Мери Стјуарт

За друге употребе погледајте страницу Мери Стјуарт (вишезначна одредница).

Мери Стјуарт или Марија Стјуарт, односно Мери I од Шкотске (енгл. Mary I of Scotland; децембра 1542 — 8. фебруар 1587) је била шкотска краљица од 14. децембра 1542. до 24. јула 1567. године и жена француског краља Франсоа II, а самим тим и краљица Француске од јула 1559. до децембра 1560. године. Мери је била једина преживела и законита наследница Џејмса V краља Шкотске. Када је имала само 6 дана њен отац је умро и она је наследила трон, а девет месеци касније је и крунисана. Већи део свог детињства је провела у Француској док су Шкотском владали различити регенти. Године 1558. удала се за принца Франсоу који ће годину дана касније постати краљ Француске као Франсоа II. Међутим, Франсоа II је био слабог здравља те је тако након више од годину дана владавине преминуо, а Мери је постала удовица. Након тога Мери се вратила у Шкотску и преузела управљање државом 1561. године. Четири године касније удала се за свог рођака Хенрија Стјуарта. Њихов брак се окончао несрећно. Фебруара 1567. краљичина резиденција је била уништена у једној експлозији, а Хенри је након тога нађен мртав у башти.

Мери Стјуарт
Мери Стјуарт
Лични подаци
Датум рођења	(1542-12-08)8. децембар 1542.
Место рођења	Лилинхтов, Краљевина Шкотска
Датум смрти	8. фебруар 1587.(1587-02-08) (44 год.)
Место смрти	Нортпонтшир, Краљевина Енглеска
Гроб	Вестминстерска опатија
Породица
Супружник	Франсоа II Валоа, Хенри Стјуарт, Џејмс Хепберн, 4. гроф од Ботвела
Потомство	Џејмс I Стјуарт
Родитељи	Џејмс V од Шкотске Марија од Гиза
Династија	Стјуарт
краљица Шкотске (1542—1567) и краљица Француске (1559—1560)
Претходник	Џејмс V од Шкотске
Наследник	Џејмс I Стјуарт
Потпис

Џејмс Хепберн, гроф од Ботвела, био је главни осумњичени за Хенријеву смрт, међутим, ослобођен је оптужби априла 1567. године. Месец дана пошто је ослобођен оптужби, оженио се Маријом што је изазвало негодовање народа. То је резултовало збацивањем Марије и њено затварање у дворац Лохлевен. Марија је 24. јула 1567. године била принуђена да абдицира у корист свог једногодишњег сина, којег је добила са Хенријем, Џејмса. Пошто је безуспешно покушала да поново преузме власт, побегла је у Енглеску код своје рођаке краљице Елизабете I.

Рано детињство

Марија Стјуарт је рођена у палати Линлитгоу 7. или 8. децембра 1542. године. Родитељи су јој били краљ Џејмс V и његова краљица, Марија од Гиза, која је водила порекло од моћне француске војводске породице. Умирући краљ је био дубоко разочаран кад су му донели вест о рођењу женског детета, а не мушког наследника. Веровао је да је то пропаст Стјуарта и крај њихове владавине над Шкотском.

Шестодневна беба постала је владарка Шкотске након очеве смрти у тридесетој години живота. Одлучено је да ће Маријина мајка владати као регент у њено име. У јулу 1543. године договорено је да ће се Марија, кад одрасте, удати за принца Едварда, дуго очекиваног сина енглеског краља Хенрија VIII и његове треће супруге, Џејн Симор. Маријина мајка се снажно противила овом браку. Два месеца се сакривала у замку Стирлинг, где су се вршиле припреме за Маријину крунидбу.

Деветомесечна Марија је крунисана као краљица Шкота у замку Стирлинг, 9. септембра 1543. године.

Договор да се Марија уда за Едварда распуштен је недуго након њене крунидбе. Шкоти нису подржавали заруке, посебно због сумњивих Хенријевих захтева за старатељство над Маријом. Хенри је такође тражио од Шкота да прекину традиционалну алијансу са Француском, с којом Енглеска никада није била у добрим односима. Бојећи се побуне народа, Парламент је прекинуо заруке крајем 1543. године. Хенри VIII је затим годинама силом покушавао да отме Марију, започињући сукобе са Шкотском у којима је изгубљено много живота и новца. Марија од Гизе је сакривала кћер у тајним одајама замка Стирлинг док је енглеска војска покушавала да заузме Единбург. Сукоби су трајали до јуна 1551. године, када Шкотској у помоћ стигла Француска.

