Лопаре је градско насеље и сједиште истоимене општине у сјевероисточном дијелу Републике Српске, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Лопаре укупно је пописано 2.387 лица.[1]

Лопаре
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаЛопаре
Основанпрви подаци о насељу потичу из друге половине осамнаестог вијека.
Становништво
 — 2013.Раст 2.387
Географске карактеристике
Координате44° 38′ 06″ С; 18° 50′ 36″ И / 44.634944° С; 18.843341° И / 44.634944; 18.843341
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина252 m
Лопаре на карти Босне и Херцеговине
Лопаре
Лопаре
Лопаре на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број75240
Позивни број055
Веб-сајтwww.opstinalopare.com

Географија уреди

Лопаре се налазе у предјелу где планина Мајевица прелази са својих висова ка равници, Семберији и Посавини. Лопаре су одувек биле центар тог дијела Подмајевице.

Историја уреди

Назив Лопаре потиче, по легенди, од древног лопара, дрвене алатке сличне лопати за стављање теста у пекару и вађење хлеба, које је некада у овом мјесту израђивао познати мајстор. По другој легенди, Лопаре су добиле име по становницима који су овдје живјели и често се тукли, што се у жаргону каже „лопали“.

О прошлости Лопара не може се са сигурношћу говорити. Први подаци о насељу потичу из друге половине осамнаестог века, јер су ове били конаци, а грађени су на раскрсници путева и служили за одмарање трговачких и других каравана. Подручје око ријеке Гњице се почиње ширити, ствара се њена долина, што је било повољно за развој домаћинстава на овом простору.[2]

Остаци надгробних споменика босанских јеретика (како су их историчари називали: богумила) су веома присутни на подручју општине. Највише их је (чак 30) на тромеђи између Тобута, Лабуцке и Вукосаваца. Према археолошким налазима, тврди се да је у овом крају било и Илирско насеље, још пре 2.600 година, што одговара средњем гвозденом добу.

Почетак комуналне изградње везује се за период аустроугарске владавине (1878—1918) када је изграђена зграда данашњег општинског суда (раније је то била жандармеријска станица) и оба пута који везују Лопаре са сусједним општинама.

Становништво уреди

Састав становништва – насељено мјесто Лопаре
2013.[3]1991.[4]1981.[5]1971.[6]
Укупно2 447 (100,0%)1 720 (100,0%)966 (100,0%)692 (100,0%)
Срби2 412 (98,57%)1 417 (82,38%)667 (69,05%)556 (80,35%)
Хрвати14 (0,572%)17 (0,988%)11 (1,139%)23 (3,324%)
Непознато6 (0,245%)
Југословени5 (0,204%)134 (7,791%)190 (19,67%)1 (0,145%)
Црногорци3 (0,123%)17 (1,760%)6 (0,867%)
Бошњаци2 (0,082%)114 (6,628%)175 (7,764%)195 (13,73%)1
Неизјашњени2 (0,082%)
Остали2 (0,082%)38 (2,209%)3 (0,434%)
Македонци1 (0,041%)2 (0,207%)1 (0,145%)
Албанци4 (0,414%)5 (0,723%)
Мађари2 (0,289%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Знамените личности уреди

Напомене уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Резултати Пописа 2013, Градови, општине, насељена мјеста” (на језику: српски). Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 23. 03. 2017. г. Приступљено 25. 09. 2019. 
  2. ^ „ИСТОРИЈА” (на језику: српски). Приступљено 2023-01-27. 
  3. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  4. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 72)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 12. 1. 2016. 
  5. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 12. 1. 2016. 
  6. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 12. 1. 2016. 

Извори уреди

Напомена: Текст преузет са презентације https://web.archive.org/web/20051210135840/http://www.lopare.net/
  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

Спољашње везе уреди