Википедија

Интерспецијски односи

било који процес у којем организам има ефекта на организам различите врсте

Интерспецијски односи (лат. inter – између; лат. species – врста) представљају еколошке (биолошке) односе између различитих врста у екосистему. У њих се убрајају:

  • предаторство, које представља односе исхране између предатора и плена којим се предатор храни (нпр. лав и антилопа);
  • компетиција за храну, простор, партнера за парење и др.
  • коменсализам (симбиоза) је таква врста заједнице у којој сви чланови имају користи (најпознатији пример су лишајеви који представљају заједницу алге и гљиве, где алга обавља фотосинтезу чиме ствара храну, а гљива хифама упија воду);
  • аменсализам представља односе у којима једна врста изазива штету другој врсти (нпр. дејство антибиотика које стварају одређени микророрганизми и који убијају друге микроорганизме).
  • паразитизам је такав однос у коме једна врста живи на рачун друге (пример за најистакнутије паразите су вируси који само на тај начин могу да живе).
Црни орах из свог корена лучи хемикалију која штети суседним биљкама, што је пример компетитивног антагонизма.

Постоји и други тип односа — тзв. интраспецијски односи (лат. intra – унутар), који представљају односе између јединки и популација у оквиру исте врсте.

Ови ефекти могу бити краткорочни, попут опрашивања и предације, или дугорочни; оба често снажно утичу на еволуцију укључених врста. Дуготрајна интеракција се назива симбиоза. Симбиозе се крећу од мутуализма, корисне за оба партнера, до конкуренције, штетне за оба партнера.[1] Интеракције могу бити индиректне, преко посредника као што су заједнички ресурси или заједнички непријатељи. Ова врста односа се може приказати нето ефектом заснованим на појединачним ефектима на оба организма који произилазе из односа.

Историја уреди

Иако су биолошке интеракције, мање-више појединачно, проучаване раније, Едвард Хаскел (1949) је дао интегративни приступ теми, предлажући класификацију „коакција“,[2] коју су биолози касније усвојили као „интеракције“. Блиске и дуготрајне интеракције се описују као симбиоза;[а] симбиоза која је обострано корисна назива се мутуализам.[3][4][5]

Краткорочне интеракције уреди

 
Предација је краткотрајна интеракција, у којој грабежљивац, овде орао, убија и једе свој плен.

Краткорочне интеракције, укључујући предацију и опрашивање, изузетно су важне у екологији и еволуцији. Оне су краткотрајне у смислу трајања једне интеракције: грабежљивац убија и једе плен; опрашивач преноси полен са једног цвета на други; али су изузетно истрајне у смислу свог утицаја на еволуцију оба партнера. Као резултат, партнери коеволуирају.[6][7]

Предација уреди

У предацији, један организам, предатор, убија и једе други организам, његов плен. Предатори су прилагођени и често високо специјализовани за лов, са акутним чулима као што су вид, слух или мирис. Многе предаторске животиње, кичмењаци и бескичмењаци, имају оштре канџе или чељусти за хватање, убијање и сечење плена. Остале адаптације укључују прикривеност и агресивну мимикрију које побољшавају ефикасност лова. Предација има снажан селективни ефекат на плен, што га доводи до тога да развије адаптације против предатора као што су боја упозорења, позиви на узбуну и други сигнали, камуфлаже и одбрамбене стратегије и хемикалије.[8][9][10] Предаторство је било главни покретач еволуције барем од камбријског периода.[6]

Опрашивање уреди

 
Опрашивање је покретало коеволуцију цветних биљака и њихових животињских опрашивача више од 100 милиона година.

