Отворите главни мени

Паразит (грч. para = поред и sitos = храна) је организам који се храни на рачун другог организма (названог домаћин) у току дужег временског периода. Као последица специфичног начина живота код паразита се јавља низ адаптација које се огледају у томе да неки органи закржљају или нестану, док се на њихов рачун развијају други. Последице присуства паразита по домаћина могу варирати од малих промена у понашању, преко очитих патолошких промена у ткивима, до смрти у неким случајевима.

Генерални еколошки односи паразита и домаћина се називају паразитизам.

Подела паразитаУреди

Према броју домаћина у којима паразитирају, паразите можемо делити на:

  • моноксене (monoxenes) који паразитирају само у једној врсти домаћина (каква је нпр. Ascaris lumbricoides);
  • хетероксене (heteroxenes) који живе на рачун два или више домаћина при чему се разликују два типа домаћина :
    • стални (дефинитивни) у коме паразитирају одрасле јединке
    • прелазни у коме живе ларве;
  • аутохетероксене који цео животни циклус (јаје, ларва, адулт) проводе у једном домаћину, као што то чини нпр. трихинела

Однос паразита према домаћину може бити:

  1. услован (факултативан) паразитизам када могу да живе слободно или паразитски и организму домаћина не наносе ниаккву штету:
  2. прави (облигатни) паразитизам када живе на рачун домаћина.

У погледу места у домаћину у коме паразитирају деле се на:

  • ектопаразите који живе на површини тела или у приступачним природним дупљама (нпр. шугарац);
  • ендопаразите који живе дубоко у шупљинама организма домаћина, у његовом ткиву или крви.

Према времену проведеном у домаћину деле се на:

  • перменентне који већи део или читав животни век проводе паразитирајући
  • интермитентни (темпорарни) који у домаћину проводе само одређено време потребно да би задовољили своје потребе

Адаптације на паразитски начин животаУреди

Паразитизам је еволуциони процес током кога су развиле одређене особине као резултат прилагођавања на специфичне услове живота:

Паразитске болести животињаУреди

Када се код инфицираних животиња клинички испољава паразитизам нарушавањем здравственог стања те животиње[1], онда говоримо о паразитским болестима.

Аналогно заразним болестима, према броју животиња које су оболеле разликују се:

  • ензоотије, када су у питању појединачни случајеви инфекције на ограниченом простору;
  • епизоотије, захватају већи број животиња на подручју једне државе или шире;
  • панзоотије, када су инфекцијом захваћене животиње једног континента или чак инфекција прелази и на суседни континент; јако ретко јављају

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 22. 08. 2014. Приступљено 30. 12. 2008. 

ЛитератураУреди

  • Dr Nevenka Aleksić Parazitske Bolesti,Fkultet Veterinarske Medicine Beograd,2004
  • Библиотека Планета Земља и живот на њој, Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
  • Петров, Бригита, Радовић, И, Миличић, Драгана, Петров, И: Општа и систематска зоологија (практикум), Биолошки факултет, Београд, 2000.

Спољашње везеУреди