Портал:Општина Баточина


Општина Баточина

Грб Општине Баточина

Општина Баточина је општина у Шумадијском округу у централном делу Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 136 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 10474 ha, а на шумску 27348 ha). Заузима шесто место у округу.

Центар општине је насеље Баточина. Општина Баточина се састоји од 11 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 12220 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,1‰, а број запослених у општини износи 2095 људи. У општини се налази 11 основних и 2 средње школе.

Територија баточинске општине се налази у средишњем делу Србије. Она је смештена у источном пределу Шумадије и захвата углавном сливно подручје доњег тока Лепенице са делом крајње југозападне стране Доњовеликоморавске котлине.

Варошица Баточина је административно средиште општине, налази се у северном делу општинске територије. Већи део насеља смештен је на левој обали Лепенице. На левој страни лепенице су осам, а на десној три краја Баточине.

Општина Баточина се граничи са севера и североистока лаповачком, истока свилајначком, југоистока јагодинском, југозапада и запада крагујевачком и са запада с северозапада рачанском општином. Укупна дужина Баточинске грнице износи око 59 km. Најкраћа је источна према општини Свилајнац, а најдужа према крагујевачкој општини 20 km.

Изабрано насеље

Карађорђев трг
Карађорђев трг

Баточина је градско насеље и седиште истоимене општине у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 5804 становника (према попису из 2002. било је 5574 становника).

Баточина се налази на 102 метара надморске висине, и то на координатама 44° 09′ 08" северно и 21° 04′ 32" источно. Налази се на око 110 километара од Београда, 120 km од Ниша и 26 km од Крагујевца. Кроз Баточину протиче река Лепеница.

Кроз Баточину пролази магистрални пут Баточина-Крагујевац-Краљево-Чачак и железничка пруга Лапово-Крагујевац-Краљево.

Баточина се први пут помиње у првом турском попису 1476. године. Чувени турски путописац Евлија Челебија каже да је оснивач Баточине смедеревски бег Гази Бали. У попису из 1476. године, Баточина има 25 кућа, а крајем двадесетих година шеснаестог века има 66 кућа. Шездесетих година број муслиманских кућа се пење на дванаест док је хришћанских само пет. У овом периоду са порастом муслиманског становништва саграђена је и џамија. Синан паша је 1593. године прогласио за паланку.

Даље...

Песма о бици код Баточине

Верски објекти

Да ли сте знали

Задаци

Уколико желите да помогнете у одржавању портала о општини Баточина, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области о општини Баточина недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Добри чланци

Изабрана слика Баточине


Шеталиште у Баточини под снегом.

остале изабране слике

Портал:Општина Баточина/Историја фебруар

Флора и фауна

Демографија

Према подацима са последњег пописа 2011. године у општини је живело 11.760 становника. Највећа насеље по броју становника је Баточина са 5.804 а најмање Прњавор са 166 становника.

Општина Баточина11760

Спорт

Грб ФК Бадњевац
Грб ФК Бадњевац

ФК Бадњевац је фудбалски клуб из Бадњевца, Општина Баточина, основан 1922. године. Најуспешнији је клуб из баточинске општине.

У Бадњевцу је прву фудбалску лопту донео 1922. године студент Богосав Драгојевић из аустријског Граца. До 1942. године клуб се звао Бадњевац, а од тада до 1944. носи име Лепеница, а потом Омладинац. У периоду од 1950 до 1952. године клуб се звао Задругар, а затим поново Омладинац до 1991. године када постаје професионални клуб под својим првим именом ФК Бадњевац. Прво званично игралиште клуб је добио после Другог светског рата. Године 1995. изграђен је стадион који прима око 8.000 места, има две покривене трибине и рефлекторе. Један је од најлепших сеоских стадиона у Србији, а и многи градови немају такав стадион.

Даље...

Спорт


Утакмица између Младости из Црног Кала и Напретка из Малог Крчмара

остале изабране слике

Вести

Учесници

Ако желите да помогнете у уређивању портала као и писању и сређивању чланака о општини Баточина, допишите своје име.

  1. Марко Станојевић

Вики портали