Википедија

Гупи

Gupi ili gupika (lat. Poecilia reticulata),[2] slatkovodna je tropska riba iz porodice živorotki (Poeciliidae). Jedna je od najpopularnijih akvarijumskih riba i omiljena među akvaristima početnicima, zbog lakog održavanja i razmnožavanja.[3] Kao i skoro svi američki članovi porodice, gupi se razmnožava tako što rađa žive mladunce, koji se legu iz jaja koja je ženka čuvala u svom telu.[3] Gupi, čiji je prirodni raspon severoistok Južne Amerike, uvedena je u mnoga staništa i danas se može naći širom sveta. Veoma je prilagodljiva i uspeva u mnogim različitim životnim okruženjima i ekološkim uslovima.[4] Mužjaci gupija, koji su manji od ženki, imaju živopisna repna i leđna peraja. Divlji gupiji se obično hrane različitim izvorima hrane, uključujući bentosne alge i larve vodenih insekata.[5][6] Gupiji se koriste kao modelni organizam u oblastima ekologije, evolucije i u studijama ponašanja.[4]

Gupi
Mužjak i ženke u divljini
Mužjak i ženka u akvarijumu
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Actinopterygii
Red: Cyprinodontiformes
Porodica: Poeciliidae
Rod: Poecilia
Vrsta:
P. reticulata
Binomno ime
Poecilia reticulata
W. Peters, 1859
Rasprostranjenost vrste
Sinonimi[1]
  • Acanthocephalus guppii
    (Günther, 1866)
  • Acanthophacelus reticulatus
    (W. Peters, 1859)
  • Girardinus guppii
    Günther, 1866
  • Girardinus reticulatus
    (W. Peters, 1859)
  • Lebistes poecilioides
    De Filippi, 1861
  • Lebistes reticulatus
    (W. Peters, 1859)
  • Poecilioides reticulatus
    (W. Peters, 1859)

Taksonomija uredi

Vilhelm Peters je prvi opisao gupiku u Venecueli pod naučnim imenom Poecilia reticulata 1859. godine. Vrstu je isto tako opisao de Filipi kao Lebistes poecilioides na Barbadosu 1861. godine. Albert Ginter je imenovao ovu vrstu kao Girardinus guppii u čast Roberta Džona Lečmera Gupija, koji je poslao primerke vrste sa Trinidada u Prirodnjački muzej u Londonu.[7] Rigan je 1913. godine reklasifikovao gupiku kao Lebistes reticulatus. Zatim su 1963. godine Rozen i Bejli vratili prvobitno ime, Poecilia reticulata. Iako se taksonomija vrste često menjala i rezultirala je mnogim sinonimima, „gupi” ostaje narodno ime, mada se naučno ime Girardinus guppii u današnje vreme smatra mlađim sinonimom za Poecilia reticulata.[4]

Rasprostranjenost i stanište uredi

Gupiji su poreklom iz Antigve i Barbude, Barbadosa, Surinama, Gvajane, Trinidada i Tobaga i Venecuele.[8][9] Međutim, gupiji su uvedeni u mnogo različitih zemalja na svim kontinentima osim Antarktika. Ponekad se to dogodilo slučajno, ali najčešće kao sredstvo za kontrolu komaraca. Očekivalo se da će gupiji jesti larve komaraca i pomoći u usporavanju širenja malarije, ali u mnogim slučajevima, ovi gupiji su imali negativan uticaj na domaće riblje populacije.[10] Istraživanja na terenu otkrivaju da su gupiji kolonizovali skoro svako slatkovodno telo koje im je dostupno u njihovim prirodnim oblastima, posebno u potocima koji se nalaze u blizini obalskih rubova kopna Južne Amerike. Iako se tamo obično ne nalaze, gupiji takođe imaju toleranciju na bočastu vodu i kolonizovali su neka boćata okruženja.[4] Postoji tendencija da ih ima više u manjim potocima i bazenima nego u velikim, dubokim ili brzim rekama.[11] Takođe su sposobni da se priviknu na potpuno slanu vodu, kao i da se koriste u okruženjima slanih akvarijuma poput njihovih rođaka molija.

Izgled i osobine uredi

Polni dimorfizam je vrlo izražen. Kao i kod većine živorotki, ženke su veće od mužjaka. Odrasla ženka duga je oko 6 cm, a odrasli mužjak oko 4 cm. Divlji mužjaci imaju kratko, ali živopisno obojeno repno peraje, dok su ženke obično sive i neugledne. Ukrštanjima su dobijeni mužjaci s dugačkim perajima, pa čak i ženke šarenog repa.

