Википедија

Миле Илић (кошаркаш)

бивши српски кошаркаш
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Миле Илић (вишезначна одредница).

Миле Илић (Тузла, 2. јун 1984) бивши је српски кошаркаш. Играо је на позицији центра.

Миле Илић
Личне информације
Пуно име Миле Илић
Датум рођења (1984-06-02)2. јун 1984. (38 год.)
Место рођења Тузла, СФРЈ
Држављанство Србија
Висина 2,15 m
Позиција центар
Драфт 2005. / 2. рунда / 43. пик
Одабрао Њу Џерзи нетси
Про каријера 2002—2020
Млади клубови
Године: Клубови:

1996—1999
1999—2002 		Партизан
Рудар Угљевик
Хемофарм
Сениорски клубови
Године: Клубови:
2002—2006
2006—2007
2007
2008
2008—2009
2010
2010—2011
2011—2012
2013
2013
2014
2015
2015—2016
2016—2017
2017
2017—2018
2018
2018—2019
2019
2019
2019—2020 		ФМП
Њу Џерзи нетси
→ Колорадо фортинерси
Билбао
Севиља
Металац Ваљево
ФМП
Црвена звезда
Војводина Србијагас
Махрам Техеран
МИА Академи
Катар клуб
Лијеткабелис
Ал Нуваидрат
Тадамон Зоук
Ал Нуваидрат
Ал Мутахед Триполи
Ал Манама
Ал Себ
Ал Ахли Манама
Банијас

Клупска каријераУреди

Илић је рођен у Тузли а по избијању рата у Босни и Херцеговини је заједно са старијом сестром Славицом прешао у Београд где је почео да тренира кошарку у Партизану.[1] Касније се вратио у БиХ и играо за Рудар из Угљевика. Био је потом и у млађим категоријама вршачког Хемофарма одакле је прешао у ФМП из Железника.[2] За први тим ФМП-а је дебитовао у сезони 2002/03.[3] Члан ФМП-а је био наредне четири године и учествовао је у освајању две Јадранске лиге (2004, 2006) и једног Купа Радивоја Кораћа (2005).

На НБА драфту 2005. је одабран као 43. пик од стране Њу Џерзи нетса.[4] Потписао је уговор са Њу Џерзи нетсима 13. септембра 2006. године.[5] Наступио је на пет НБА утакмица за Нетсе у сезони 2006/07, али уз врло малу минутажу. На терену је проводио тек просечно 1,2 минут по мечу и није постигао ниједан поен.[6] Нетси су Илића 26. фебруара 2007. послали у Колорадо фортинерсе, њихов тим који се такмичи у НБА развојној лиги.[7] Пред почетак сезоне 2007/08, Илић је заједно са Бернардом Робинсоном и одређеном сумом новца прослеђен у Њу Орлеанс хорнетсе у замену за Дејвида Веслија који се вратио у Њу Џерзи. Међутим, Илић је истог дана отпуштен од стране Хорнетса.[8]

У децембру 2007. године је био близу ангажмана у Локомотиви из Ростова, али ипак није потписао уговор пошто није прошао лекарске прегледе.[9] У. фебруару 2008. је потписао уговор са шпанским прволигашем Билбаом до краја 2007/08. сезоне.[10] У сезони 2008/09. је такђе наступао у шпанској АЦБ лиги, али овога пута за Кахасол из Севиље.[11]

Сезону 2009/10. је почео без клупског ангажмана али је у марту 2010. потписао за ваљевски Металац пред почетак такмичења у Суперлиги Србије.[12] За наредну 2010/11. сезону се вратио у ФМП.[13] Клуб из Железника је у тој сезони наступао само у Кошаркашкој лиги Србије али је успео да избори пласман у Јадранску лигу за наредну такмичарску годину. Након интеграције ФМП-а и Црвене звезде, у лето 2011. године, Илић је носио дрес београдских црвено-белих у сезони 2011/12.[14]

Сезону 2012/13. је почео без ангажмана али је у марту 2013. потписао уговор са Војводином Србијагас до краја сезоне.[15] У октобру 2013. је потписао за ирански Махрам Техеран,[16] али се у овом клубу кратко задржао пошто је већ у јануару наредне године прешао у екипу МИА Академи из Грузије.[17] Током 2015. године је играо и у Катару.[18] У сезони 2015/16. је наступао за литвански Лијеткабелис.[19] Ово му је био и последњи ангажман у европској кошарци пошто је до краја каријере играо за клубове на Блиском истоку (Бахреин, Либан, Оман, Емирати).[20]

РепрезентацијаУреди

Илић је био члан репрезентације Србије и Црне Горе која је на летњој Универзијади 2003. године у Јужној Кореји освојила златну медаљу.[21]

