана и Лука“. Јуна 1941. године у близини Бањалуке је одржано саветовање ОК КПЈ за Босански крајину, на којем је разрађен план устанка у овом делу Босне и Херцеговине. Првих месеци устанка Бањалука је била центар одакле се руководило устанком у Босанској крајини. У току рата, град се два пута налазио у центру тешких борби између партизана и окупатора - први пут, крајем децембра 1943. и почетком јануара 1944. (Прва бањалучка операција) и други пут, од 18. до 28. септембра 1944. (Друга бањалучка операција). Град су коначно ослободиле јединице Десете крајишке дивизије 22. априла 1945. године.

Изабрана фотографија

Слапови ријеке Крупе.

Клима

  • Клима
Клима Бање Луке је умјерено континентална уз утицај климе панонског појаса. Средња годишња температура је 10,8 °C, средња јануарска -0,5 °C, док је средња јулска 20,5 °C. Средња годишња облачност износи 62 %. На климу знатно утичу географски положај града (котлина), Врбас са притокама те урбанизација градског подручја.

Категорије

Уређивачи портала

  1. --Mstudiodf (разговор) 00:01, 1. март 2014. (CET)
  2. --Слободни умјетник (разговор) 20:45, 8. март 2014. (CET)

Насељена мјеста и мјесне заједнице Града Бање Луке

Бочац.

Бочац је насељено мјесто и мјесна заједница на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 946 лица.

У близини се налази истоимено акумулационо језеро и Хидроелектрана Бочац која напаја град Бањалуку електричном енергијом. У Бочцу повише Хидроелектране налази се и Тврђава Бочац која се први пут помиње 1448. године

Клице

Уколико напишете неки кратак чланак (клицу), молимо Вас да користите шаблон {{Клица-Бањалука}} како би означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Незавршене чланке можете наћи у категорији Клице Бањалука.

Упознајте Бању Луку

  • Историја

за више о историји Бања Луке → Хронологија историје Бање Луке

1224. Први пут се помиње Врбашки град • 1287. Први пут се помиње жупа Земљаник • 1404. Први пут се помиње Звечај • 1446. Први пут се помиње Бочац • 1494. (6. фебруара) Први пут се помиње Бања Лука • 1521. Турци Османлије освојили Бању Луку •

1579-1587. Ферхат-паша Соколовић изградио чаршију на ушћу ријеке Црквене у Врбас • 1583. Бања Лука је постала сједиште Босанског пашалука, што је била све до 1639. године • 1617. Отворена прва кафана у Бањој Луци • 1639. Сједиште Босанског пашалука премјештено из Бање Луке у Сарајево • 1688. Краткотрајни упад аустријских трупа у Бању Луку, послије чега је спаљено градско језгро • 1732. Од епидемије куге у граду је умрло око 7.000 становника • 1866. Изграђен телеграф, који је повезао Бању Луку са Сарајевом и Бихаћем • 1869. Дозвољена изградња самостана трапистима у Делибашином селу • 1872. Траписти изградили велики млин на Врбасу • 1873. (17. јануара) Пуштена у саобраћај жељезничка пруга Бања Лука – Добрљин • 1876. Траписти изградили творницу пива • 1878. Бању Луку је окупирала Аустроугарска • 1879. Изграђена прва болница у граду • 1888. Основана Фабрика дувана • 1895. Са радом почела Реална гимназија • 1895. Аустроугарска власт направила први званични попис становништва према којем је у Бањој Луци живјело 13.566 становника • 1907. Петар Кочић покренуо часопис Отаџбина • 1915. Почео такозвани велеиздајнички процес који је у Бањој Луци вођен против 156 угледних Срба • 1918. (11. новембра) Војска Краљевине Србије ослободила Бању Луку • 1929. (3. октобра) Основана Врбаска бановина са сједиштем у Бањој Луци • 1941. (априла) Њемачка окупирала Бању Луку и припојила је Независној Држави Хрватској • 1942. (7. фебруар) У бањолучким насељима Дракулић, Шарговац и Мотике хладним оружјем убијено око 2.300 Срба • 1945. (22. априла) НОВЈ ослободила Бању Луку • 1969. (26. и 27. октобра) У снажном земљотресу погинуло 15 људи и порушен велики број зграда у Бањој Луци • 1992. (9. јануара) Основана Република Српска (под називом Српска Република Босна и Херцеговина), а Бања Лука је постала њен највећи и де факто главни град. (1. марта) Почео рат на простору бивше Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине • 1995. (децембра) Потписан Дејтонски споразум, чиме је окончан рат, а Република Српска постала један од два равноправна ентитета у саставу Босне и Херцеговине •


  • Култура
Музеј Републике СрпскеНародно позориште Републике СрпскеМузичка школа „Владо Милошевић“ (Бања Лука)Ђурђевдански фестивалГрадско позориште ЈазавацНародна и универзитетска библиотека Републике СрпскеРКУД "Пелагић"Гимназија Бања ЛукаУниверзитет у Бањој ЛуциЈНУ Институт за заштиту и екологију Републике Српске, Бања Лука

Сјајни чланци

Сродни портали

Остали портали