Свиње (лат. Sus) су род животиња из породице свиња (Suidae). Обухватају 10 савремених врста, као и једну доместификовану подврсту, домаћу свињу (Sus scrofa domesticus) и њене претке. Сродна створења изван рода су пекари, бабируса и брадавичаста свиња. Свиње, попут свих припадника породице свиња, воде порекло из Евроазијског и Афричког континента. Младе свиње су познате као прасићи.[3] Свиње су веома друштвене и интелигентне животиње.[4]

Свиња
Временски распон: рани плеистоцен до садашњости
Домаћа свиња
(Sus scrofa domestica)
Борнејска брадата свиња
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Artiodactyla
Породица: Suidae
Потпородица: Suinae
Род: Sus
Linnaeus, 1758
Типска врста
Sus scrofa[2]
Linnaeus, 1758
Врсте

Sus ahoenobarbus
Sus barbatus
Sus cebifrons
Sus celebensis
Sus heureni
Sus philippensis[1]
Sus scrofa
Sus oliveri
Sus verrucosus
Sus bucculentus
Sus strozzi
Sus hysudricus

Са око милијарду јединки у сваком тренутку, домаћа свиња је међу најзаступљенијим великим сисарима на свету.[5][6] Свиње су омниворне и могу да конзумирају широк опсег типова хране.[7] Свиње су биолошки сличне људима, из ког разлога се често користе у медицинским истраживањима.[8]

Физичке особине уреди

Свиње имају издигнуту њушку, мале очи и мали реп, који је често уврнут, али понекад и прав. Имају велике наслаге сала и кратке ноге. Свака нога има по четири прста, од којих су по два значајно већа од друга два и користе се за ходање.

Имају 44 зуба. Очњаци им расту цео живот, те често трљају горње зубе од доње, да би их трошили.[9]

Имају изузетно осетљиво чуло мириса. Због тога су се свиње у прошлости често користиле за проналажење тартуфа, а и данас се за то користе у неким европским земљама.

Немајући знојне жлезде, оне се лети кад су велике врућине расхлађују ваљајући се у води или блату. То им помаже и против опекотина, као и против мува и других паразита.

Свиње су врло интелигентне, и људи широм света их узимају за кућне љубимце.

Исхрана уреди

У исхрани су сваштоједи, што значи да једу храну и биљног и животињског порекла. Једу чак и посмртне остатке животиња, и уочено је да једу чак и мртве инсекте, црве, пиљевину, смеће, па чак и остатке других свиња. Такође једу и пацове, мишеве и мање глодаре. У дивљини углавном пасу, једу коријење, траву, воће, цвијеће и поврће. У заточеништву, свиње понекад поједу и сопствене младе, обично кад су озбиљно фрустриране и под стресом.[10]

Размножавање уреди

Због различитих генетских (врста и раса) и парагенетских (исхрана) фактора, репродуктивну зрелост женска грла достижу са 8-18 месеци старости, а мужјаци са 8-10. Када се опраси, свиња рађа најмање 6 младунчади, која се зову прасад.

Кућна свиња уреди

Неке патуљасте расе домаће свиње су кућни љубимци.

Врсте свиња уреди

Подврсте уреди

Доместикација уреди

Свиње су припитомљене од давнина у Старом свету. Свиње су припитомљене на сваком крају Евроазије, а вероватно и неколико пута.[13] Сада се сматра да су свиње биле привучене људским насељима због остатака хране и да је процес припитомљавања започео као комензални однос.[14] Археолошки докази сугеришу да су свиње у дивљини вођене на сличан начин као што су њима управљали неки савремени Новогвинеји од дивљих свиња још пре 13.000-12.700 година на Блиском истоку у басену Тигра,[15] Чајону, Џафер Хојуку, Невали Чори.[16] Остаци свиња су датирани раније од 11.400 пре садашњице на Кипру, и сматра се да су унети са копна, што сугерише припитомљавање на суседном копну до тада.[17]

Свиње су такође припитомљене у Кини, потенцијално више пута.[18] У неким деловима Кине свиње су од раних времена држане у оборима, што их је одвајало од дивљих популација и омогућавало фармерима да стварају пасмине које су гојазније и брже се узгајају.[19] Рани модерни Европљани су ове расе донели кући и укрстили их са сопственим свињама, што је било порекло већине модерних раса свиња.[20]

