Jegulje (Anguillidae) je porodica riba sa koštanim skeletom (košljoribe) i savitljivim perajima (mekoperke).

Jegulje
Vremenski raspon: rani paleocendanašnjost[1]
Američka jegulja (Anguilla rostrata)
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Actinopterygii
Red: Anguilliformes
Porodica: Anguillidae
Rafinesque, 1810
Rod: Anguilla
Garsault, 1764[2]
Vrste

Videti tekst.

Imaju zmijoliko telo na kome su trbušna peraja redukovana, a koža glatka, ljigava i pokrivena veoma sitnim cikloidnim krljuštima. Kod nekih vrsta krljušti ne postoje. Leđno i analno peraje su vrlo dugački i prelaze u repno peraje. Sve jegulje imaju otrovnu krv koja na temperaturi od 80 °C gubi svoju toksičnost. Njihova dužina je uglavnom ispod 1,5 metra.

Slatkovodne jegulje su čuvene po migracijama. Iako ih nazivamo slatkovodnima, oni deo svog života provode u moru. Odrasle, polno zrele jegulje, napuštaju slatke vode i putuju u Atlantski okean do Sargasovog mora, gde se mreste i potom uginu. Njihovi mladunci (leptocefali), kreću nazad, prema obalama Evrope i Amerike.[3]

Vrste

uredi

Najpoznatije vrste u ovoj porodici su:

  • evropska jegulja (Anguilla vulgaris) koja preduzima vrlo složena migratorna kretanja vezana za mrest;
  • američka jegulja (Anguilla chrysypa) koja podleže sličnim migratornim kretanjima kao njena evropska srodnica, što pokazuje da im je pradomovina zajednička;
  • ugor ili gruj (Conger vulgaris) dostiže dužinu do 3 m i težinu od 50 kg; po novijoj klasifikaciji izdvajaju se u zasebnu porodicu ugori.

Rod Anguilla obuhvata, osim već pomenute dve vrste:

Галерија

uredi

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Werner Schwarzhans (2012). „Fish otoliths from the Paleocene of Bavaria (Kressenberg) and Austria (Kroisbach and Oiching-Graben)”. Palaeo Ichthyologica. 12: 1—88. Arhivirano iz originala 16. 07. 2015. g. Pristupljeno 24. 10. 2020. 
  2. ^ Pl. 661 in Garsault, F. A. P. de 1764. Les figures des plantes et animaux d'usage en medecine, décrits dans la Matiere Medicale de Mr. Geoffroy medecin, dessinés d'après nature par Mr. de Gasault, gravés par Mrs. Defehrt, Prevost, Duflos, Martinet &c. Niquet scrip. [5]. - pp. [1-4], index [1-20], Pl. 644-729. Paris.
  3. ^ Mikeš, Mihalj (2001). Velika eknciklopedija životinja. Novi Sad. str. 139. ISBN 978-86-489-0303-7. 

Spoljašnje veze

uredi