Имануел Нобел
Имануел Нобел Млађи (швед. Immanuel Nobel den yngre); 24. март 1801 — 3. септембар 1872) је био шведски инжењер, архитекта, проналазач и индустријалац. Био је проналазач ротационог струга који се користи у производњи шперплоче. Био је члан породице Нобел и отац Роберта Нобела, Лудвига Нобела, Алфреда Нобела и Емила Оскара Нобела. Године 1827. оженио се мајком своје деце, Андриетом Ахлсел.[1] [2] Такође је често експериментисао са нитроглицерином са својим синовима, што је довело до смрти његовог сина Емила Оскара због експлозије у фабрици Хеленеборг у Стокхолму 1864.
Имануел Нобел | |
|---|---|
 Слика Имануела Нобела, млађег | |
| Датум рођења | 24. март 1801 |
| Место рођења | Gävle Parish |
| Датум смрти | 3. септембар 1872 |
| Место смрти | Maria Magdalena parish |
Нобел се преселио у Русију из Шведске 1838. године, да би продао своје изуме у Санкт Петербургу, где је живео две деценије са породицом. У Санкт Петербургу је био везан за Евангеличко-лутеранску цркву Свете Катарине заједно са другим Швеђанима као што је Јохан Патрик Љунгстром, са којим је можда сарађивао. [3] Међу његовим успешним креацијама била је побољшана верзија подводне експлодирајуће мине која је лично заинтересовала руског цара Николаја I Павлович. Имануел је основао фабрику ратних залиха Fonderies et Ateliers Mécaniques Nobel Fils, што се показало као веома профитабилан посао. Међутим, смрт Николаја I Павловича 1855. године и крај Кримског рата 1856. године довели су до промене у руској политици и нови цар Александар II Николајевич је наредио озбиљно смањење војног буџета што је на крају довело Имануелову компанију у озбиљне економске потешкоће. Године 1859. техничко управљање Nobel Fils је пренето на Имануеловог сина Лудвига и овај се вратио у Шведску. Године 1862. Његови кредитори су коначно продали Имануелову фирму.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Nilzén, Göran (2004). „Immanuel Nobel - mångsysslaren med ett växlingsrikt liv”. Personhistorisk Tidskrift (на језику: Swedish). 100 (2): 157—162. Приступљено 21. 10. 2019.
- ^ Fant, Kenne (1993). Alfred Nobel: A Bibliography. Превод: Ruuth, Marianne. New York: Arcade Publishing, Inc. стр. 14.
- ^ Fredrik Ljungström 1875-1964 - Uppfinnare och inspiratör (1999), Olof Ljungström
Извори уреди
- Tolf, Robert W. (1976). The Russian Rockefellers: The Saga of the Nobel Family and the Russian Oil Industry. Hoover Press. ISBN 0-8179-6581-5.
- Schück, Henrik, Ragnar Sohlman, Anders Österling, Carl Gustaf Bernhard, the Nobel Foundation, and Wilhelm Odelberg, eds. Nobel: The Man and His Prizes. 1950. 3rd ed. Coordinating Ed., Wilhelm Odelberg. New York: American Elsevier Publishing Company, Inc.. . 1972. стр. 14. ISBN 0-444-00117-4. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). (10). ISBN 978-0-444-00117-7. (13). (Originally published in Swedish as Nobelprisen 50 år: forskare, diktare, fredskämpar.) - Yergin, Daniel (2003): The Prize: the Epic Quest for Oil, Money and Power, Free Press, p. 58. . ISBN 0-671-79932-0. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Åsbrink, Brita (2001): Ludvig Nobel: "Petroleum har en lysande framtid!" Wahlström & Widstrand, p. 19. . ISBN 978-91-46-18181-1. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Имануел Нобел на Викимедијиној остави- Immanuel Nobel
- The father, Immanuel Nobel – a passionate inventor
- Immanuel Nobel
