Јегуље
Јегуље (Anguillidae) је породица риба са коштаним скелетом (кошљорибе) и савитљивим перајима (мекоперке).
Јегуље Временски распон:
| |
---|---|
Америчка јегуља (Anguilla rostrata) | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Actinopterygii |
Ред: | Anguilliformes |
Породица: | Anguillidae Rafinesque, 1810 |
Род: | Anguilla Garsault, 1764[2] |
Врсте | |
Видети текст. |
Опис
уредиИмају змијолико тело на коме су трбушна пераја редукована, а кожа глатка, љигава и покривена веома ситним циклоидним крљуштима. Код неких врста крљушти не постоје. Леђно и анално пераје су врло дугачки и прелазе у репно пераје. Све јегуље имају отровну крв која на температури од 80 °C губи своју токсичност. Њихова дужина је углавном испод 1,5 метра.
Слатководне јегуље су чувене по миграцијама. Иако их називамо слатководнима, они део свог живота проводе у мору. Одрасле, полно зреле јегуље, напуштају слатке воде и путују у Атлантски океан до Саргасовог мора, где се мресте и потом угину. Њихови младунци (лептоцефали), крећу назад, према обалама Европе и Америке.[3]
Врсте
уредиНајпознатије врсте у овој породици су:
- европска јегуља (Anguilla vulgaris) која предузима врло сложена миграторна кретања везана за мрест;
- америчка јегуља (Anguilla chrysypa) која подлеже сличним миграторним кретањима као њена европска сродница, што показује да им је прадомовина заједничка;
- угор или груј (Conger vulgaris) достиже дужину до 3 m и тежину од 50 kg; по новијој класификацији издвајају се у засебну породицу угори.
Род Anguilla обухвата, осим већ поменуте две врсте:
- Anguilla australis
- Anguilla bengalensis са две подврсте:
- Anguilla bicolor
- Anguilla celebesensis
- Anguilla dieffenbachii Gray, 1842
- Anguilla interioris
- Anguilla japonica
- Anguilla malgumora
- Anguilla marmorata
- Anguilla megastoma
- Anguilla mossambica
- Anguilla nebulosa
- Anguilla obscura
- Anguilla reinhardtii Steindachner, 1867
- Anguilla rostrata
Галерија
уреди-
Anguilla vulgaris (европска јегуља)
-
Anguilla rostrata
-
Anguilla japonica
-
Anguilla japonica
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Werner Schwarzhans (2012). „Fish otoliths from the Paleocene of Bavaria (Kressenberg) and Austria (Kroisbach and Oiching-Graben)”. Palaeo Ichthyologica. 12: 1—88. Архивирано из оригинала 16. 07. 2015. г. Приступљено 24. 10. 2020.
- ^ Pl. 661 in Garsault, F. A. P. de 1764. Les figures des plantes et animaux d'usage en medecine, décrits dans la Matiere Medicale de Mr. Geoffroy medecin, dessinés d'après nature par Mr. de Gasault, gravés par Mrs. Defehrt, Prevost, Duflos, Martinet &c. Niquet scrip. [5]. - pp. [1-4], index [1-20], Pl. 644-729. Paris.
- ^ Микеш, Михаљ (2001). Велика екнциклопедија животиња. Нови Сад. стр. 139. ISBN 978-86-489-0303-7.
Спољашње везе
уреди- Bionet škola Архивирано на сајту Wayback Machine (27. август 2009)
- Australian anguillid aquaculture