Приликом опрашивања, опрашивачи укључујући инсекте (ентомофилија), неке птице (орнитофилија) и неки слепи мишеви, преносе полен са мушког дела цвета на женски део цвета, омогућавајући оплодњу, у замену за награду полен или нектар.[11] Партнери су еволуирали кроз геолошко време; у случају инсеката и цветних биљака, коеволуција се наставља преко 100 милиона година. Цветови које опрашују инсекти прилагођени су обликованим структурама, јарким бојама, шарама, мирисом, нектаром и лепљивим поленом да привуку инсекте, усмере их да покупе и одложе полен и награде их за услугу. Инсекти опрашивачи попут пчела су прилагођени да детектују цвеће по боји, шари и мирису, да сакупљају и транспортују полен (као што су чекиње обликоване тако да формирају корпе за полен на задњим ногама) и да сакупљају и прерађују нектар (у случају медоносне пчеле, прављење и складиштење меда). Адаптације на свакој страни интеракције одговарају адаптацијама на другој страни и обликоване су природном селекцијом на основу њихове ефикасности опрашивања.[7][12][13]

Ширење семена уреди

Ширење семена је кретање, ширење или транспорт семена даље од матичне биљке. Биљке имају ограничену покретљивост и ослањају се на разне векторе распршивања за транспорт својих пропагула, укључујући и абиотичке векторе као што је ветар и живе (биотичке) векторе попут птица.[14] Семе се може распршити од матичне биљке појединачно или заједно, као и распршено у простору и времену. Обрасци ширења семена су великим делом детерминисани механизмом дисперзије и то има важне импликације на демографску и генетску структуру биљних популација, као и на миграционе обрасце и интеракције врста. Постоји пет главних начина ширења семена: гравитација, ветар, балистички, вода и животињама. Неке биљке су серотинозне и само распршују своје семе као одговор на стимуланс из околине. Расипање укључује пуштање или одвајање дијаспоре од главне матичне биљке.[15]

Симбиоза: дуготрајне интеракције уреди

 
Шест могућих типова симбиотске везе, од обостране користи до обостране штете

Шест могућих типова симбиозе су мутуализам, комензализам, паразитизам, неутрализам, аменсализам и компетиција. Оне се разликују по степену користи или штете коју наносе сваком партнеру.

Мутуализам уреди

Мутуализам је интеракција између две или више врста, при чему врсте имају заједничку корист, на пример повећану носивост. Сличне интеракције унутар врсте познате су као сарадња. Мутуализам се може класификовати у смислу блискости удруживања, а најприснија је симбиоза, која се често меша са мутуализмом. Једна или обе врсте укључене у интеракцију могу бити облигаторне, што значи да не могу преживети краткорочно или дугорочно без друге врсте. Иако је мутуализам историјски добијао мање пажње од других интеракција као што је предација,[16] он је важан предмет у екологији. Примери укључују симбиозу чишћења, цревну флору, Милерову мимикрију и фиксацију азота бактеријама у коренским нодулама махунарки.

Коменсализам уреди

Коменсализам користи једном организму, а други организам нема користи нити штете. Јавља се када један организам има користи од интеракције са другим организмом на који организам домаћина не утиче. Добар пример је ремора која живи са морским кравом. Реморе се хране фекалијама морских крава. Ова интеракција не утиче на морске краве, пошто ремора не исцрпљује њихове ресурсе.[17]

Паразитизам уреди

Паразитизам је однос између врста, где један организам, паразит, живи на или у другом организму, домаћину, наносећи му неку штету, и структурно је прилагођен овом начину живота.[18] Паразит се или храни домаћином, или, у случају цревних паразита, поједе део његове хране.[19]

Неутрализам уреди

Неутрализам (израз који је увео Јуџин Одум)[20] описује однос између две врсте које су у интеракцији, али не утичу једна на другу. Примере истинског неутрализма је практично немогуће доказати; термин се у пракси користи да опише ситуације у којима су интеракције занемарљиве или безначајне.[21][22]

Аменсализам уреди

Аменсализам (израз који је увео Хаскел)[23] је интеракција у којој организам наноси штету другом организму без икаквих трошкова или користи које сам прими.[24] Аменсализам описује нежељени ефекат који један организам има на други организам (слика 32.1). Ово је једносмерни процес заснован на ослобађању специфичног једињења од стране једног организма које негативно утиче на други. Класичан пример аменсализма је микробна производња антибиотика који могу инхибирати или убити друге, осетљиве микроорганизме.

