Отворите главни мени

Никшић је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 176 становника (према попису из 2002. било је 148 становника).

Никшић
Nikšić (Batočina).jpg
Поглед на један део Никшића
Административни подаци
Држава Србија
Управни округШумадијски
ОпштинаБаточина
Становништво
 — 2011.Раст 176
Географске карактеристике
Координате44°05′57″ СГШ; 21°01′10″ ИГД / 44.0992° СГШ; 21.0194° ИГД / 44.0992; 21.0194Координате: 44°05′57″ СГШ; 21°01′10″ ИГД / 44.0992° СГШ; 21.0194° ИГД / 44.0992; 21.0194
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина209 м
Никшић на мапи Србије
Никшић
Никшић
Никшић на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

ГеографијаУреди

Територија села Никшић налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и налази се у југозападном делу општинске територије Баточине.

Никшић се налази на 209 метара надморске висине, на 11 км југозападно од Баточине, 19 км северно од Крагујевца и 128 км јужно од Београда.[1] Кроз Никшић пролази магистрални пут на релацији Баточина—КрагујевацКраљевоЧачак.

ИсторијаУреди

Никшић је постојао пре Велике сеобе Срба 1690. године, јер се у турском попису 1739/41. године налази међу пустим селима. Након ослобођења од Турака углавном је био у саставу бадњевачке општине. Кмет села 1831. је био Панта Јовановић. Због несугласица које су почеле да избијају након 1880. године између Никшића и Бадњевца, Никшић је затражио да напусти бадњевачку општину. То је и учињено 1885. године, па је Никшић пришао жировничкој општини.[2]

ШколствоУреди

Никшић никада није имао своју школу. У почетку су своје ђаке слали у школу која се налазила у конаку Манастира Грнчарице у Прњавору. Када је она укинута 1870. године деца су ишла у школу у Бадњевцу. Од 1893. године Никшићани су ишли у школу у Жировници.[3]

Данас деца до четвртог разреда иду у школу у Прњавору, а од петог до осмог у Бадњевцу.

ПољопривредаУреди

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Никшићу. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Никшићу је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

ДемографијаУреди

У насељу Никшић живи 123 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (43,3 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 51 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

 
Демографија[4]
Година Становника
1948. 212
1953. 213
1961. 205
1971. 192
1981. 169
1991. 139 130
2002. 148 163
2011. 176
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
148 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познати НикшићаниУреди

  • Борисав Јовић, политичар, председник Председништва СФРЈ у периоду 1990—1991

РеференцеУреди

  1. ^ Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
  2. ^ Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 59.
  3. ^ Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 130.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди