Улм

Улм
*Ulm*
Улм; Ulm
	Улмска библиотека
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Немачка
Савезна држава	Баден-Виртемберг
Становништво
Становништво	‍
—	116.761
— густина	983,66 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	48° 24′ 00″ С; 9° 59′ 00″ И / 48.4° С; 9.98333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	459–646 m
Површина	118,7 km2
	Улм Улм на карти Немачке
	; Положај града у округу Stadtkreis
Остали подаци
Градоначелник	Гунтер Циш (ЦДУ)
Поштански број	89073–89081
Позивни број	0731, 07304, 07305,07346
Регистарска ознака	UL
Веб-сајт
	www.ulm.de

Улм (нем. Ulm) град је у немачкој савезној држави Баден-Виртемберг. Центар је истоименог градског округа и округа Алб-Дунав. Посједује регионалну шифру (AGS) 8421000. Улм је познат као родно место Алберта Ајнштајна, и по својој готичкој катедрали (нем. Ulmer Münster) која има највиши торањ у свету висок 161,53 м.

Основан око 850. године, Улм је богат историјом и традицијом као некадашњи слободни царски град (немачки: фреие Реицхсстадт). Суседни град Неу-Улм у Баварској био је део Улма до 1810. године.

Данас је Улм економско средиште због разноликих индустрија и седиште је Универзитета у Улму. На међународном плану, град је првенствено познат по томе што има цркву са највишим звоником на свету од 161,53 m (530,0 ft), готску катедралу (Улм Минстер, немачки: Улмер Мунстер) и као родно место Алберта Ајнштајна.

Географија

Град се налази на надморској висини од 459–646 m. Површина општине износи 118,7 km². Кроз Улм протиче река Дунав. Са друге стране реке се налази град Нови Улм (Neu-Ulm), знатно мањи од Улма, и раније је био део њега (око 50.000 становника). Нови Улм је део Баварске.

Осим Дунава на југу, град је окружен шумама и брдима која се уздижу на надморске висине преко 620 метара, од којих су неки део Швапске албе. Јужно од Дунава, равнице и брда коначно се завршавају на северном ободу Алпа, који су приближно 100 km (62 mi) од Улма и видљиви су из града по ведрим данима.

Град Улм се налази у северном делу северноалпског слива Фореланд, где слив достиже швапску Албу. Туррителленплатте оф Ерминген („Ермингер Туррителленплатте“) је познато палеонтолошко налазиште бурдигалијског доба.

Становништво

У самом граду је, према попису из 2011. године, живјело 116.761 становника. Просјечна густина становништва износи 994 становника/km².

Историја

Најстарије следиво насеље на подручју Улма започело је у раном неолиту, око 5000. п. Насеља овог доба идентификована су у селима Егинген и Лер, данас градским окрузима. У самом градском подручју Улма, најстарији налаз потиче из касног неолита. Најранији писани помен Улма датира се 22. јула 854. наше ере, када је краљ Луј Немац потписао документ у краљевој палати „Хулма“ у војводству Швапска.^[2] Фридрих Барбароса је 1181. године град прогласио царским градом (немачки: Рајхсштат).

Улм се први пут спомиње 854. године, а Фридрих Барбароса га проглашава слободним царским градом 1181. У Улму је 1326. склопљен споразум по коме Фридрих I Хабзбург управља Немачком, а Лудвиг Баварски постаје цар Светога римскога царства. Град доживљава процват у петнаестом и шеснаестом веку, махом захваљујући извозу текстила. Ови векови такође представљају „зенит“ уметности у Улму, посебно за сликаре и вајаре. Током и након Тридесетогодишњега рата град је назадовао.

Од 1803. више нема статус „слободног царскога града“ и припаја се Баварској. Године 1810. Улм улази у састав Краљевства Виртемберг. Наполеон је 1805. у великој бици код Улма победио и уништио целу аустријску армију.