Јасан случај аменсализма је када овце или говеда газе траву. Док присуство траве изазива занемарљиве штетне ефекте на копито животиње, трава пати од гњечења. Аменсализам се често користи за описивање изразито асиметричних компетитивних интеракција, као што је примећено између шпанског козорога и жижака из рода Timarcha који се хране истом врстом грмља. Док присуство жижака готово да нема утицаја на доступност хране, присуство козорога има огроман штетан утицај на бројност жижака, јер они конзумирају значајне количине биљне материје и успутно гутају жижаке на њој.[25]

Конкуренција уреди

 
Надметање мужјака јелена током сезоне парења.

Конкуренција се може дефинисати као интеракција између организама или врста, у којој се способност једног смањује присуством другог. Конкуренција је често за ресурсе као што су храна, вода или територија у ограниченој понуди, или за приступ женкама за репродукцију.[16] Такмичење међу припадницима исте врсте познато је као интраспецифична компетиција, док је такмичење између јединки различитих врста познато као интерспецифична компетиција. Према принципу компетитивног искључивања, врсте које су мање погодне да се такмиче за ресурсе треба да се прилагоде или да изумру.[26][27] Према еволуционој теорији, ово такмичење унутар и између врста за ресурсе игра кључну улогу у природној селекцији.[28]

Види још уреди

Напомене уреди

  1. ^ Симбиоза се раније користила за означавање мутуализма.

