Рибњак је вештачки изграђена или прилагођена водена површина намењена за узгој рибе, која се по потреби може празнити или пунити водом. Може се сматрати пољопривредним земљиштем које је покривено водом, а на којем се ствара одређена биомаса. Та биомаса састоји се од фитопланктона, зоопланктона, макрофита и фауне бентоса. У систему копнених вода рибњаци заузимају посебно место, јер су под већим утицајем човека него било који други тип копнених вода.[1]

Базени у рибњаку
Затворени базен за мрешћење
Топловодни или шарански ибњак у Лукином селу поред Ечке
Хладноводни рибњак за узгој пастрмке у Волковији, Северна Македонија

Вода рибњака може да буде слатка или слана. Обезбеђена инфраструктура рибњака за пуњење и претапање воде осигурава потпуну испражњење језера за време риболова. Током производње, рибњак се вештачки ђубри.

Узгој рибе у рибњацима регулисан је Законом о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда.[2]

Класификација рибњакаУреди

Рибњаци се обично деле према врстама риба које се у њима узгајају, и то на:

  • хладноводне, углавном за узгој салмонида и
  • топловодне или шаранске рибњаке, у којима се узгаја шаран као главна риба.

Тип рибњака одређују климатски услови и квалитет воде. Они одређују и специфичност технолошког процеса и комплекс рибарско-техничких и интензификацијских мера који осигуравају постизање максимално могућих приноса. При томе је посебно важна мобилизација свих могућности за повећање и искоришћавање природне прехрамбене базе рибњака. Неопходно је осигурати оптималну средину за живот риба повољним хидрохемијским стањем, регулисањем и рационалним искоришћавањем биолошког кружног тока материје у води.

Рибњаци се такође могу поделити и према намени, и то на:

  • економске рибњаке,
  • спортско-рекреативне рибњаке,[1]
  • украсне рибњаке.

Спортско-рекреативно рибарство пружа велики потенцијал у области спортско-рекреативног туризма.[3]

 
Украсни (вртни) рибњак

Украсни рибњациУреди

 
Кои шарани у украсном рибњаку
 
Украсни рибњак као туристичка атракција

Украсни или вртни рибњаци нису исто што и класични мали рибњаци. Намена им није иста, а и концепција одржавања биолошке равнотеже воде у рибњаку се разликује. Пре свега, у вртним рибњацима се држе украсне (тзв. златне) рибе, као што су кои шарани, али и караши (јапанке, златне рибице и сл.), украсни лињаци, црвенперке и сл. Ипак, глобално најпознатије и најзаступљеније врсте су кои шаран и златна рибица. Кои је у ствари обични шаран, само регресивном, пажљивом селекцијом створен украсни сој у древном Јапану. Златна рибица је настала на исти начин, у древној Кини, од бабушке (сребрног караша). Ове рибе живе на отвореном простору током целе године и добро подносе зиму.

Постоје два концепта украсног рибњака:

  • У првом случају украсне рибе се држе током целе године у рибњаку. Битно је да је дубина воде преко 1,5 м, да би се обезбедило успешно презимљавање.
  • У другој варијанти рибњак се празни у јесен, а рибе изловљавају и премештају у велике акваријуме или бачве у затвореном, од хладноће заштићеном простору.

Украсни рибњаци могу бити конципирани са нагласком на држање риба, без великих улагања у естетику самог рибњака или са нагласком на естетику, када се пажљиво уређује базен заједно са рибама и биљкама. Такође, може да се формира и украсни рибњак са изразитим нагласком на водено биље и пратећим, минималним насадом риба.

У класичним мини рибњацима биолошка равнотежа се постиже развојем здравог фитопланктона, где долази до замућења воде у благо зелену боју воде, што је знак биолошки здраве средине. У таквој средини присутне рибе се осећају добро и остају здраве. Код украсних рибњака такође је битна биолошка равнотежа у води, али се истовремено тежи да вода буде кристално бистра скроз до дна, да би се уживало у погледу на украсне рибе. У овом случају све алге (било да су добре или штетне) су непожељне, а пошто оне теже да се размножавају и бујају, морају се уклањати јаком филтрацијом и додавањем одређених препарата који заустављају њихов раст и размножавање.[4]

