Портал:Бања Лука
 | Уколико желите да поново покренете овај портал, прво своју наум изложите заједници на ВП:Трг/Википолитика. |  |
Добродошли на портал Бања Лука
.svg)
Бања Лука или Бањалука је највећи и de facto главни град Републике Српске, те други по величини у Босни и Херцеговини. У данашњој политичко-територијалној организацији Републике Српске, која се састоји од општина и градова, Град Бања Лука (раније општина) највећа је јединица локалне самоуправе са 1.239 km² и представља политички, административни, финансијски, универзитетски и културни центар Републике Српске.
Бања Лука је смјештена на обалама Врбаса, који у овом граду губи особине планинске ријеке и улази у низију на свом путу ка ушћу у Саву. Средња годишња температура у Бањој Луци је 10,7 °C, средња јануарска -0,8 °C, док је средња јулска 21,3 °C. Под данашњим именом се први пут помиње 1494. године када угарски краљ Владислав II Јагелонац, у повељи упућеној локалним заповједницима Јајачке бановине, наводи име Јураја Микулашића као каштелана Бање Луке. Прије рата (1992—1995) овај град је био снажан привредни центар са развијеном машинском, текстилном, прехрамбеном, дрвопрерађивачком и електроиндустријом.
Изабран чланак
Свештеномученик Платон Бањалучки (Београд, 29. септембар 1874 — Бања Лука, 5. мај 1941) је био епископ охридско-битољски и бањалучки. Убиле су га усташе почетком по успостављању НДХ. СПЦ га је канонизовала.
Епископ Платон је рођен је у Београду 29. септембра 1874. као Миливоје Јовановић. Школовао се у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије.
Када је завршио богословију рукоположен је за ђакона и презвитера. Године 1896. послат је у Српско подворје у Москви где је наставио богословско усавршавање на Духовној академији коју је завршио 1901. са степеном кандидата богословља. Када се вратио из Русије, постављен је за старешину манастира Рајиновца. Као професор службовао је у Алексинцу и Јагодини и за то време одликован је достојанством синђела, протосинђела и архимандрита.
У току Првог балканског рата 1912. архимандрит Платон је био бригадни свештеник, а у Првом светском рату војни свештеник. Кратко време био је администратор Охридске епархије. Окупацију је провео у Србији.
Изабрана фотографија
Клима
- Клима
- Клима Бање Луке је умјерено континентална уз утицај климе панонског појаса. Средња годишња температура је 10,8 °C, средња јануарска -0,5 °C, док је средња јулска 20,5 °C. Средња годишња облачност износи 62 %. На климу знатно утичу географски положај града (котлина), Врбас са притокама те урбанизација градског подручја.
Категорије
Уређивачи портала
- --Mstudiodf (разговор) 00:01, 1. март 2014. (CET)
- --Слободни умјетник (разговор) 20:45, 8. март 2014. (CET)
Насељена мјеста и мјесне заједнице Града Бање Луке
Мјесна заједница Врбања налази се 6 km источно од центра Бање Луке, Република Српска, БиХ. Врбања је до пописа 1971. била посебно насељено мјесто, а од тада је у саставу насељеног мјеста Бање Луке. Кроз ово насеље пролазе двије значајне саобраћајнице: Жељезничка пруга Бања Лука - Добој и магистрални пут М4 (Бања Лука - Котор Варош - Добој). Значајни друштвени објекти и установе у Врбањи су: Амбуланта, жељезничка станица, Дом културе, спортско игралиште, Добровољно ватрогасно друштво, културно умјетничко друштво "Данко Митров", основна школа "Станко Ракита" те бројни угоститељски објекти. Насеље Врбања, значајним дијелом припада индустријској зони града Бање Луке. Најпознатији индустријски објекти у Врбањи су погони “Инцела”, “Житопродукта” и “Петрола”. Поред истоимене ријеке, природна богатства овог Бањолучког насеља су и околна брда која су позната по бројним природним изворима питке воде.
