Портал:Општина Баточина
Општина Баточина
|
|
Општина Баточина је општина у Шумадијском округу у централном делу Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 136 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 10474 ha, а на шумску 27348 ha). Заузима шесто место у округу.
Центар општине је насеље Баточина. Општина Баточина се састоји од 11 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 12220 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,1‰, а број запослених у општини износи 2095 људи. У општини се налази 11 основних и 2 средње школе.
Територија баточинске општине се налази у средишњем делу Србије. Она је смештена у источном пределу Шумадије и захвата углавном сливно подручје доњег тока Лепенице са делом крајње југозападне стране Доњовеликоморавске котлине.
Варошица Баточина је административно средиште општине, налази се у северном делу општинске територије. Већи део насеља смештен је на левој обали Лепенице. На левој страни лепенице су осам, а на десној три краја Баточине.
Општина Баточина се граничи са севера и североистока лаповачком, истока свилајначком, југоистока јагодинском, југозапада и запада крагујевачком и са запада с северозапада рачанском општином. Укупна дужина Баточинске грнице износи око 59 km. Најкраћа је источна према општини Свилајнац, а најдужа према крагујевачкој општини 20 km.
Изабрано насеље
Доброводица је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 381 становника (према попису из 2002. било је 420 становника).
Доброводица се налази на 155 метар надморске висине, и то на координатама 44° 07′ 06" северно и 21° 03′ 28" источно. Oд Баточине је удаљена 4 km, од Крагујевца око 30 km и од Београда 115 km. Налази се на четири километра од магистралног пута Баточина - Крагујевац - Краљево - Чачак.
Доброводица се помиње у првом турском попису 1476/78. године, У овом попису је забележено да је село имало 21 кућу, а у попису 1520. године, Доброводица је имала око 60 кућа. Муслимана није било. Овај број кућа се није дуго одржао, јер већ кроз 15 година налазимо само трећину. Становнишво Доброводице је уз Баточину и Тополу (данашњи Црни Као) примило обавезу да дају дербенџије, тј. да буду чувари безбедности на друмовима. За ове услуге села су имале знатне повластице при одређивању пореза. Село је напуштено када су у ове крајеве дошли Аустријанци почетком осамнаестог века.
У Првом српском устанку приликом ослобађања ових крајева, у Бици код Баточине Карађорђе је на Кијевачком потоку између Кијева и Доброводице победио Турке. У окршају је пало око четристо Турака. У бици су погинули и Мусеин Ганић и Јусуф-ага Климентић.
Песма о бици код Баточине
| „ | После затим Црни Ђорђе стиже.
И опколи Крагујевац брже; Па к’ удари брже на Кучук Алију И учини борбу страшну, И ту Кучук-Алију разбише, К Баточини после отидоше, И на Турке тамо ударише, У ханове они с’ затворише после Срби јуриш учинише и Ханове Турске попалише, и ту тријест рањених Турака, изгореше жалосна им мајка, седамдесет на месту остаде, друге шпијун одатле изведе, пак одатле почеше бегати, к Јагодини што брже градити Ал’ их срете Ђорђе Петровићу, И Стефан Баша-Јаковљевићу, Храбра војска и њ’ удари, за четри сата их терали, ту сто тријест Турака падоше, на путу мртви остадоше, и убише Хусеин-Ганића, А и Јусуф-Агу Климентића. |
” |
Верски објекти
.jpg)
Да ли сте знали
- ... да је код села Градац, у пећини испод Јерининог брда откривено једно врло значајно палеолитско налазиште?
- ... да су крајеви у долини Лепенице дошли под српску власт за време владавине Стефана Немање, и да су признате српској држави након Битке на Морави 1190. када је упркос поразу од византисјког цара Исака II Анђела Немања задржао велики број освојених територија, укључујући и област Лепенице?
- ... да су најстарија српска насеља на данашњој територији општине Баточина према турском попису 1476. године Баточина, Доброводица, Градац и Турчин?
- ... да је до 1516. године Баточина била влашко село?
- ... да је Баточину 1593 године за паланку прогласио Синан паша?
- ... да се Црни Као некада звао Топола?
- ... да је први назив Брзана био Грабовац?
