Muzej Viktorije i Alberta
Muzej Viktorije i Alberta (engl. Victoria and Albert Museum, često zvan samo po skraćeni V&A) u Londonu je najveći muzej primenjene umetnosti i dizajna na svetu. On poseduje stalnu zbirku od više od 4,5 miliona izložaka. Utemeljen je 1852. i nazvan je po britanskom kraljevskom paru, princu Albertu i kraljici Viktoriji. Nalazi se u južnom Kensingtonu, muzejskom delu Londona, popularno prozvanim Albertopolis, jer se u njegovoj blizini nalaze i druge značajne kulturne institucije, pa i dva velika muzeja: Prirodnjački muzej i Muzej nauke (Science Museum).
Victoria and Albert Museum | |
 Logo uveden 1989. godine | |
 Ulaz u Muzej Viktorije i Alberta | |
  Lokacija u Centralnom Londonu | |
| Bivše ime | Muzej proizvođača, Muzej Južnog Kensingtona |
|---|---|
| Uspostavljen | 1852. god. |
| Lokacija | Cromwell Road, Kensington & Čelsi London, SW7 Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Koordinate | 51° 29′ 47″ N 00° 10′ 19″ W / 51.49639° СГШ; 0.17194° ЗГД |
| Tip | Umetnički muzej |
| Veličina kolekcije | 2.278.183 artikala u 145 galerija |
| Posetilaca | 3.789.748 (2017)[1] Rangiran 5. nacionalno (2017)[1] |
| Direktor | Tristram Hunt[2] |
| Vlasnik | Van-odeljensko javno telo Odelenja za digitalnu kulturu, medije i sport |
| Pristup javnim saobraćajem |  Saut Kensington |
| Bebsajt | vam.ac.uk |
V&A se danas prostire se na površini od 2,2 km² i u kompleksu svojih zgrada i aneksa ima 145 galerija. Muzejske kolekcije imaju raspon od 5.000 godina, od početka civilizacije do najnovijih dana, iz svih grana umetnosti, i sa svih kontinenata. Muzej ima zbirke keramike, stakla, tekstila, odeće, srebra, metala, nakita, nameštaja, srednjevekovnih predmeta, skulptura, slika starih majstora, grafika starih majstora, crteža i fotografija, i po mnogo čemu je najveći i neuporediv sa bilo kojim muzejem na svetu.
V&A upravlja s još pet drugih muzeja, a to su:
U skladu sa najnovijim trendom u svetu kulture, od 2001. se ne naplaćuje ulaz u muzej (kao ni u ostale britanske muzeje). Posetilo ga je 3,2 miliona posetilaca samo 2013. godine.[3]
IstorijaУреди
_(9472084993).jpg)
Muzej je započeo kao zbirka gipsanih odlivaka, gravura i nekoliko izložaka sa prve svetske izložbe 1851. u Londonu. Zajedno sa umetničkim zaštitnikom, Henrijom Koleom, princ Albert, suprug kraljice Viktorije, zamislio je koncept muzeja koji bi trebalo da izlaže „primenu umetnosti u zanastvu” kao model britanske kulture. Kole, prvi direktor, utemeljio je muzej sa fokusom na dizajn i zanatstvo, pre nego na komercijalnom kontekstu. Ta je filozofija i danas prisutna. Skromni muzej, s velikim idejama, najpre je bio smešten u nekoliko drvenih koliba, a zatim u takozvanim „Bromptonskim bojlerima”. Brzo je rastao i prikupljeni su ogledni predmeti za studente, te su primljene brojne donacije, poput onih britanskog slikara Džona Šipšanksa, zbirke Bandinel s porculanom i keramikom, te zbirka Gerardini s modelima i skulpturama. Nekoliko je soba izgrađeno za njihov smeštaj, kao i središnji četverougaoni dvor i dvorište, a galerije Astona Veba su nadodane od 1899. do 1909. na prednjem delu. Ipak, cela su se odelenja morala kasnije preseliti kako bi se otvorile grane muzeja V&A ili nezavisnih muzeja negdje drugdje, kao što su: Muzej Nauke, Muzej detinjstva Betnal Grin i Muzej pozorišta.
U 20. veku, muzej se proširio u susedno Henri Kol krilo. Prvi je plan bilo novo uzbudljivo krilo The Spiral koju je dizajnirao Daniel Libeskind, mada je nova zgrada u javnosti izazvala kontroverzu, jer nije dovoljno integrisana u istorijski građevinski kompleks. Ogromni troškovi izgradnje od 70 milijuna funti, koji bi u velikoj meri trebalo da se osiguraju iz državne lutrije, takođe su bili izvor nesloge. Ipak, pripreme za gradnju započele su 2001. godine, ali se 2004. ispostavilo kako Heritidž Luter fond želi iskoristiti očekivana sredstva drugde. Budući da muzejska uprava nije videla način pokrivanja troškova gradnje vlastitim naporima, projekat je napokon napušten. Godine 2011. godini uprava je od arhitektonskog ureda Amande Levet, AL_A, naručila plan novog ulaznog prostora muzeja.