Животни услови у рибњакуУреди

За живот риба и других организма који живе у води рибњака неопходно је 10 важних и 7 мање важних хемијски елемената. За основне елементе сматрају се: кисеоник, водоник, угљеник, азот, сумпор, фосфор, калијум, калцијум, магнезијум и гвожђе. Мање важни су натријум, хлор, флуор, силицијум, манган, јод и арсен. Недостатак неког од њих може довести до негативних последица и пореметити биолошку равнотежа унутар рибњака. Кисеоник је најбитнији јер је без њега немогућ живот. Део кисеоника обезбеђује се из атмосфере, а део производе водене биљаке. Ако је осигурана биолошка равнотежа, допуна кисеоника у води је непрекидна и довољна. Ако је равнотежа поремећена, настаје несташица кисеоника која може бити изазвана труљењем органске материје, мањком светлости, повећањем температуре воде или загађењем. Дуготрајна несташица кисеоника изазива код риба смањење активности, а самим тим и конзумацију хране, чиме се риба исцрпљује и смањује јој се општа отпорност. Допуна кисеоника осигурава се протицањем свеже воде кроз рибњак и аерацијом, а зими отклањањем ледене коре ради довода ваздуха. Садржај кисеоника у великој мери зависи од температуре - што је вода хладнија способнија је да раствори више кисеоника.

За узгој риба и уопште животиња у води, највише одговара вода са пХ вредностима од 7.5 до 8. ПХ вредност воде је током зиме и јесени углавном постојана, док лети долази до великих дневних колебања услед развоја фитопланктона, односно потрошње угљен-диоксида у асимилационим процесима и његово ослобађањем у процесима дисања. Нарочито се велике осцилације јављају у време развоја модрозелених алги. У рибњаке могу доспети и токсичне материје, које су апсолутно непожељне. Хлор, феноли, амонијак и други могу настати као нуспроизвод неких процеса у рибњаку, мада много чешће могу загадити природу као индустријски отпад. О њиховој концентрацији се мора строго водити рачуна.[5]

Продуктивност рибњакаУреди

 
Храњење шарана
 
Храњење рибе у великим рибњачким комплексима

У технолошком узгоју рибе важну улогу има продуктивност рибњака, од које зависи укупно произведена количина рибе по хектару, и помоћу које се прати просечна маса рибе, квалитет меса и процентуални садржај масти.

Рибњаци се према њиховој продуктивности деле на:

  • високо продуктивне рибњаке и
  • рибњаке мале продуктивности.

Високо продуктивни рибњаци захтевају унос толико вештачког ђубрива да се садржај и састав органских и минералних материја и биогених елемената у њима не смањује, под условом да се кисеонички режим одржава у оптималним границама. Рибњаци мале продуктивности ђубре се већим количинама вештачког ђубрива ради побољшања физичко-хемијског састава дна и воде рибњака, али тако да кисеонички режим остане у оптималним границама. То значи да на лошим земљиштима треба више улагати, а самим тим и производно финансијски ефекат је мањи.[1]

Ђубрење и прихранаУреди

 
Пелети за прехрану рибе

Да би се створили што повољнији услови за узгој рибе сва расположива фитомаса и зоомаса мора се у потпуности искористити за исхрану, што је основа јефтине производње у шаранским рибњацима. Код узгоја рибе укључују се неке научне дисциплине које се уопште примењују у сточарству: селекција, исхрана и зоохигијена. Посебно је важно пратити хидрохемијски режим, који се специфично мења унутар узгојног раздобља. Важну улогу има и примена агротехничких мера (ђубрење азотом и фосфором), што омогућава повећање фитомасе, а тиме преко храњења и повећавање продуктивности рибњака. За одређивање оптималног квалитета и квантитета ђубрива неопходно је вршити хемијску анализу дна и воде, као и хидробиолошке анализе.[1]

Храна за рибеУреди

Већину риба привлачи све што плива или се креће по рибњаку. Најчешће коришћена храна за рибњак су водене бубе (Daphnia) и црвени црви, који су доступни у трговачкој мрежи. Осталу храну, као што су на пример Bosmina, Cyclops, ларве комараца и за веће рибе водена стипавица налазе се у природи. Храна за рибњак може бити пресудан елемент у условима порибљавања.[6]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г Bugarčić, Saša (6. 10. 2013). „UZGOJ RIBE U RIBNjACIMA”. Zdrava Srbija. Приступљено 17. 7. 2021. 
  2. ^ „PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI I ODRŽIVOM KORIŠĆENJU RIBLJEG FONDA” (PDF). Vlada Republike Srbije. Приступљено 17. 7. 2021. 
  3. ^ „Ribarstvo – naš neiskorišćeni potencijal: Riba može na tanjir, ali i na Instagram”. 24sedam. 27. 5. 2021. Приступљено 17. 7. 2021. 
  4. ^ „UKRASNI (VRTNI) RIBNJACI”. RibarstvoInfo. Приступљено 17. 7. 2021. 
  5. ^ „Uzgoj šarana u vještačkim ribnjacima”. Agros.me. Приступљено 17. 7. 2021. 
  6. ^ „Hrana za ribnjak”. Akva Svet. Приступљено 17. 7. 2021. 

Спољашње везеУреди