Паразитизам

Однос између две врсте организама такав да једна врста живи на рачун друге
(преусмерено са Паразит)
Рибљи паразит, изопод Cymothoa exigua, замењује језик рибе из рода Lithognathus

У еволуционој биологији, паразитизам (грч. para = „поред“ и sitos = „храна“) је таква врста интерспецијског односа у коме једна врста (паразит) живи на рачун друге (домаћина).[1] Као последица специфичног начина живота код паразита се јавља низ адаптација које се огледају у томе да неки органи закржљају или нестану, док се на њихов рачун развијају други. Последице присуства паразита по домаћина могу варирати од малих промена у понашању, преко очитих патолошких промена у ткивима, до смрти у неким случајевима. Ентомолог Е. О. Вилсон окарактерисао је паразите као „предаторе који једу плен у јединицама мањим од један”.[2] Паразити укључују протозое попут узрочника маларије, болести спавања и амебске дизентерије; животиње попут рударских глиста, ваши, комараца и вампирских шишмиша; гљивице као што су медне гљиве и узрочници дерматофитозе; и биљке попут имеле, вилине косице и воловотки. Постоји шест главних паразитских стратегија експлоатације животињских домаћина, а то су паразитска кастрација, директно преношена паразитизам (контактом), трофично преношени паразитизам (бити једен), паразитизам који се преноси векторима, паразитоидизам и микропредација.

Попут предације, паразитизам је тип интеракције потрошача и ресурса,[3] али за разлику од предатора, паразити су, изузев паразитоида, типично много мањи од својих домаћина, не убијају их, и често живе у или на својим домаћинима током дугог периода. Паразити животиња су високо специјализовани и размножавају се брже од својих домаћина. Класични примери укључују интеракцију између кичмењачког домаћина и пантљичаре, метиља, врста рода Plasmodium које узрокују маларију и бува.

Подела паразитаУреди

Према броју домаћина у којима паразитирају, паразите можемо делити на:

  • моноксене (monoxenes) који паразитирају само у једној врсти домаћина (каква је нпр. човечија глиста);
  • хетероксене (heteroxenes) који живе на рачун два или више домаћина при чему се разликују два типа домаћина:
    • стални (дефинитивни) у коме паразитирају одрасле јединке
    • прелазни у коме живе ларве;
  • аутохетероксене који цео животни циклус (јаје, ларва, адулт) проводе у једном домаћину, као што то чини нпр. трихинела

Однос паразита према домаћину може бити:

  1. услован (факултативан) паразитизам када могу да живе слободно или паразитски и организму домаћина не наносе ниаккву штету:
  2. прави (облигатни) паразитизам када живе на рачун домаћина.

У погледу места у домаћину у коме паразитирају деле се на:

  • Ектопаразити или спољашњи паразити су паразити који живе на кожи, длаци и перју својих домаћина. Према врсти домаћина у или на којем живе, паразити се деле на строго специфичне и не строго специфичне. Паразити из прве групе живе у веома ограниченом броју врста или само у једној врсти домаћина. Паразити из друге групе налазе услове за живот у већем броју врста домаћина.
  • Ендопаразити или унутрашњи паразити су паразити који живе у унутрашњим органима и ткивима домаћина. Током процеса развоја у домаћину многе врсте паразита пролазе (мигрирају) кроз различите органе док не стигну до места свог сталног боравка (локализације). Међутим, неке врсте могу током своје миграције да буду ендопаразити, а затим ектопаразити. Неке врсте ендопаразита могу повремено или стално насељавати саме ћелије појединих ткива и називају се ендоглобуларни паразити.

Према времену проведеном у домаћину деле се на:

  • перменентне који већи део или читав животни век проводе паразитирајући
  • интермитентни (темпорарни) који у домаћину проводе само одређено време потребно да би задовољили своје потребе

Адаптације на паразитски начин животаУреди

Паразитизам је еволуциони процес током кога су развиле одређене особине као резултат прилагођавања на специфичне услове живота:

Паразитске болести животињаУреди

Када се код инфицираних животиња клинички испољава паразитизам нарушавањем здравственог стања те животиње[4], онда говоримо о паразитским болестима.

Аналогно заразним болестима, према броју животиња које су оболеле разликују се:

  • ензоотије, када су у питању појединачни случајеви инфекције на ограниченом простору;
  • епизоотије, захватају већи број животиња на подручју једне државе или шире;
  • панзоотије, када су инфекцијом захваћене животиње једног континента или чак инфекција прелази и на суседни континент; јако ретко јављају

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Poulin 2007, стр. 4–5.
  2. ^ Wilson, Edward O. (2014). The Meaning of Human Existence. W. W. Norton & Company. стр. 112. ISBN 978-0-87140-480-0. »Parasites, in a phrase, are predators that eat prey in units of less than one. Tolerable parasites are those that have evolved to ensure their own survival and reproduction but at the same time with minimum pain and cost to the host.« 
  3. ^ Getz, W. M. (2011). „Biomass transformation webs provide a unified approach to consumer-resource modelling”. Ecology Letters. 14 (2): 113—124. PMC 3032891 . PMID 21199247. doi:10.1111/j.1461-0248.2010.01566.x. 
  4. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 22. 08. 2014. Приступљено 30. 12. 2008. 

ЛитератураУреди

  • Combes, Claude (2005). The Art of Being a Parasite. The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-11438-5. 
  • Desowitz, Robert (1998). Who Gave Pinta to the Santa Maria?. Harvest Books. ISBN 978-0-15-600585-2. 
  • Poulin, Robert (2007). Evolutionary Ecology of Parasites. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12085-0. 
  • Zimmer, Carl (2001). Parasite Rex. Free Press. ISBN 978-0-7432-0011-0. 
  • Dr Nevenka Aleksić Parazitske Bolesti,Fkultet Veterinarske Medicine Beograd,2004
  • Библиотека Планета Земља и живот на њој, Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
  • Петров, Бригита, Радовић, И, Миличић, Драгана, Петров, И: Општа и систематска зоологија (практикум), Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Паразитск болести за четврти разред ветеринарске школе, др Љубомир Цветковић

Спољашње везеУреди