У новембру 2012. године, научници су успели да секвенцирају геном домаће свиње. Сличности између свињског и људског генома значе да нови подаци могу имати широку примену у проучавању и лечењу људских генетских болести.[21][22][23]

У августу 2015, једна студија је прегледала преко 100 секвенци генома свиња како би се утврдио њихов процес припитомљавања. Претпостављало се да су процес припитомљавања покренули људи, да је укључивао неколико појединаца и да се ослањао на репродуктивну изолацију између дивљих и домаћих облика. Студија је открила да претпоставка о репродуктивној изолацији са уским популационим грлима није подржана. Студија је показала да су свиње припитомљене одвојено у западној Азији и Кини, а свиње из западне Азије су уведене у Европу где су се укрштале са дивљим свињама. Модел који је одговарао подацима укључивао је мешавину са сада изумрлом претпостављеном популацијом дивљих свиња током плеистоцена. Студија је такође открила да упркос повратном укрштању са дивљим свињама, геноми домаћих свиња имају јаке потписе ДНК селекције на локусима који утичу на понашање и морфологију. Студија је закључила да је људска селекција за домаће особине вероватно супротставила ефекат хомогенизације тока гена из дивљих свиња и створила острва припитомљавања у геному. Исти процес се може применити и на друге припитомљене животиње.[24][25]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ Zoological Journal of the Linnean Society (1997), 120: 163–191.
  2. ^ International Commission on Zoological Nomenclature (1922). „Opinion 75. Twenty-Seven Generic Names of Protozoa, Vermes, Pisces, Reptilia and Mammalia Included in the Official List of Zoological Names”. Smithsonian Miscellaneous Collections. 73 (1): 35—37. 
  3. ^ „Piglet - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. Merriam-webster.com. 31. 8. 2012. Приступљено 15. 9. 2013. 
  4. ^ Angier, Natalie (10. 11. 2009). „Pigs Prove to Be Smart, if Not Vain”. The New York Times. 
  5. ^ „PSD Online - Custom Query”. usda.gov. Архивирано из оригинала 18. 10. 2010. г. Приступљено 07. 06. 2019. 
  6. ^ Swine Summary Selected Countries Архивирано 2012-03-29 на сајту Wayback Machine, United States Department of Agriculture, Foreign Agricultural Service, (total number is Production (Pig Crop) plus Total Beginning Stocks)
  7. ^ „Pig And Human Digestive System”. prezi.com. Приступљено 15. 4. 2016. 
  8. ^ Grush, Loren (24. 03. 2015). „Why pigs are so valuable for medical research”. Fox News. Приступљено 15. 4. 2016. 
  9. ^ „ADW: Sus scrofa: INFORMATION”. Animal Diversity Web. 
  10. ^ Algers B; Uvnäs-Moberg K. (2007). „Maternal behavior in pigs”. Horm Behav. 52 (1): 78—85. doi:10.1016/j.yhbeh.2007.03.022. 
  11. ^ „Зоо врт - 4. вежба Катедра за биологију Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 11. 2020. г. Приступљено 07. 05. 2017. 
  12. ^ Напомена: Могуће је да је врста изумрла
  13. ^ Price, Max; Hongo, Hitomi (2020). „The archaeology of pig domestication in Eurasia”. Journal of Archaeological Research. 28 (4): 557—615. S2CID 214309500. doi:10.1007/s10814-019-09142-9. hdl:1721.1/128524 . 
  14. ^ Zeder, Melinda (2021). „The Domestication of Animals”. Journal of Anthropological Research. 68 (2): 161—190. S2CID 85348232. doi:10.3998/jar.0521004.0068.201. 
  15. ^ Rosenberg, M; Nesbitt, R; Redding, RW; Peasnall, BL (1998). „Hallan Cemi, pig husbandry, and post-Pleistocene adaptations along the Taurus-Zagros Arc (Turkey)".”. Paléorient. 24 (1): 25—41. S2CID 85302206. doi:10.3406/paleo.1998.4667 — преко Persée. 
