Панамска превлака

Панамска превлака (енгл. Isthmus of Panama, шп. Istmo de Panamá), земљоуз који спаја Северну и Јужну Америку. Историјски је позната и под називом Даријенски земљоуз (шп. Istmo de Darién). Налази се између Карипског мора на северу и Тихог океана на југу, који су од 1914. повезани Панамским каналом. Има огроман саобраћајни и стратегијски значај.[1]

Панамска превлака.

Историја

уреди
 
Експедиција Васка Нуњеза де Балбое, која је открила Тихи океан 1513. године. Црвена линија означава путовање до океана, а плава повратак.

Панамску превлаку је открио Кристифор Колумбо тражећи поморски пролаз за Индију приликом свог четвртог путовања (1502), а први ју је истражио и прешао шпански конкистадор Васко Нуњез де Балбоа 1513. године, откривши тако најкраћи копнени пут између Атлантског и Тихог океана.[2][3] Након колонизације Панаме коју је спровео Педраријас Давила (1514-1530), ова област постала је база за освајање краљевине Инка (1531) и релејна станица за поморску трговину између Азије, Јужне Америке и Шпаније.[1][4]

Географија

уреди

Рељеф

уреди

Панамску превлаку чине источна и западна планинска регија између којих је равница обрасла прашумом, и плодна равница уз морску обалу.[1]

Клима

уреди

Панамска превлака налази се у екваторијалном појасу, са топлом и влажном екваторијалном климом преко целе године, са годишњом осцилацијом температуре између 24 и 32 °C, уз скоро сталну влажност између 70 и 90%.[5]

Извори

уреди
  1. ^ а б в Velika Tematska Enciklopedija Larousse (I tom). Beograd: Mono&Manana. 2005. стр. 682. ISBN 9788678040184. 
  2. ^ Дјурант, Вил (2000). РЕФОРМАЦИЈА: историја европске цивилизације од Виклифа до Калвина 1300-1564. Београд: Народна књига - Алфа. стр. 259—261. 
  3. ^ Živojinović, Dragoljub B. (1985). ISTORIJA EVROPE: USPON EVROPE 1450-1789. Novi Sad: Matica Srpska. стр. 43. 
  4. ^ Blek, Džeremi (2006). ENCIKLOPEDIJSKI ISTORIJSKI ATLAS SVETA. Превод: Adamović-Kulenović, Marina; Savić, Jelena; Kosovac, Jelena; Todorović, Ksenija. Beograd: MONO&MAÑANA. стр. 118—120. ISBN 86-7804-042-4. 
  5. ^ Velika Tematska Enciklopedija Larousse (I tom). Beograd: Mono&Manana. 2005. стр. 55. ISBN 9788678040184.