По топонимима који етимолошки потичу из времена средњовјековне Босне и ранијег периода, може се закључити да је на овом подручју постојало средњовјековно насеље. Оно је било смјештено око 500 метара сјеверно од данашњег. Традиција и предање које се сачувало међу данашњим становништвом, указују на то да је некадашње насеље било организовано по принципу сеоске задруге. Основна дјелатност становништва Врбање у прошлости је била пољопривреда. Од половине двадесетог вијека многи становници су се запослили у бањолучкој индустрији али је пољопривреда и даље остала основна дјелатност.
Клице
Уколико напишете неки кратак чланак (клицу), молимо Вас да користите шаблон {{Клица-Бањалука}} како би означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Незавршене чланке можете наћи у категорији Клице Бањалука.
Упознајте Бању Луку
- Историја
за више о историји Бања Луке → Хронологија историје Бање Луке
- 1224. Први пут се помиње Врбашки град • 1287. Први пут се помиње жупа Земљаник • 1404. Први пут се помиње Звечај • 1446. Први пут се помиње Бочац • 1494. (6. фебруара) Први пут се помиње Бања Лука • 1521. Турци Османлије освојили Бању Луку •
1579-1587. Ферхат-паша Соколовић изградио чаршију на ушћу ријеке Црквене у Врбас • 1583. Бања Лука је постала сједиште Босанског пашалука, што је била све до 1639. године • 1617. Отворена прва кафана у Бањој Луци • 1639. Сједиште Босанског пашалука премјештено из Бање Луке у Сарајево • 1688. Краткотрајни упад аустријских трупа у Бању Луку, послије чега је спаљено градско језгро • 1732. Од епидемије куге у граду је умрло око 7.000 становника • 1866. Изграђен телеграф, који је повезао Бању Луку са Сарајевом и Бихаћем • 1869. Дозвољена изградња самостана трапистима у Делибашином селу • 1872. Траписти изградили велики млин на Врбасу • 1873. (17. јануара) Пуштена у саобраћај жељезничка пруга Бања Лука – Добрљин • 1876. Траписти изградили творницу пива • 1878. Бању Луку је окупирала Аустроугарска • 1879. Изграђена прва болница у граду • 1888. Основана Фабрика дувана • 1895. Са радом почела Реална гимназија • 1895. Аустроугарска власт направила први званични попис становништва према којем је у Бањој Луци живјело 13.566 становника • 1907. Петар Кочић покренуо часопис Отаџбина • 1915. Почео такозвани велеиздајнички процес који је у Бањој Луци вођен против 156 угледних Срба • 1918. (11. новембра) Војска Краљевине Србије ослободила Бању Луку • 1929. (3. октобра) Основана Врбаска бановина са сједиштем у Бањој Луци • 1941. (априла) Њемачка окупирала Бању Луку и припојила је Независној Држави Хрватској • 1942. (7. фебруар) У бањолучким насељима Дракулић, Шарговац и Мотике хладним оружјем убијено око 2.300 Срба • 1945. (22. априла) НОВЈ ослободила Бању Луку • 1969. (26. и 27. октобра) У снажном земљотресу погинуло 15 људи и порушен велики број зграда у Бањој Луци • 1992. (9. јануара) Основана Република Српска (под називом Српска Република Босна и Херцеговина), а Бања Лука је постала њен највећи и де факто главни град. (1. марта) Почео рат на простору бивше Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине • 1995. (децембра) Потписан Дејтонски споразум, чиме је окончан рат, а Република Српска постала један од два равноправна ентитета у саставу Босне и Херцеговине •
- Култура
- Музеј Републике Српске • Народно позориште Републике Српске • Музичка школа „Владо Милошевић“ (Бања Лука) • Ђурђевдански фестивал • Градско позориште Јазавац • Народна и универзитетска библиотека Републике Српске • РКУД "Пелагић" • Гимназија Бања Лука • Универзитет у Бањој Луци • ЈНУ Институт за заштиту и екологију Републике Српске, Бања Лука
