Svinja
Svinje (lat. Sus) su rod životinja iz porodice svinja (Suidae). Obuhvataju 10 savremenih vrsta, kao i jednu domestifikovanu podvrstu, domaću svinju (Sus scrofa domesticus) i njene pretke. Srodna stvorenja izvan roda su pekari, babirusa i bradavičasta svinja. Svinje, poput svih pripadnika porodice svinja, vode poreklo iz Evroazijskog i Afričkog kontinenta. Mlade svinje su poznate kao prasići.[3] Svinje su veoma društvene i inteligentne životinje.[4]
| Svinja Vremenski raspon:
| |
|---|---|
| |
| Domaća svinja (Sus scrofa domestica) | |
.jpg)
| |
| Bornejska bradata svinja | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Mammalia |
| Red: | Artiodactyla |
| Porodica: | Suidae |
| Potporodica: | Suinae |
| Rod: | Sus Linnaeus, 1758 |
| Tipska vrsta | |
| Sus scrofa[2] Linnaeus, 1758
| |
| Vrste | |
|
Sus ahoenobarbus | |
Sa oko milijardu jedinki u svakom trenutku, domaća svinja je među najzastupljenijim velikim sisarima na svetu.[5][6] Svinje su omnivorne i mogu da konzumiraju širok opseg tipova hrane.[7] Svinje su biološki slične ljudima, iz kog razloga se često koriste u medicinskim istraživanjima.[8]
Fizičke osobine uredi
Svinje imaju izdignutu njušku, male oči i mali rep, koji je često uvrnut, ali ponekad i prav. Imaju velike naslage sala i kratke noge. Svaka noga ima po četiri prsta, od kojih su po dva značajno veća od druga dva i koriste se za hodanje.
Imaju 44 zuba. Očnjaci im rastu ceo život, te često trljaju gornje zube od donje, da bi ih trošili.[9]
Imaju izuzetno osetljivo čulo mirisa. Zbog toga su se svinje u prošlosti često koristile za pronalaženje tartufa, a i danas se za to koriste u nekim evropskim zemljama.
Nemajući znojne žlezde, one se leti kad su velike vrućine rashlađuju valjajući se u vodi ili blatu. To im pomaže i protiv opekotina, kao i protiv muva i drugih parazita.
Svinje su vrlo inteligentne, i ljudi širom sveta ih uzimaju za kućne ljubimce.
Ishrana uredi
U ishrani su svaštojedi, što znači da jedu hranu i biljnog i životinjskog porekla. Jedu čak i posmrtne ostatke životinja, i uočeno je da jedu čak i mrtve insekte, crve, piljevinu, smeće, pa čak i ostatke drugih svinja. Takođe jedu i pacove, miševe i manje glodare. U divljini uglavnom pasu, jedu korijenje, travu, voće, cvijeće i povrće. U zatočeništvu, svinje ponekad pojedu i sopstvene mlade, obično kad su ozbiljno frustrirane i pod stresom.[10]
Razmnožavanje uredi
Zbog različitih genetskih (vrsta i rasa) i paragenetskih (ishrana) faktora, reproduktivnu zrelost ženska grla dostižu sa 8-18 meseci starosti, a mužjaci sa 8-10. Kada se oprasi, svinja rađa najmanje 6 mladunčadi, koja se zovu prasad.
Kućna svinja uredi
Neke patuljaste rase domaće svinje su kućni ljubimci.