Od 1. septembra 2011. do jeseni 2016. vodio ga je nemački kulturni istoričar Martin Rot. U januaru 2017, britanski političar iz Laburističke stranke, promovisao je istoričara i novinara Tristrama Hunta koji je imenovan za njegova naslednika, a koji je stupio na dužnost 20. februara 2017. godine.[4]
Marku V&A koristiće će V&A Dundee koji se gradi u škotskom gradu Dandiju, a čijih 76 milijuna £ troškova izgradnje (što ga čini najskupljim galerijskim projektom u Britaniji) financira Univerzitet Dandi, Univerzitet Abertaj, Gradsko veće Dandija i Škotska vlada.[5]
ZbirkeУреди
Izložbeni predmeti muzeja V&A kreću se od ranohrišćanskih predmeta do Dok-Marten čizama, te od slika Džona Konstata do mistične umetnosti iz jugoistočne Azije. Osim toga, muzej V&A impresionira svojim zbirkama skulptura, akvarela, nakita i muzičkih instrumenata.
V&A ima najveću zbirku skulptura neoklasicizma na svetu, kao i najveću kolekciju artikala italijanske renesanse izvan Italije. Njegova dalekoistočna kolekcija (Južna Azija, Kina, Japan, Koreja je najbolja u Evropi, a zbirka islamske umetnosti ide u rang onoj iz pariskog Luvra i Metropolitan muzeja umetnosti iz Njujorka.
Najslavnija dela koja muzej poseduje, dela su umetnika kao što su: Vilijam Blejk, Sandro Botičeli, Džon Konstable, Rafael, Vilijam Tarner, Diego Velazkuez, i mnogih drugih.
Jedan od najatraktivnijih delova muzeja je „dvorište oklivaka” koje se sastoji od dve velike sobe dvospratnice koje sadrže stotine gipsanih odlivaka skulptura, frizova i grobnica. U jednoj dvorani dominira izvorna replika Trajanovog stuba, koji je prikazan u dva dela. Na drugoj strani su replike raznih dela italijanske renesanse, uključujući Mikelanđelovog Davida, ali i istog lika kojeg su ranije stvorili Donatelo i Veročio. Među zanimljivostima su i „Veliki verski krevet”, kao i automat „Tipuov tigar”.
V&A takođe poseduje Nacionalnu zbirku kiparstva s Berninijevom fontanom „Neptun i Triton”, kao i „Tri Harite” Antonija kanove. U muzeju se nalazi i deo najstarijeg sačuvanog persijskog tepiha na svetu, koji pripada Ardabilskom stilu.
GalerijaУреди
Portlandska vaza, rimsko kameo staklo iz 5.-25. god.
Becket relikvijar, emajl iz Limogesa, oko 1180.
Iluminirani rukopis iz oko 1480.-'90.
Dvorana odljeva muzeja V&A
Odljevi Michelangelovih skulptura u sobi 46b
Tzv. „Vidljivo skladište” porculana
Majolika s prizorom Kristova rođenja iz Urbina, oko 1546.
Šah Džahanova vinska čaša od porculana
Keramički kamin iz Istanbula, oko 1731.
Botticellijev Portret dame (Smeralda Brandini), 1470.-1475.
Rafaelova tapiserija Čudesni ribolov iz oko 1515.
Michelangelova skica za Stvaranje Adama iz 1511.
Tintorettov Autoportret iz 1548.
Giambologna, Samson ubija Filastejca, 1562.
Berninijeva fontana „Neptun i Triton”
Rembrandt, Odlazak Šunamitskih žena, 1640.
François Boucher, Madame de Pompadour, 1758.
Antonio Canova, Tri Gracije, 1814.-'17.
William Turner, Venecija s Giudecca, 1840.
„Veliki verski krevet”, jedan od najvećih na svijetu
.jpg)
.jpg)
ReferenceУреди
- ^ а б „2017 Visitor Figures”. Association of Leading Visitor Attractions. Приступљено 22. 3. 2018.
- ^ Stewart, Heather (13. 1. 2017). „Tristram Hunt to quit as MP to become V&A director”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Приступљено 13. 1. 2017.
- ^ Statistike posetilaca na alva.org.uk Pristupljeno 18. 9. 2017.
- ^ Nasleđivanje Martina Rota. Muzej V & A u Londonu imenovao je novog upravnika, Monopol Magazin za umetnost i život 13.1.2017. Pristupljeno 18. 9. 2017.
- ^ Martin Bailey, V&A Dundee gets planning green light Архивирано на сајту Wayback Machine (21. август 2013) The Art Newspaper, 15. 8. 2013. Pristupljeno 18. 9. 2017.
LiteraturaУреди
- Banham, Mary; Hillier, Bevis, ур. (1976). A Tonic to the Nation: The Festival of Britain 1951.
- Physick, John (1982). The Victoria and Albert Museum: The History of Its Building. ISBN 978-0-7148-8001-3. OCLC 230893308.
- Sheppard, F.H.W., ур. (1975). Survey of London XXXVIII: The Museums Area of South Kensington and Westminster.
Spoljašnje vezeУреди
| Muzej Viktorije i Alberta na Vikimedijinoj ostavi. |