Domovina gupija su Jamajka, Američka Devičanska Ostrva, Antigva i Barbuda, Barbados, Holandski Antili, Trinidad i Tobago, Venecuela, Gvajana i Brazil.[12][13] Međutim uvezene su i opstale na svim kontinentima osim Antarktika. Iako su namerno raširene da bi kontrolisale populaciju komaraca i širenje malarije, gupiji su se ubrzo razmnožili, te sada predstavljaju opasnost prvobitnim stanovnicima voda koje su naselili.[14]

U akvarijumu uredi

 

Gupi se u evropskim akvarijumima gaji još od 1905. godine, kada je uvezen iz Brazila i Venecuele.[15] Nisu zahtevne po pitanju sastava i temperature vode, pa se brzo i lako prilagođavaju raznim akvarijumskim uslovima. Optimalna temperature kreće se od 22 do 25 °C, ali može podneti temperaturu i do 15 °C.[15] Gupi može podneti i veliki salinitet vode.

Miroljubiva je prema drugim vrstama i stoga podesna za društvene akvarijume. Ne treba je držati s većim ribama kojima bi mogla postati plen, niti sa ribama koje vole grickati duga peraja, kao što su barbusi tetrazone (Puntius tetrazona). Mužjaci mogu biti agresivni jedni prema drugima, a mogu biti i naporni ženkama, kojima se stalno udvaraju. Iz tog razloga preporučeno je držati jednog mužjaka na četiri ženke.

Razmnožavanje uredi

Gupi je ovoviviparna vrsta (živorotka), što znači da ženke nose ikru u trbuhu sve do izleganja.[3] Mužjaci se udvaraju ženkama treperenjem i širenjem peraja, a samo parenje je brzo i kratko. Ženke oplođenu ikru nose u sebi mesec dana, a noseća ženka može se prepoznati po tamnom i širokom trbuhu. Mlađ gupija rađa se u obliku sićušne loptice, koja pada na dno i tu se rasklupča, a zatim brzo juri prema površini kako bi svoj riblji mehur napunila vazduhom. Plastične mrestilice koje se prodaju često nisu delotvorne, a zbog nedostatka prostora ženka često pretrpi šok i ugine.[15] Odrasla ženka u jednom porođaju može dati od 20 do 60 mladih. Jednom oplođena ženka sačuvaće mužjakovu mleč u svom telu i kasnije je iskoristiti za buduću oplodnju.

Gupiji su veoma plodni živonosi.[16] Period gestacije gupija značajno varira, u rasponu od 20 do 60 dana na 25 do 27 °C i zavisi od nekoliko faktora okoline.[17][18] Reprodukcija se obično nastavlja tokom godine, a ženka postaje ponovo spremna za začeće brzo nakon porođaja.[4] Mužjaci gupija, kao i drugih članova porodice Poeciliidae, poseduju modifikovanu cevastu analnu peraju zvanu gonopodijum, koja se nalazi direktno iza trbušne peraje. Gonopodijum ima strukturu nalik na kanal kroz koju se snopovi spermatozoida, nazvani spermatozeugmati, prenose na ženke. U parenju sa udvaranjem, gde ženka pokazuje prijemčivo ponašanje nakon mužjakovog udvaranja, mužjak nakratko umeće gonopodijum u genitalne pore ženke radi unutrašnjeg oplodnje. Međutim, u slučaju prikrivenog parenja gde je kopulacija prisiljena, mužjak prilazi ženki i gura gonopodijum u urogenitalne pore ženke.[19]

Jednom osemenjene, ženke gupija mogu da čuvaju spermu u svojim jajnicima i gonoduktima, koji mogu da nastave da oplode jajne ćelije do osam meseci.[20] Zbog mehanizma skladištenja sperme, mužjaci su sposobni za posthumnu reprodukciju, što znači da ženka može da rodi muško potomstvo dugo nakon smrti mužjaka, što značajno doprinosi reproduktivnoj dinamici populacije divljih gupija.[21]