Референце уреди

  1. ^ Wootton, JT; Emmerson, M (2005). „Measurement of Interaction Strength in Nature”. Annual Review of Ecology, Evolution, and Systematics. 36: 419—44. JSTOR 30033811. doi:10.1146/annurev.ecolsys.36.091704.175535. 
  2. ^ Haskell, E. F. (1949). A clarification of social science. Main Currents in Modern Thought 7: 45–51.
  3. ^ Burkholder, P. R. (1952) Cooperation and Conflict among Primitive Organisms. American Scientist, 40, 601–631. link.
  4. ^ Bronstein, J. L. (2015). The study of mutualism. In: Bronstein, J. L. (ed.). Mutualism. Oxford University Press, Oxford. link.
  5. ^ Pringle, E. G. (2016). Orienting the Interaction Compass: Resource Availability as a Major Driver of Context Dependence. PLoS Biology, 14(10), e2000891. http://doi.org/10.1371/journal.pbio.2000891.
  6. ^ а б Bengtson, S. (2002). „Origins and early evolution of predation”. Ур.: Kowalewski, M.; Kelley, P. H. The fossil record of predation. The Paleontological Society Papers 8 (PDF). The Paleontological Society. стр. 289—317. 
  7. ^ а б Lunau, Klaus (2004). „Adaptive radiation and coevolution — pollination biology case studies”. Organisms Diversity & Evolution. 4 (3): 207—224. doi:10.1016/j.ode.2004.02.002. 
  8. ^ Bar-Yam. „Predator-Prey Relationships”. New England Complex Systems Institute. Приступљено 7. 9. 2018. 
  9. ^ „Predator & Prey: Adaptations” (PDF). Royal Saskatchewan Museum. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 4. 2018. г. Приступљено 19. 4. 2018. 
  10. ^ Vermeij, Geerat J. (1993). Evolution and Escalation: An Ecological History of Life. Princeton University Press. стр. 11 and passim. ISBN 978-0-691-00080-0. 
  11. ^ „Types of Pollination, Pollinators and Terminology”. CropsReview.Com. Приступљено 2015-10-20. 
  12. ^ Pollan, Michael (2001). The Botany of Desire: A Plant's-eye View of the World. Bloomsbury. ISBN 978-0-7475-6300-6. 
  13. ^ Ehrlich, Paul R.; Raven, Peter H. (1964). „Butterflies and Plants: A Study in Coevolution”. Evolution. 18 (4): 586—608. JSTOR 2406212. doi:10.2307/2406212. 
  14. ^ Lim, Ganges; Burns, Kevin C. (2021-11-24). „Do fruit reflectance properties affect avian frugivory in New Zealand?”. New Zealand Journal of Botany: 1—11. ISSN 0028-825X. S2CID 244683146. doi:10.1080/0028825X.2021.2001664. 
  15. ^ . Academic Search Premier. „Annual review of ecology and systematics”. Annual Review of Ecology and Systematics (на језику: енглески). 1970. OCLC 1091085133. 
  16. ^ а б Begon, M., J.L. Harper and C.R. Townsend. 1996. Ecology: individuals, populations, and communities, Third Edition. Blackwell Science Ltd., Cambridge, Massachusetts, USA.
  17. ^ Williams E; Mignucci, Williams; L Bonde (новембар 2003). „Echeneid-sirenian associations, with information on sharksucker diet”. Journal of Fish Biology. 5 (63): 1176—1183. doi:10.1046/j.1095-8649.2003.00236.x. Приступљено 17. 6. 2020. 
  18. ^ Poulin, Robert (2007). Evolutionary Ecology of Parasites. Princeton University Press. стр. 4–5. ISBN 978-0-691-12085-0. 
  19. ^ Martin, Bradford D.; Schwab, Ernest (2013). „Current usage of symbiosis and associated terminology”. International Journal of Biology. 5 (1): 32—45. doi:10.5539/ijb.v5n1p32  . 
  20. ^ Toepfer, G. "Neutralism". In: BioConcepts. link Архивирано на сајту Wayback Machine (11. мај 2022).
  21. ^ (Morris et al., 2013)
  22. ^ Lidicker W. Z. (1979). „A Clarification of Interactions in Ecological Systems”. BioScience. 29 (8): 475—477. JSTOR 1307540. doi:10.2307/1307540.  Researchgate.
  23. ^ Toepfer, G. "Amensalism". In: BioConcepts. link Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2017).
  24. ^ Willey, Joanne M.; Sherwood, Linda M.; Woolverton, Cristopher J. (2013). Prescott's Microbiology (9th изд.). стр. 713—38. ISBN 978-0-07-751066-4. 
  25. ^ Gómez, José M.; González-Megías, Adela (2002). „Asymmetrical interactions between ungulates and phytophagous insects: Being different matters”. Ecology. 83 (1): 203—11. doi:10.1890/0012-9658(2002)083[0203:AIBUAP]2.0.CO;2. 
  26. ^ Hardin, Garrett (1960). „The competitive exclusion principle” (PDF). Science. 131 (3409): 1292—1297. Bibcode:1960Sci...131.1292H. PMID 14399717. doi:10.1126/science.131.3409.1292. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 11. 2017. г. Приступљено 11. 05. 2022. 
  27. ^ Pocheville, Arnaud (2015). „The Ecological Niche: History and Recent Controversies”. Ур.: Heams, Thomas; Huneman, Philippe; Lecointre, Guillaume; et al. Handbook of Evolutionary Thinking in the Sciences. Dordrecht: Springer. стр. 547—586. ISBN 978-94-017-9014-7. 
  28. ^ Sahney, Sarda; Benton, Michael J.; Ferry, Paul A. (23. 8. 2010). „Links between global taxonomic diversity, ecological diversity and the expansion of vertebrates on land”. Biology Letters. 6 (4): 544—547. PMC 2936204  . PMID 20106856. doi:10.1098/rsbl.2009.1024. 

Литература уреди

  • Јанковић, М., Ђорђевић, В: Примењена екологија, Научна књига, Београд, 1981.
  • Ђукановић, Мара: Еколошки изазов, Београд, 1991.
  • Станковић, С: Екологија животиња, Београд, 1979.
  • Јанковић, М: Фитоекологија, Београд, 1986.
  • Snow, B. K. & Snow, D. W. (1988). Birds and berries: a study of an ecological interaction. Poyser, London ISBN 0-85661-049-6

Спољашње везе уреди

 
Интерспецијски односи на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Интерспецијски_односи&oldid=27552629”