Микеланђелов Давид

Микеланђелов Давид је Микеланђелово ремек-дело из доба ренесансе које је исклесано у мермеру између 1501. и 1504. године. Статуа, висока 5,17 m, представља библијски лик Давида у тренутку концентрације пред борбу са Голијатом, а исклесана је као симбол средњовековне државе Фиренце а био је изворно постављен испред данашње Палате Векио, седишта фирентинске власти. Скулптура је откривена 8. септембра 1504. године. На оригиналном месту од 1910. године налази се реплика скулптуре, а оригинал се од 1873. године налази у Галерији Академије (ит. Galleria dell'Accademia) у Фиренци где је заштићен од оштећења.

Давид
Див
'David' by Michelangelo Fir JBU002.jpg
Статуа Давида симбола ренесансног идеала хуманизма.[1]
УметникМикеланђело Буонароти
Година1501. до 1504.
Медијуммермер
Правацренесанса
Техникаклесана статуа
Дименензије517 cm
МестоАкадемија Фиренце

Микеланђелов Давид је био наручен за катедралу у Фиренци и по првобитној идеји био би постављен на један од подупирача њених зидина као део циклуса монументалних фигура које би украшавале горњи део грађевине. Овај предлог је још из „тречента” (13. века), као што је очигледно из „Погледа на Фиренцу” Андрее да Фиренце, фирентинског сликара који је био један од саветника приликом њене изградње.[2] Још је Донатело добио наруџбу да исклеса Давида у мермеру као део овог пројекта, међутим, овај Давид као и његов парњак Исаија ког је израдио Нани ди Банко су по закључку тадање комисије били исувише малих димензија за ову локацију.[2]

Задатак израде ових фигура у мермеру био је оживљен 1460их, када је вајару Агостину ди Дучу додељен мермерни блок око 5,2 метара висине да исклеса Давида. Агостино, који је вероватно радио по Донателовом моделу, убрзо је напустио делимично исклесани камен, највероватније након Донателове смрти, 1466. године.[2] Блок је додељен Микеланђелу на јавном конкурсу одржаном 1501. године. Далеко од тога да са радило о идеалној наруџби; мермерни блок је био висок али плитак и Микеланђелов дизајн је морао донекле бити компромитован Агостиновим почетним радом.[2]

Микеланђелов јунак је дечак од шеснаест година који још увек није сасвим одрастао у момка, али са снажним мишићима оних који су већ у том добу били изложени напорном раду. Ремен му лежи преко левог рамена, а камен је још увек у десној руци, мишићи напети а чело наборано и пркосно намрштено.

Кратка историја статуеУреди

Уговор између Катедрале и Микеланђела је на датум 16. августа 1501. године, са роком испоруке од две године и новчаном накнадом која је касније повишена на 400 дуката. 25. јануара 1504. одржан је састанак истакнутих фирентинских уметника како би се одлучило где треба поставити Давида; Међу учесницима су били Леонардо да Винчи, Ботичели, Филипино Липи, Перуђино и Пјеро ди Козимо. Одлучено је да се Донателова Јудита уклони са улаза у палату Векио, како би се направило место за Микеланђеловог Давида. 8. септембра 1504. године довршена је монтажа испред палате Векио и статуа је тако подигнута на предвиђено место. Године 1873. и да би се спречило њено пропадање, статуа Давида је премештена у Академију Фиренце, а 1910. године, израђена је њена мермерна реплика и постављена испред палате Векио. Микеланђелу је дат мермерни блок из ког је Агостино ди Дучо, покушао да исклеше Давида. Прво је направио воштани модел младог Давида који држи ремен, који би могао послужити као амблем палате (Вазари). Када су Медичи протерани из Фиренце, 26. априла 1527. године, статуа је оштећена клупом избаченом из једног прозора палате, а лева рука је разбијена. Три комада су пронашли Салвијати и Вазари. Године 1543., наредбом војводе Козима I, делови су поново припојени статуи и остала оштећења такође санирана.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Michelangelo's David”. Smarthistory at Khan Academy. Приступљено 18. 3. 2013. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Hartt 2010, стр. 476-478: “Ch. 16. The Origins of the High Renaissance.”

ЛитератураУреди

Спољашњи видео-запис
 
  Michelangelo's David, Smarthistory
  • Hartt, Frederick (1968). Michelangelo The Complete Sculpture (Art). New York: Harry N. Abrams inc. Publishers. 
  • Hartt, Frederick; Wilkins, David G. (2010). History of Italian Renaissance Art: Painting, Sculpture, Architecture (Art). Pearson/Prentice Hall. 
  • Coonin, A. Victor, From Marble to Flesh: The Biography of Michelangelo’s David, Florence: The Florentine Press. 2014. ISBN 9788897696025..
  • Goffen, Rona (2002). Renaissance Rivals: Michelangelo, Leonardo, Raphael, Titian. Yale University Press. 
  • Hall, James, Michelangelo and the Reinvention of the Human Body New York: Farrar, Straus and Giroux, 2005.
  • Hartt, Frederick, Michelangelo: the complete sculpture, New York: Abrams Books,1982.
  • Hibbard, Howard. Michelangelo, New York: Harper & Row, 1974.
  • Hirst Michael, “Michelangelo In Florence: David In 1503 and Hercules In 1506,” The Burlington Magazine, 142 (2000): 487–492.
  • Hughes, Anthony, Michelangelo, London: Phaidon Press, 1997.
  • Levine, Saul, "The Location of Michelangelo's David: The Meeting of January 25, 1504", The Art Bulletin, 56 (1974): 31–49.
  • Natali, Antonio; Michelangelo (2014). Michelangelo Inside and Outside the Uffizi. Florence: Maschietto. ISBN 978-88-6394-085-5. 
  • Pope-Hennessy, John, Italian High Renaissance and Baroque Sculpture. London: Phaidon, 1996.
  • Seymour, Charles, Jr. Michelangelo's David: a search for identity (Mellon Studies in the Humanities), Pittsburgh: University of Pittsburgh Press, 1967.
  • Vasari, Giorgio, The Lives of the Artists (Penguin Books), “Life of Michelangelo”, pp. 325–442.

Спољашње везеУреди

Координате: 43°46′36.13″N 11°15′34.02″E / 43.7767028° СГШ; 11.2594500° ИГД / 43.7767028; 11.2594500