Одрастање у Француској

Како би се одужили Француској за ову помоћ, Шкоти су се сложили да се Марија заручи за дофена Франсоу, сина француског краља Анрија II. Сада заручена, Марија је 1548. године, као петогодишња девојчица, послата на француски двор заједно са властитом групом дворјана, где је требало да проведе тринаест година под старатељством краља. Анри II јој је пружио животне услове попут његових кћерки, и захтевао је да је третирају као суверена. Она је уживала велику популарност међу члановима утицајне мајчине породице.

Марија I је с мужем користила титулу: Франсоа и Марија, милошћу Божијом, краљ и краљица Француске, Шкотске, Енглеске и Ирске

Према описима дворјана, Марија је била живахна и паметна, а имала је и обећавајуће детињство. Била је омиљена на француском двору, где је добила добро образовање па је на крају школовања савршено говорила француски, латински, грчки, шпански и италијански поред свог матерњег језика. Научила је да свира два инструмента, а учена је и јахању, везу, соколарству, те поезији и прози.

За годину дана млађег дофена се удала 24. априла 1558. године, у катедрали Нотр Дам. Анри II је умро 10. јула 1559. године, па је Марија са седамнаест година постала француска краљица као супруга новог краља, Франсое II.

Право на енглески трон

Године 1558. умрла је Мери I Тјудор. Анри II је охрабривао своју снају да преузме енглески краљевски грб и прогласи се краљицом, пошто је и он, као и већина католичког света, Елизабету сматрао незаконитом краљицом на основу њене илегитимности. Њихове наде су пале у воду, будући да је већинско протестантско становништво Елизабету признало за законитог монарха. Елизабета, међутим, није имала деце, па је Марија постала њена претпостављена наследница по примогенитури, као најстарија унука у мушкој линији Елизабетине тетке Маргарете:

Хенри VII Тјудор → Маргарита Тјудор → Џејмс V од Шкотске → Мери I од Шкотске

Иако католицима није забрањено право на трон све до 1701. године, Хенри VIII је у својој опоруци изричито забранио Стјуартима наслеђивање енглеске круне. Према његовој опоруци, са којом се тада сложио и парламент, трон би, уколико ниједно од његове деце не остави потомка, требало да наследе деца његове млађе сестре Мери. Французи су били преокупирани унутрашњим проблемима са домаћим протестантима да би помогли Мери у инвазији на Енглеску.

Марија титулу француске краљице није држала дуго; Франсоа II је умро 5. децембра 1560. године, остављајући трон своме брату, Шарлу IX, а Маријина свекрва, Катарина Медичи, је постала Шарлов регент. Дана 6. јула, након смрти Маријине мајке, Француска је Споразумом из Единбурга признала Елизабету I за закониту владарку Енглеске. Седамнаестогодишња Марија, још увек у Француској, је то и даље одбијала.

Живот у Енглеској и смрт

Откако је дошла у Енглеску, Мери је представљала претњу Елизабети. Велик број католика у Енглеској је сматрао да Мери има право на енглески престо на коме се у том тренутку налазио протестант (Елизабета). То је био разлог због којег је Елизабета затварала Мери по различитим замковима централне Енглеске више од осамнаест година. Године 1586. Мери је ухапшена под сумњом да је учествовала у Бабингтоновој завери. Суд ју је прогласио кривом и осудио је на смрт, одсецањем главе. Погубљење је извршено фебруара 1587. године, а остало је забележено да је Мери умрла мученички јер је џелат морао два пута да је удари секиром како би јој одвојио главу од тела.

Често се меша са енглеском краљицом Мери I Тјудор (Крвавом Мери), другом женом Филипа II од Шпаније, која је живела у првој половини 16. века.