Vrste svinja uredi
- Palavanska bradata svinja
(Sus ahoenobarbus) - Bradata svinja
(Sus barbatus) (Malezija, Indonezija) - Visajanska bradavičasta svinja
(Sus cebifrons) - Sulaveska bradavičasta svinja
(Sus celebensis) - Floreška bradavičasta svinja
(Sus heureni) - Filipinska bradavičasta svinja
(Sus philippensis) Filipini - Divlja svinja
(Sus scrofa) (Evropa, Azija)- Domaća svinja
(Sus scrofa domestica)
- Domaća svinja
- Mindorska bradavičasta svinja
(Sus oliveri) (Mindoro) - Javanska bradavičasta svinja
(Sus verrucosus'') (Indonezija, Filipini) - Vijetnamsko svinjče[11]
(Sus bucculentus) (Vijetnam)[12]
Podvrste uredi
- Sus barbatus barbatus Müller, 1838
- Sus barbatus oi Miller, 1902
- Sus cebifrons cebifrons Heude, 1888
- Sus cebifrons negrinus Sanborn, 1952
- Sus celebensis celebensis Müller and Schlegel, 1843
- Sus celebensis floresianus (Heude, 1899)
- Sus celebensis timoriensis Müller and Schlegel, 1845
- Sus philippensis mindanensis Forsyth Major, 1897
- Sus philippensis philippensis Nehring, 1886
- Sus scrofa algira Loche, 1867
- Sus scrofa attila Thomas, 1912
- Sus scrofa cristatus Wagner, 1839
- Sus scrofa davidi Groves, 1981
- Sus scrofa leucomystax Temminck, 1842
- Sus scrofa libycus Gray, 1868
- Sus scrofa majori De Beaux and Festa, 1927
- Sus scrofa meridionalis Forsyth Major, 1882
- Sus scrofa moupinensis Milne-Edwards, 1871
- Sus scrofa nigripes Blanford, 1875
- Sus scrofa riukiuanus Kuroda, 1924
- Sus scrofa scrofa Linnaeus, 1758
- Sus scrofa sibiricus Staffe, 1922
- Sus scrofa taivanus (Swinhoe, 1863)
- Sus scrofa ussuricus Heude, 1888
- Sus scrofa vittatus Boie, 1828
- Sus verrucosus blouchi Groves, 1981
- Sus verrucosus verrucosus Boie, 1832
Domestikacija uredi
Svinje su pripitomljene od davnina u Starom svetu. Svinje su pripitomljene na svakom kraju Evroazije, a verovatno i nekoliko puta.[13] Sada se smatra da su svinje bile privučene ljudskim naseljima zbog ostataka hrane i da je proces pripitomljavanja započeo kao komenzalni odnos.[14] Arheološki dokazi sugerišu da su svinje u divljini vođene na sličan način kao što su njima upravljali neki savremeni Novogvineji od divljih svinja još pre 13.000-12.700 godina na Bliskom istoku u basenu Tigra,[15] Čajonu, Džafer Hojuku, Nevali Čori.[16] Ostaci svinja su datirani ranije od 11.400 pre sadašnjice na Kipru, i smatra se da su uneti sa kopna, što sugeriše pripitomljavanje na susednom kopnu do tada.[17]
Svinje su takođe pripitomljene u Kini, potencijalno više puta.[18] U nekim delovima Kine svinje su od ranih vremena držane u oborima, što ih je odvajalo od divljih populacija i omogućavalo farmerima da stvaraju pasmine koje su gojaznije i brže se uzgajaju.[19] Rani moderni Evropljani su ove rase doneli kući i ukrstili ih sa sopstvenim svinjama, što je bilo poreklo većine modernih rasa svinja.[20]
U novembru 2012. godine, naučnici su uspeli da sekvenciraju genom domaće svinje. Sličnosti između svinjskog i ljudskog genoma znače da novi podaci mogu imati široku primenu u proučavanju i lečenju ljudskih genetskih bolesti.[21][22][23]
U avgustu 2015, jedna studija je pregledala preko 100 sekvenci genoma svinja kako bi se utvrdio njihov proces pripitomljavanja. Pretpostavljalo se da su proces pripitomljavanja pokrenuli ljudi, da je uključivao nekoliko pojedinaca i da se oslanjao na reproduktivnu izolaciju između divljih i domaćih oblika. Studija je otkrila da pretpostavka o reproduktivnoj izolaciji sa uskim populacionim grlima nije podržana. Studija je pokazala da su svinje pripitomljene odvojeno u zapadnoj Aziji i Kini, a svinje iz zapadne Azije su uvedene u Evropu gde su se ukrštale sa divljim svinjama. Model koji je odgovarao podacima uključivao je mešavinu sa sada izumrlom pretpostavljenom populacijom divljih svinja tokom pleistocena. Studija je takođe otkrila da uprkos povratnom ukrštanju sa divljim svinjama, genomi domaćih svinja imaju jake potpise DNK selekcije na lokusima koji utiču na ponašanje i morfologiju. Studija je zaključila da je ljudska selekcija za domaće osobine verovatno suprotstavila efekat homogenizacije toka gena iz divljih svinja i stvorila ostrva pripitomljavanja u genomu. Isti proces se može primeniti i na druge pripitomljene životinje.[24] [25]
Galerija uredi
Reference uredi
- ^ Zoological Journal of the Linnean Society (1997), 120: 163–191.