Илић се нашао на коначном списку Драгана Шакоте, селектора сениорске репрезентацијe Србије и Црне Горе, за Светско првенство 2006. у Јапану.[22] Репрезентација СЦГ је такмичење на овом првенству завршила у осмини финала а Илић је наступио на три утакмице, бележећи просечно 2,3 поена и 3,3 скока по мечу.[23] Био је и на припремама за Европско првенство 2007. у Шпанији, али га селектор Зоран Славнић није изабрао међу 12 играча који су играли на првенству.[24] Поново је био на припремама репрезентације пред Европско првенство 2011. у Литванији, код селектора Душана Ивковића, али се опет није нашао међу коначним путницима за Евробаскет.[25]

Након играчке каријереУреди

Покренуо је сопствени подкаст на Јутјубу 30. марта 2022. године под називом Jao Mile podcast. Подкаст је кошаркашке тематике, где он разговара са бившим кошаркашима, или са активним тренерима, а први гост му је био Саша Павловић.[26] Појављивао се и као стручни саговорник на РТС-у током Евробаскета 2022.

УспесиУреди

КлупскиУреди

РепрезентативниУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Slavica i Mile, sestra i brat za velika dela”. sportklub.rs. 18. 8. 2021. Приступљено 8. 5. 2022. 
  2. ^ „Mile Ilic: In the next 10 days, I will know everything” (на језику: енглески). netsdaily.com. 14. 7. 2006. Приступљено 8. 5. 2022. 
  3. ^ „Mile Ilic” (на језику: енглески). nba.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 08. 2006. Приступљено 8. 5. 2022. 
  4. ^ „Endru Bogut prvi, Mile Ilić 43. pik”. b92.net. Приступљено 24. 09. 2014. 
  5. ^ „Nets sign Serb center Ilic, '05 second-round pick” (на језику: енглески). espn.com. 13. 9. 2006. Приступљено 8. 5. 2022. 
  6. ^ „Mile Ilić Stats”. basketball-reference.com. Приступљено 5. 3. 2022. 
  7. ^ „Ilić ustupljen Koloradu”. srbijasport.com. Архивирано из оригинала на датум 17. 09. 2016. Приступљено 24. 09. 2014. 
  8. ^ „NBA: Mile Ilić trejdovan pa otpušten”. mondo. Приступљено 24. 09. 2014. 
  9. ^ „Košarka: Mile Ilić nije potpisao za Lokomotivu”. svevesti.com. Архивирано из оригинала на датум 16. 02. 2016. Приступљено 24. 09. 2013. 
  10. ^ „Mile Ilić u Bilbau”. srbijasport.com. Архивирано из оригинала на датум 19. 03. 2014. Приступљено 11. 04. 2013. 
  11. ^ „I Mile Ilić u Kahasolu”. mondo.rs. Приступљено 24. 09. 2013. 
  12. ^ „Mile Ilić debituje za Metalac”. kosarka.rs. Архивирано из оригинала на датум 15. 02. 2016. Приступљено 11. 04. 2013. 
  13. ^ „Jao Mile predvodi FMP”. pressonline.rs. Архивирано из оригинала на датум 11. 12. 2021. Приступљено 24. 09. 2013. 
  14. ^ „Sezona 2011/12: Povratak u Železnik”. kosmagazin.com. 2. 1. 2022. Приступљено 8. 5. 2022. 
  15. ^ „Mile Ilić u Vojvodini”. novosti.rs. Приступљено 11. 04. 2013. 
  16. ^ „Mile Ilić u Iranu”. novosti.rs. Приступљено 17. 10. 2013. 
  17. ^ „Mile Ilić iz Teherana u Tbilisi”. mondo.rs. 11. 01. 2014. Приступљено 19. 03. 2014. 
  18. ^ „Qatar SC bounce back to beat Arabi” (на језику: енглески). menafn.com. 13. 5. 2015. Приступљено 8. 5. 2022. 
  19. ^ „Jao Mile u novoj avanturi”. sportskacentrala.com. 19. 10. 2015. Архивирано из оригинала на датум 18. 09. 2016. Приступљено 21. 10. 2015. 
  20. ^ „Šeik Jao Mile, ne misli da stane!”. ostataksveta.com. 2. 5. 2020. Приступљено 8. 5. 2022. 
  21. ^ „Mile Ilić za SK: Zvezda tim za primer, prerano u NBA”. sportklub.rs. 14. 3. 2017. Приступљено 8. 5. 2022. 
  22. ^ „Šakota saopštio spisak, otpao Luka Bogdanović”. glasamerike.net. 18. 8. 2006. Приступљено 8. 5. 2022. 
  23. ^ „Mile Ilic's profile - 2006 FIBA World Championship”. fiba.com. Приступљено 8. 5. 2022. 
  24. ^ „Bez Ilića i Rašića na EP u Španiji”. b92.net. 26. 08. 2007. Приступљено 24. 09. 2014. 
  25. ^ „Duda se zahvalio Iliću”. rts.rs. 4. 8. 2011. Приступљено 8. 5. 2022. 
  26. ^ Mile Ilić (30. mart 2022). „Jao Mile podcast - #1 - Aleksandar Saša Pavlović”. youtube.com. Jao Mile podcast. Приступљено 7. septembar 2022. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миле_Илић_(кошаркаш)&oldid=25650022”