Породично стабло

16. Џејмс II од Шкотске

8. Џејмс III од Шкотске

17. Марија Гелдерландска

4. Џејмс IV од Шкотске

18. Кристијан I Дански

9. Маргарета од Данске, краљица Шкотске

19. Доротеја од Бранденбурга

2. Џејмс V од Шкотске

20. Едмунд Тјудор

10. Хенри VII Тјудор

21. Маргарет Бофорт, грофица од Ричмонда и Дарбија

5. Маргарита Тјудор

22. Едвард IV Јорк

11. Елизабета од Јорка

23. Елизабета Вудвил

1. Мери Стјуарт

24. Frederick II, Count of Vaudémont

12. René II, Duke of Lorraine

25. Yolande of Anjou

6. Клод од Гиза

26. Адолф, војвода од Гелдерса

13. Филипа Гелдерландска

27. Catharine of Bourbon

3. Марија од Гиза

28. John II, Count of Vendôme

14. Франсоа, гроф Вендома

29. Isabelle de Beauveau

7. Антоанета Бурбонска

30. Peter II, Count of Saint-Pol

15. Marie de Luxembourg

31. Маргарита Савојска

Литература

• Bain, Joseph, ур. (1900). Calendar State Papers, Scotland: Volume II. Edinburgh: General Register Office (Scotland). 
• Bingham, Caroline (1995). Darnley: A Life of Henry Stuart, Lord Darnley, Consort of Mary Queen of Scots. London: Constable. ISBN 978-0-09-472530-0. 
• Boyd, William K., ур. (1915). Calendar of State Papers, Scotland: Volume IX. Glasgow: General Register Office (Scotland). 
• Clifford, Arthur, ур. (1809). The State Papers and Letters of Sir Ralph Sadler. Edinburgh: Archibald Constable and Co. 
• Donaldson, Gordon (1974). Mary, Queen of Scots. London: English Universities Press. ISBN 978-0-340-12383-6. 
• Fraser, Antonia (1994) [1969]. Mary Queen of Scots. London: Weidenfeld and Nicolson. ISBN 978-0-297-17773-9. 
• Greig, Elaine Finnie (2004). „Stewart, Henry, duke of Albany [Lord Darnley] (1545/6–1567)”. Oxford Dictionary of National Biography. 1. Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/26473. Приступљено 3. 3. 2012.  (subscription or UK public library membership required)
• Guy, John (2004). "My Heart is my Own": The Life of Mary Queen of Scots. London: Fourth Estate. ISBN 978-1-84115-753-5. 
• Lewis, Jayne Elizabeth (1999). The Trial of Mary Queen of Scots: A Brief History with Documents. Boston: Bedford/St. Martin's. ISBN 978-0-312-21815-7. 
• McInnes, Charles T., ур. (1970). Accounts of the Lord High Treasurer of Scotland Volume 12. Edinburgh: General Register Office (Scotland). 
• Weir, Alison (2008) [2003]. Mary, Queen of Scots and the Murder of Lord Darnley. London: Random House. ISBN 978-0-09-952707-7. 
• Williams, Neville (1964). Thomas Howard, Fourth Duke of Norfolk. London: Barrie & Rockliff. 
• Wormald, Jenny (1988). Mary, Queen of Scots. London: George Philip. ISBN 978-0-540-01131-5. 
• Bath, Michael (2008). Emblems for a Queen: The Needlework of Mary Queen of Scots. London: Archetype Publications. ISBN 978-1-904982-36-4. 
• Labanov, A. I. (Prince Lobanov-Rostovsky) (1844). Lettres et Memoires de Marie, Reine d'Ecosse. London: Charles Dolman. 
• Marshall, Rosalind (2006). Queen Mary's Women: Female Relatives, Servants, Friends and Enemies of Mary, Queen of Scots. Edinburgh: John Donald. ISBN 978-0-85976-667-8. 
• Marshall, Rosalind (2013). Mary, Queen of Scots. Edinburgh: National Museums of Scotland. ISBN 978-1-905267-78-1. 
• Read, Conyers (1909). The Bardon Papers: Documents relating to the imprisonment and trial of Mary, Queen of Scots. London: Camden Series. 
• Swain, Margaret (1973). The Needlework of Mary Queen of Scots. New York: Van Nostrand Reinhold. ISBN 978-0-442-29962-0. 
• Warnicke, Retha M. (2006). Mary Queen of Scots. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-29182-8. 
• Wilkinson, Alexander S. (2004). Mary Queen of Scots and French Public Opinion, 1542–1600. Basingstoke: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-28615-3. doi:10.1057/9780230286153. 

Спољашње везе

• Мери Стјуарт на сајту NPG (језик: енглески)