- ^ International Commission on Zoological Nomenclature (1922). „Opinion 75. Twenty-Seven Generic Names of Protozoa, Vermes, Pisces, Reptilia and Mammalia Included in the Official List of Zoological Names”. Smithsonian Miscellaneous Collections. 73 (1): 35—37.
- ^ „Piglet - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. Merriam-webster.com. 31. 8. 2012. Pristupljeno 15. 9. 2013.
- ^ Angier, Natalie (10. 11. 2009). „Pigs Prove to Be Smart, if Not Vain”. The New York Times.
- ^ „PSD Online - Custom Query”. usda.gov. Arhivirano iz originala 18. 10. 2010. g. Pristupljeno 07. 06. 2019.
- ^ Swine Summary Selected Countries Arhivirano 2012-03-29 na sajtu Wayback Machine, United States Department of Agriculture, Foreign Agricultural Service, (total number is Production (Pig Crop) plus Total Beginning Stocks)
- ^ „Pig And Human Digestive System”. prezi.com. Pristupljeno 15. 4. 2016.
- ^ Grush, Loren (24. 03. 2015). „Why pigs are so valuable for medical research”. Fox News. Pristupljeno 15. 4. 2016.
- ^ „ADW: Sus scrofa: INFORMATION”. Animal Diversity Web.
- ^ Algers B; Uvnäs-Moberg K. (2007). „Maternal behavior in pigs”. Horm Behav. 52 (1): 78—85. doi:10.1016/j.yhbeh.2007.03.022.
- ^ „Zoo vrt - 4. vežba Katedra za biologiju Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 08. 11. 2020. g. Pristupljeno 07. 05. 2017.
- ^ Napomena: Moguće je da je vrsta izumrla
- ^ Price, Max; Hongo, Hitomi (2020). „The archaeology of pig domestication in Eurasia”. Journal of Archaeological Research. 28 (4): 557—615. S2CID 214309500. doi:10.1007/s10814-019-09142-9. hdl:1721.1/128524
.
- ^ Zeder, Melinda (2021). „The Domestication of Animals”. Journal of Anthropological Research. 68 (2): 161—190. S2CID 85348232. doi:10.3998/jar.0521004.0068.201.
- ^ Rosenberg, M; Nesbitt, R; Redding, RW; Peasnall, BL (1998). „Hallan Cemi, pig husbandry, and post-Pleistocene adaptations along the Taurus-Zagros Arc (Turkey)".”. Paléorient. 24 (1): 25—41. S2CID 85302206. doi:10.3406/paleo.1998.4667 — preko Persée.
- ^ Ottoni, C.; Girdland Flink, L.; Evin, A.; Geörg, C.; De Cupere, B.; Van Neer, W.; Bartosiewicz, L.; Linderholm, A.; Barnett, R.; Peters, J.; Decorte, R.; Waelkens, M.; Vanderheyden, N.; Ricaut, F. X.; Çakırlar, C.; Cevik, O.; Hoelzel, A. R.; Mashkour, M.; Mohaseb Karimlu, A. F.; SheikhiSeno, S.; Daujat, J.; Brock, F.; Pinhasi, R.; Hongo, H.; Perez-Enciso, M.; Rasmussen, M.; Frantz, L.; Megens, H. J.; Crooijmans, R.; et al. (22. 11. 2012). „Pig domestication and human-mediated dispersal in western Eurasia revealed through ancient DNA and geometric morphometrics”. Molecular Biology and Evolution (objavljeno april 2013). 30 (4): 824—832. PMC 3603306 . PMID 23180578. doi:10.1093/molbev/mss261.
