Отворите главни мени

Црква брвнара у Брзану, насељеном месту на територији општине Баточина, припада Епархији шумадијској Српске православне цркве. Представља непокретно културно добро као споменик културе, решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС решењем бр. 2264/48 од 20. децембра 1948. године.[1]

Црква брвнара у Брзану
Crkva brvnara u Brzanu.jpg
Опште информације
МестоБрзан
ОпштинаБаточина
Држава Србија
Време настанка1822.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Крагујевац
СедиштеКрагујевац
АдресаКрагујевачког октобра 184 34000
Званични веб-сајт

Садржај

Историја и изгледУреди

До успона црквеног живота у Србији долази почетком деветнаестог века, после устанака 1804. и 1815. године када се формира млада српска држава. У њој православна вера заузима истакнуто место као званична државна вероисповест. Зато је борба за црквену самосталност била један од најважнијих националних и државотворних задатака још у време Првог и Другог српског устанка. Црквену аутономију је издејствовао кнез Милош Обреновић умешном дипломатијом која је резултирала добијањем Хатишерифа 1830. године. Тада су Срби добили право да постављају своје владике и да слободно граде православне храмове. Након тога креће талас велике обнове парохијског живота у Кнежевини Србији који је подразумевао интензивну израдњу нових и обнову постојећих храмова.[2]

Црква брвнара у Брзану је саграђена 1822. године уз помоћ кнеза Милоша Обреновића и служила је све до 1928.[3] када је сазидана данашња црква.

Имa поменa дa je црквa подигнутa 1822. или 1825. године, а по подацима које је забележио Владета Милановић, свештеник...на трулом и раније замењеном основном брвну била је урезана 1822. година. Док је на престоним иконама, поред имена дародавца, записана 1829. година. Према аналогији са другим црквама брвнарама из тог периода, највероватније је грађа за цркву припремљена 1821. године, док је црква саграђена 1822. године, а довршавана током 1823. године.[4][5][6]

Брвнару је градио мајстор Јован који је такође саградио Манастир Покајницу. Иконостас је насликао мајстор Јован Јања 1829-1830. године са великом позлатом.

Од црквених утвари 1836. године црква је поседовала:

  • један путир, 2 крста, један налоњ,
  • 5 кандила, 2 кадионице,
  • једну звездицу, једну кашику, једно копље, један дискос, једну петохљебницу,
  • 2 звонца, један полијелеј,
  • 3 чирака, један тасић, једну кутију за агнец и 2 сандука.
  • 4 епитрахиља, једанвоздух, једне наруквице, један стихар, један појас,
  • 2 фелона, један антиминс,
  • 5 ђачка стихара,
  • 3 завесе, 3 завесе на престолу, 2 завесе на проскомидији, једна на налоњи,
  • 2 дарка, један пешкир и један барјак
  • 11 примерака црквених књига и то: једно Евангелије, 2 Минеја, један Октоик, један Служебник, један Пентикостар, један Триод, једну Ирмологију, један Апостол, један Требник и један Псалтир.[4]

Црква је имала и једно звоно. Није располагала никаквим ни покретним ни непокретним имањем изван црквене порте.[4]

Црква посвећена Светом пророку Илији, постављена је на плитким темељима од ломљеног камена, грађена је у облику брода, хоризонталним слагањем брвана. Мада je мањих димензија, она је припада средњем типу цркава (површине 56 m2). Целокупна дужина износи 11,80 m, a ширина 5,30 m. Уже стране завршавају ce вишеугаоно – трем је са пет прелома, a олтарски простор са шест, тако да прозор y том делу није могао бити постављен y основи брода. Црква је подељен y три дела: трем, средишни и олтарски део. Зидови од брвана, пресека 10 – 12/20 – 25 cm положени су на зидане темеље од ломљеног камена.[4]

Трем је полуотворен, са вишеугаоним преломима у основи, орнаментисаним храстовим стубовима и оградом од профилисаног, вертикално слаганог шашовца. Под на трему је поплочан опеком старог формата, а таваница је обложена профилисаним и по ивици бојеним шашовцем. У унутрашњости је под поплочан опеком квадратног формата. Таваница је коритасто засведена и обложена профилисаним шашовцем. Овако засведена завршава се над олтарским простором, преламајући се и пратећи облик вишеугаоне олтарске апсиде. Кров цркве је висок и стрм, покривен храстовом шиндром. Црква се одликује богатством геометријских орнамената на западним и северним вратима, као и бојадисаном флоралном орнаментиком на иконостасу.

До 1950. године црква je била y прилично трошном стању, a њена архитектура временом измењена. Шиндра je иструлела a стреха пропала, услед чега je долазило до јачег прокишњавања. Конзерваторски радови чишћења и заштите су извршени 1951. и 1952. године.

 
Поред ње у порти се налази и зидани храм такође посвећен Светом пророку Илији. Код цркве се налази и споменик палим борцима из Брзана у ратовима 1912—1918. године.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Црква Црква брвнара у Брзану”. Завод за заштиту споменика културе Крагујевац. Приступљено 7. 1. 2019. 
  2. ^ Ђ. Слијепчевић, Историја Српске православне цркве, Oд почетка XIX века до краја Другог светског рата, II, Београд 1991, 295-352.
  3. ^ Митрополитъ Михаилъ, Православна србска црква у княжеству Србıи ,Београд 1874, 12; Митрополит Михаило, Православна српска црква у Краљевини Србији, Београд 1895, 92
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Небојша Д. Ђокић, Цркве брвнаре у Лапову, Лозовику и Брзану, Оригинални научни рад Митолошки зборник 35.
  5. ^ Митрополитъ Михаилъ, Православна србска црква у княжеству Србıи,Београд, 1874, 12
  6. ^ Тих. Р. Ђорђевић, Архивска грађа за насеља y Србији , СЕЗXXXVII, НИПС 22, СKA, Београд 1926, 84.

ЛитератураУреди

  • Др Драгољуб Б. Милановић, Општина Баточина, Београд 2006.
  • Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000.
  • Боривоје Радић, Предраг Пајкић, Знаменитости Шумадије, Завод за заштиту споменика културе и Јефимија, Крагујевац 2007., 144-147
  • Доброслав Ст. Павловић, Археолошки споменици и налазишта у Србији, II Централна Србија, Београд 1956., 211

Спољашње везеУреди