Reference uredi

  1. ^ „Synonyms of Poecilia reticulata”. FishBase.org. Arhivirano iz originala 22. 9. 2013. g. Pristupljeno 16. 11. 2013. 
  2. ^ „Common Names of Poecilia reticulata”. FishBase.org. Pristupljeno 16. 11. 2013. 
  3. ^ a b v „Guppy Fish”. AquaticCommunity.com. Arhivirano iz originala 9. 6. 2012. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  4. ^ a b v g d Magurran, Anne E. (2005). Evolutionary Ecology: The Trinidadian Guppy. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-852786-2. 
  5. ^ Dussault, Gertrude V.; Kramer, Donald L. (1981). „Food and feeding behavior of the guppy, Poecilia reticulata (Pisces: Poeciliidae)”. Canadian Journal of Zoology. 59 (4): 684—701. doi:10.1139/z81-098. 
  6. ^ Lawal, M. O.; Edokpayi, C. A.; Osibona, A. O. (2012). „Food and Feeding Habits of the Guppy, Poecilia reticulata, from Drainage Canal Systems in Lagos, Southwestern Nigeria”. West African Journal of Applied Ecology. 20 (2): 1—9. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  7. ^ Günther, Albert (1866). Catalogue of the Fishes in the British Museum. 6. London: Taylor and Francis. str. 353. 
  8. ^ „Countries where Poecilia reticulata is found”. FishBase.org. Arhivirano iz originala 21. 9. 2013. g. Pristupljeno 24. 2. 2010. 
  9. ^ „Poecilia reticulata (fish)”. Global Invasive Species Database. 27. 10. 2006. Arhivirano iz originala 21. 9. 2013. g. Pristupljeno 27. 8. 2010. 
  10. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2007). Poecilia reticulata” na FishBase-u. [verzija na datum: April 2007]
  11. ^ Magurran, Anne E.; Phillip, Dawn A. T. (2001). „Evolutionary implications of large-scale patterns in the ecology of Trinidadian guppies, Poecilia reticulata”. Biological Journal of the Linnean Society. 73: 1—9. doi:10.1006/bijl.2000.0519  . 
  12. ^ „Countries where Poecilia reticulata is found”. FishBase.org. Arhivirano iz originala 21. 9. 2013. g. Pristupljeno 24. 2. 2010. 
  13. ^ „Poecilia reticulata (fish)”. Global Invasive Species Database. 27. 10. 2006. Arhivirano iz originala 21. 9. 2013. g. Pristupljeno 27. 8. 2010. 
  14. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2007). Poecilia reticulata” na FishBase-u. [verzija na datum: April 2007]
  15. ^ a b v Ristić, Mihajlo; 1973. „Gajenje riba u akvarijumu”.
  16. ^ „Guppy”. Encyclopædia Britannica Online. 2007. Arhivirano iz originala 13. 5. 2008. g. Pristupljeno 7. 5. 2007. 
  17. ^ Evans, J. P.; Magurran, A. E. (2000). „Multiple benefits of multiple mating in guppies”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 97 (18): 10074—10076. Bibcode:2000PNAS...9710074E. PMC 27698  . PMID 10954750. doi:10.1073/pnas.180207297  . 
  18. ^ Sato, Aya; Aihara, Ryu-ichi; Karino, Kenji (2021). „Male coloration affects female gestation period and timing of fertilization in the guppy (Poecilia reticulata)”. PLOS ONE. 16 (12): e0261004. Bibcode:2021PLoSO..1661004S. doi:10.1371/journal.pone.0261004  . 
  19. ^ Reynolds, John D.; Gross, Mart R.; Coombs, Mark J. (1993). „Environmental conditions and male morphology determine alternative mating behavior in Trinidadian guppies” (PDF). Animal Behaviour. 45 (1): 145—152. S2CID 53174560. doi:10.1006/anbe.1993.1013. Arhivirano iz originala (PDF) 2019-03-04. g. 
  20. ^ Winge, Ö. (1937). „Succession of broods in Lebistes”. Nature. 140 (3541): 467. Bibcode:1937Natur.140..467W. S2CID 4092610. doi:10.1038/140467b0  . 
  21. ^ López-Sepulcre, Andrés; Gordon, Swanne P.; Paterson, Ian G.; Bentzen, Paul; Reznick, David N. (2013). „Beyond lifetime reproductive success: the posthumous reproductive dynamics of male Trinidadian guppies”. Proceedings of the Royal Society B. 280 (1763): 20131116. PMC 3774245  . PMID 23740786. doi:10.1098/rspb.2013.1116. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Gupi na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Gupi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гупи&oldid=25880678”