Википедија

Лопаре

За друге употребе, погледајте Лопаре (вишезначна одредница).

Лопаре је градско насеље и сједиште истоимене општине у сјевероисточном дијелу Републике Српске, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Лопаре укупно је пописано 2.709 лица.[1]

Лопаре
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаЛопаре
Основанпрви подаци о насељу потичу из друге половине осамнаестог вијека.
Становништво
 — 2013.Раст 2.709
Географске карактеристике
Координате44°38′06″ СГШ; 18°50′36″ ИГД / 44.634944° СГШ; 18.843361° ИГД / 44.634944; 18.843361Координате: 44°38′06″ СГШ; 18°50′36″ ИГД / 44.634944° СГШ; 18.843361° ИГД / 44.634944; 18.843361
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина252 м
Лопаре на мапи Босне и Херцеговине
Лопаре
Лопаре
Лопаре на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број75240
Позивни број055

ГеографијаУреди

Лопаре се налазе у предјелу где планина Мајевица прелази са својих висова ка равници, Семберији и Посавини. Лопаре су одувек биле центар тог дијела Подмајевице.

ИсторијаУреди

Назив Лопаре потиче, по легенди, од древног лопара, дрвене алатке сличне лопати за стављање теста у пекару и вађење хлеба, које је некада у овом мјесту израђивао познати мајстор. По другој легенди, Лопаре су добиле име по становницима који су овдје живјели и често се тукли, што се у жаргону каже „лопали“.

О прошлости Лопара не може се са сигурношћу говорити. Први подаци о насељу потичу из друге половине осамнаестог века, јер су ове били конаци, а грађени су на раскрсници путева и служили за одмарање трговачких и других каравана. Подручје око ријеке Гњице се почиње ширити, ствара се њена долина, што је било повољно за развој домаћинстава на овом простору.

Остаци надгробних споменика босанских јеретика (како су их историчари називали: богумила) су веома присутни на подручју општине. Највише их је (чак 30) на тромеђи између Тобута, Лабуцке и Вукосаваца. Према археолошким налазима, тврди се да је у овом крају било и Илирско насеље, још пре 2.600 година, што одговара средњем гвозденом добу.

Почетак комуналне изградње везује се за период аустроугарске владавине (1878—1918) када је изграђена зграда данашњег општинског суда (раније је то била жандармеријска станица) и оба пута који везују Лопаре са сусједним општинама.

СтановништвоУреди

Националност[2] 2013. 1991. 1981. 1971.
Срби 1.417 (82,38%) 667 (69,04%) 556 (80,34%)
Југословени [a] 134 (7,79%) 190 (19,66%) 1 (0,14%)
Муслимани [b] 114 (6,62%) 75 (7,76%) 95 (13,72%)
Хрвати 17 (0,98%) 11 (1,13%) 23 (3,32%)
остали и непознато 38 (2,20%) 23 (2,38%) 17 (2,45%)
Укупно 2.709 1.720 966 692
Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.908
1953. 6.700
1961. 357
1971. 692
1981. 966
1991. 1.720
2013. 2.709

Знамените личностиУреди

НапоменеУреди

  1. ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
  2. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 01. 2014. Приступљено 30. 12. 2013. 
  2. ↑ 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ИзвориУреди

Напомена: Текст преузет са презентације https://web.archive.org/web/20051210135840/http://www.lopare.net/
  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лопаре&oldid=22784989”