Лопаре
Лопаре је градско насеље и сједиште истоимене општине у сјевероисточном дијелу Републике Српске, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Лопаре укупно је пописано 2.387 лица.[1]
Лопаре | |
|---|---|
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Лопаре |
| Основан | први подаци о насељу потичу из друге половине осамнаестог вијека. |
| Становништво | |
| — 2013. |  2.387 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 38′ 06″ СГШ; 18° 50′ 36″ ИГД / 44.634944° СГШ; 18.843341° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 252 м |
  Лопаре Лопаре на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75240 |
| Позивни број | 055 |
ГеографијаУреди
Лопаре се налазе у предјелу где планина Мајевица прелази са својих висова ка равници, Семберији и Посавини. Лопаре су одувек биле центар тог дијела Подмајевице.
ИсторијаУреди
Назив Лопаре потиче, по легенди, од древног лопара, дрвене алатке сличне лопати за стављање теста у пекару и вађење хлеба, које је некада у овом мјесту израђивао познати мајстор. По другој легенди, Лопаре су добиле име по становницима који су овдје живјели и често се тукли, што се у жаргону каже „лопали“.
О прошлости Лопара не може се са сигурношћу говорити. Први подаци о насељу потичу из друге половине осамнаестог века, јер су ове били конаци, а грађени су на раскрсници путева и служили за одмарање трговачких и других каравана. Подручје око ријеке Гњице се почиње ширити, ствара се њена долина, што је било повољно за развој домаћинстава на овом простору.
Остаци надгробних споменика босанских јеретика (како су их историчари називали: богумила) су веома присутни на подручју општине. Највише их је (чак 30) на тромеђи између Тобута, Лабуцке и Вукосаваца. Према археолошким налазима, тврди се да је у овом крају било и Илирско насеље, још пре 2.600 година, што одговара средњем гвозденом добу.
Почетак комуналне изградње везује се за период аустроугарске владавине (1878—1918) када је изграђена зграда данашњег општинског суда (раније је то била жандармеријска станица) и оба пута који везују Лопаре са сусједним општинама.
СтановништвоУреди
| Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Срби | 1.417 (82,38%) | 667 (69,04%) | 556 (80,34%) |
| Југословени [а] | 134 (7,79%) | 190 (19,66%) | 1 (0,14%) |
| Муслимани [б] | 114 (6,62%) | 75 (7,76%) | 95 (13,72%) |
| Хрвати | 17 (0,98%) | 11 (1,13%) | 23 (3,32%) |
| остали и непознато | 38 (2,20%) | 23 (2,38%) | 17 (2,45%) |
| Укупно | 1.720 | 966 | 692 |
| Демографија[2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 3.908 | |
| 1953. | 6.700 | |
| 1961. | 357 | |
| 1971. | 692 | |
| 1981. | 966 | |
| 1991. | 1.720 | |
| 2013. | 2.387 | |
Знамените личностиУреди
- Цвијетин Благојевић српски и југословенски фудбалер и тренер.
- Миле Илић, српски кошаркаш.
- Радивоје Керовић, четнички војвода.
- Радивоје Керовић, српски књижевник, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци.
- Цвијетин Мијатовић, учесник Народноослободилачке борбе и члан Председништва СФРЈ (1980—1981).
- Јово Радовановић Јоваш, учесник Народноослободилачке борбе, мајор ЈНА и народни херој Југославије.
НапоменеУреди
- ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
- ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.
Види јошУреди
РеференцеУреди
ИзвориУреди
- Напомена: Текст преузет са презентације https://web.archive.org/web/20051210135840/http://www.lopare.net/
- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
Спољашње везеУреди
| Лопаре на Викимедијиној остави. |
- Званична презентација општине Лопаре (језик: српски)
- Мајевица онлајн (језик: српски)
- Прибој (језик: српски)