- ^ Vigne, JD; Zazzo, A; Saliège, JF; Poplin, F; Guilaine, J; Simmons, A (18. 8. 2009). „Pre-Neolithic wild boar management and introduction to Cyprus more than 11,400 years ago”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 106 (38): 16135—16138. Bibcode:2009PNAS..10616135V. PMC 2752532 . PMID 19706455. doi:10.1073/pnas.0905015106 .
- ^ Giuffra, E; Kijas, J. M.; Amarger, V; Carlborg, O; Jeon, J. T.; Andersson, L (april 2000). „The origin of the domestic pig: independent domestication and subsequent introgression”. Genetics. 154 (4): 1785—91. PMC 1461048 . PMID 10747069. doi:10.1093/genetics/154.4.1785 — preko National Center for Biotechnology Information.
- ^ Lander, Brian; Schneider, Mindi; Brunson, Katherine (2020). „A history of pigs in China: From curious omnivores to industrial pork”. The Journal of Asian Studies. 79 (4): 865 - 889. S2CID 225700922. doi:10.1017/S0021911820000054.
- ^ White, Sam (2011). „From Globalized Pig Breeds to Capitalist Pigs: A Study in Animal Cultures and Evolutionary History”. Environmental History. 16 (1): 94-120. doi:10.1093/envhis/emq143.
- ^ Hsu, Christine (14. 11. 2012). „Scientists Sequence Entire Pig Genome in Breakthrough That Could Combat Human Disease”. Medical Daily. IBT Media.
- ^ „Scientists decode the pig genome”. Business Standard. Press Trust of India. London. 15. 11. 2012.
- ^ Groenen, Martien A. M.; Archibald, Alan L.; Uenishi, Hirohide; Tuggle, Christopher K.; Takeuchi, Yasuhiro; Rothschild, Max F.; Rogel-Gaillard, Claire; Park, Chankyu; Milan, Denis; Megens, Hendrik-Jan; Li, Shengting; Larkin, Denis M.; Kim, Heebal; Frantz, Laurent A. F.; Caccamo, Mario; Ahn, Hyeonju; Aken, Bronwen L.; Anselmo, Anna; Anthon, Christian; Auvil, Loretta; Badaoui, Bouabid; Beattie, Craig W.; Bendixen, Christian; Berman, Daniel; Blecha, Frank; Blomberg, Jonas; Bolund, Lars; Bosse, Mirte; Botti, Sara; et al. (2012). „Analyses of pig genomes provide insight into porcine demography and evolution”. Nature. 491 (7424): 393—8. Bibcode:2012Natur.491..393G. PMC 3566564 . PMID 23151582. doi:10.1038/nature11622.
- ^ Frantz, Lauren A F; Schraiber, Joshua G; Madsen, Ole; Megens, Hendrik-Jan; Cagan, Alex; Bosse, Mirte; Paudel, Yogesh; Crooijmans, Richard P M A; Larson, Greger; Groenen, Martien A M (31. 8. 2015). „Evidence of long-term gene flow and selection during domestication from analyses of Eurasian wild and domestic pig genomes”. Nature Genetics. 47 (10): 1141—8. PMID 26323058. S2CID 205350534. doi:10.1038/ng.3394.
- ^ Pennisi, Elizabeth (31. 8. 2015). „The taming of the pig took some wild turns”. Science Magazine. doi:10.1126/science.aad1692. Arhivirano iz originala 1. 9. 2015. g.
Spoljašnje veze uredi
- Mangulice, Agro TV Srbija - Zvanični kanal
- Pig genome resources
- Swine breeds, with pictures
- Uzgoj autohtonih svinja rase moravka, Agro saveti