Никшић (Баточина)

насеље у Баточини, Шумадијски округ, Србија

Никшић је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 144 становника (према попису из 2011. било је 176 становника).[1]

Никшић
Поглед на један део Никшића
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ОпштинаБаточина
Становништво
 — 2022.Пад 144
Географске карактеристике
Координате44° 05′ 57″ С; 21° 01′ 10″ И / 44.0992° С; 21.0194° И / 44.0992; 21.0194
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина209 m
Никшић на карти Србије
Никшић
Никшић
Никшић на карти Србије
Остали подаци
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

Географија

уреди

Територија села Никшић налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и налази се у југозападном делу општинске територије Баточине.

Никшић се налази на 209 метара надморске висине, на 11 км југозападно од Баточине, 19 км северно од Крагујевца и 128 км јужно од Београда.[2] Кроз Никшић пролази магистрални пут на релацији Баточина—КрагујевацКраљевоЧачак.

Историја

уреди

Никшић је постојао пре Велике сеобе Срба 1690. године, јер се у турском попису 1739/41. године налази међу пустим селима. Након ослобођења од Турака углавном је био у саставу бадњевачке општине. Кмет села 1831. је био Панта Јовановић. Због несугласица које су почеле да избијају након 1880. године између Никшића и Бадњевца, Никшић је затражио да напусти бадњевачку општину. То је и учињено 1885. године, па је Никшић пришао жировничкој општини.[3]

Школство

уреди

Никшић никада није имао своју школу. У почетку су своје ђаке слали у школу која се налазила у конаку Манастира Грнчарице у Прњавору. Када је она укинута 1870. године деца су ишла у школу у Бадњевцу. Од 1893. године Никшићани су ишли у школу у Жировници.[4]

Данас деца до четвртог разреда иду у школу у Прњавору, а од петог до осмог у Бадњевцу.

Пољопривреда

уреди

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Никшићу. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Никшићу је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

Демографија

уреди

У насељу Никшић живи 123 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (43,3 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 51 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[5]
Година Становника
1948. 212
1953. 213
1961. 205
1971. 192
1981. 169
1991. 139 130
2002. 148 163
2011. 176
2022. 144
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
148 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познати Никшићани

уреди
  • Борисав Јовић, политичар, председник Председништва СФРЈ у периоду 1990—1991

Референце

уреди
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима”. stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
  3. ^ Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 59.
  4. ^ Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 130.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди