Панамска превлака
Панамска превлака (енгл. Isthmus of Panama, шп. Istmo de Panamá), земљоуз који спаја Северну и Јужну Америку. Историјски је позната и под називом Даријенски земљоуз (шп. Istmo de Darién). Налази се између Карипског мора на северу и Тихог океана на југу, који су од 1914. повезани Панамским каналом. Има огроман саобраћајни и стратегијски значај.[1]
Историја уреди
Панамску превлаку је открио Кристифор Колумбо тражећи поморски пролаз за Индију приликом свог четвртог путовања (1502), а први ју је истражио и прешао шпански конкистадор Васко Нуњез де Балбоа 1513. године, откривши тако најкраћи копнени пут између Атлантског и Тихог океана.[2][3] Након колонизације Панаме коју је спровео Педраријас Давила (1514-1530), ова област постала је база за освајање краљевине Инка (1531) и релејна станица за поморску трговину између Азије, Јужне Америке и Шпаније.[1][4]
Географија уреди
Рељеф уреди
Панамску превлаку чине источна и западна планинска регија између којих је равница обрасла прашумом, и плодна равница уз морску обалу.[1]
Клима уреди
Панамска превлака налази се у екваторијалном појасу, са топлом и влажном екваторијалном климом преко целе године, са годишњом осцилацијом температуре између 24 и 32°C, уз скоро сталну влажност између 70 и 90%.[5]
Извори уреди
- ^ а б в Velika Tematska Enciklopedija Larousse (I tom). Beograd: Mono&Manana. 2005. стр. 682. ISBN 9788678040184.
- ^ Дјурант, Вил (2000). РЕФОРМАЦИЈА: историја европске цивилизације од Виклифа до Калвина 1300-1564. Београд: Народна књига - Алфа. стр. 259—261.
- ^ Živojinović, Dragoljub B. (1985). ISTORIJA EVROPE: USPON EVROPE 1450-1789. Novi Sad: Matica Srpska. стр. 43.
- ^ Blek, Džeremi (2006). ENCIKLOPEDIJSKI ISTORIJSKI ATLAS SVETA. Превод: Adamović-Kulenović, Marina; Savić, Jelena; Kosovac, Jelena; Todorović, Ksenija. Beograd: MONO&MAÑANA. стр. 118—120. ISBN 86-7804-042-4.
- ^ Velika Tematska Enciklopedija Larousse (I tom). Beograd: Mono&Manana. 2005. стр. 55. ISBN 9788678040184.