- ... да је у Великом турском рату Гроф Лудвиг Баденски 17. јуна 1689. у бици код Баточине савладао војску турског везира Кара Мустафа паше?
- ... да су устаници предвођени Карађорђем успели да ослободе Баточину 1804. године у Бици код Баточине?
- ... да је српски кнез Димитрије Парезан из Брзана погинуо у бици на Мозгову 1813. године.
- ... да се у Брзану налази црква брвнара која је саграђена 1822. године
- ... да је у Српско-турском рату (1876-1878) учествовало 206 бораца из Баточине?
- ... да је Баточина 1878. године проглашена за варош?
- ... да је деведесетих година деветнаестог века у Баточини отварена женска школа?
- ... да је први доктор у Баточини био Др Павле Туцаковић који је лечио људе од 1924. године?
- ... да је 14. октобра 1944. Баточина ослобођена уласком Народноослободилачке војске Југославије и Црвена армије у варош?
- ... да је приликом ослобађања Баточине 1944. године погинуло 28. војника црвене армије?
- ... да је аутобуска станица у Баточини изграђена 3. септембра 1975. године?
- ... да је Горња Баточина до 1979. године била самостално насеље?
- ... да се од Другог светског рата до 1992. године Основна школа „Свети Сава" у Баточини звала „14. октобар"?
- ... да је фудбалски клуб Бадњевац 1996. године играо полуфинале купа Југославије са Партизаном?
Задаци
Добри чланци
Изабрана слика Баточине
Историја
Манастир Грнчарица је женски манастир Српске православне цркве, припада Епархији Шумадијској. Посвећен је Светом Николи. Налази се у селу Прњавору које је удаљено око 10 километара од Баточине и око 15 километара од Крагујевца.
По легенди манастир је подигнут за време краља Драгутина крајем XIII или почетком XIV века. Легенда каже да је манастир прво био подигнут на Чукари код извора Младенова вода. У најезди Турака црква је срушена и од њеног материјала подигнута је нова Грнчарица на данашњем скровитом месту.
Ипак вероватније је да је манастир Грнчарица саграђен средином XVI века, након обнове Пећке патријаршије. Према натпису изнад улазних врата, Грнчарица „сазда се и пописа“ за време турског султана Сулејмана Величаснтвеног трудом и настојањем игумана Максима и његовог братства. Међутим треба напоменути да се реч „сазда се“ користила и када се црква обнављала после рушења или запустелости.
Флора и фауна
Демографија
Према подацима са последњег пописа 2011. године у општини је живело 11.760 становника. Највећа насеље по броју становника је Баточина са 5.804 а најмање Прњавор са 166 становника.
Општина Баточина — 11760
- 1. Баточина — 5804 становника
- 2. Брзан — 1754 становника
- 3. Бадњевац — 1084 становника
- 4. Жировница — 742 становника
- 5. Милатовац — 555 становника
- 6. Кијево — 482 становника
- 7. Црни Као — 410 становника
- 8. Доброводица — 381 становника
- 9. Градац — 206 становника
- 10. Никшић — 176 становника
- 11. Прњавор — 166 становника
Спорт
Стадион Бадњевац је фудбалски стадион у Бадњевцу, Србија. На њему своје домаће утакмице играју Бадњевац и Лепеница.
Стадион је један од ретких у Србији који има рефлекторе, без обзира што се оба клуба такмиче тек у шестој лиги.
Најзначајнија утакмица је одиграна 13. марта 1996. када су у полуфиналу купа Бадњевац и Партизан играли нерешено 1:1.
На овом стадиону су неколико пута као домаћини због казни или реновирања стадиона играли Раднички 1923 и Нови Пазар.
Неколико пута је стадион био домаћин кадетске фудбалске репрезентације Србије.
Спорт
Вести
Учесници
Ако желите да помогнете у уређивању портала као и писању и сређивању чланака о општини Баточина, допишите своје име.
| Насељена места општине Баточина |  | |
|---|---|---|
| Култура | ||
| Знаменитости | ||
| Верски објекти | ||
| Спорт | ||
| Манастири |  | |
|---|---|---|
| Цркве | ||