  16. ^ Ottoni, C.; Girdland Flink, L.; Evin, A.; Geörg, C.; De Cupere, B.; Van Neer, W.; Bartosiewicz, L.; Linderholm, A.; Barnett, R.; Peters, J.; Decorte, R.; Waelkens, M.; Vanderheyden, N.; Ricaut, F. X.; Çakırlar, C.; Cevik, O.; Hoelzel, A. R.; Mashkour, M.; Mohaseb Karimlu, A. F.; SheikhiSeno, S.; Daujat, J.; Brock, F.; Pinhasi, R.; Hongo, H.; Perez-Enciso, M.; Rasmussen, M.; Frantz, L.; Megens, H. J.; Crooijmans, R.; et al. (22. 11. 2012). „Pig domestication and human-mediated dispersal in western Eurasia revealed through ancient DNA and geometric morphometrics”. Molecular Biology and Evolution (објављено април 2013). 30 (4): 824—832. PMC 3603306 . PMID 23180578. doi:10.1093/molbev/mss261. 
  17. ^ Vigne, JD; Zazzo, A; Saliège, JF; Poplin, F; Guilaine, J; Simmons, A (18. 8. 2009). „Pre-Neolithic wild boar management and introduction to Cyprus more than 11,400 years ago”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 106 (38): 16135—16138. Bibcode:2009PNAS..10616135V. PMC 2752532 . PMID 19706455. doi:10.1073/pnas.0905015106 . 
  18. ^ Giuffra, E; Kijas, J. M.; Amarger, V; Carlborg, O; Jeon, J. T.; Andersson, L (април 2000). „The origin of the domestic pig: independent domestication and subsequent introgression”. Genetics. 154 (4): 1785—91. PMC 1461048 . PMID 10747069. doi:10.1093/genetics/154.4.1785 — преко National Center for Biotechnology Information. 
  19. ^ Lander, Brian; Schneider, Mindi; Brunson, Katherine (2020). „A history of pigs in China: From curious omnivores to industrial pork”. The Journal of Asian Studies. 79 (4): 865 - 889. S2CID 225700922. doi:10.1017/S0021911820000054. 
  20. ^ White, Sam (2011). „From Globalized Pig Breeds to Capitalist Pigs: A Study in Animal Cultures and Evolutionary History”. Environmental History. 16 (1): 94-120. doi:10.1093/envhis/emq143. 
  21. ^ Hsu, Christine (14. 11. 2012). „Scientists Sequence Entire Pig Genome in Breakthrough That Could Combat Human Disease”. Medical Daily. IBT Media. 
  22. ^ „Scientists decode the pig genome”. Business Standard. Press Trust of India. London. 15. 11. 2012. 
  23. ^ Groenen, Martien A. M.; Archibald, Alan L.; Uenishi, Hirohide; Tuggle, Christopher K.; Takeuchi, Yasuhiro; Rothschild, Max F.; Rogel-Gaillard, Claire; Park, Chankyu; Milan, Denis; Megens, Hendrik-Jan; Li, Shengting; Larkin, Denis M.; Kim, Heebal; Frantz, Laurent A. F.; Caccamo, Mario; Ahn, Hyeonju; Aken, Bronwen L.; Anselmo, Anna; Anthon, Christian; Auvil, Loretta; Badaoui, Bouabid; Beattie, Craig W.; Bendixen, Christian; Berman, Daniel; Blecha, Frank; Blomberg, Jonas; Bolund, Lars; Bosse, Mirte; Botti, Sara; et al. (2012). „Analyses of pig genomes provide insight into porcine demography and evolution”. Nature. 491 (7424): 393—8. Bibcode:2012Natur.491..393G. PMC 3566564 . PMID 23151582. doi:10.1038/nature11622. 
  24. ^ Frantz, Lauren A F; Schraiber, Joshua G; Madsen, Ole; Megens, Hendrik-Jan; Cagan, Alex; Bosse, Mirte; Paudel, Yogesh; Crooijmans, Richard P M A; Larson, Greger; Groenen, Martien A M (31. 8. 2015). „Evidence of long-term gene flow and selection during domestication from analyses of Eurasian wild and domestic pig genomes”. Nature Genetics. 47 (10): 1141—8. PMID 26323058. S2CID 205350534. doi:10.1038/ng.3394. 
  25. ^ Pennisi, Elizabeth (31. 8. 2015). „The taming of the pig took some wild turns”. Science Magazine. doi:10.1126/science.aad1692. Архивирано из оригинала 1. 9. 2015. г. 

Спољашње везе уреди