Филдсова медаља

Филдсова медаља
Филдсова медаља
	Филдсова медаља
Додељује се за	значајан допринос у математици за младе научнике
Локација	Торонто
Земља	Канада
Представља	Међународна математичка унија
Прво додељивање	; 1936. год.; пре 87 година
Последње; додељивање	; 2022. год.; пре 1 године
Веб-сајт	www.mathunion.org

Филдсова медаља (енгл. Fields Medal) је награда која се додељује двојици, тројици или четворици математичара млађих од 40 година на Међународном конгресу Међународне математичке уније (IMU) на сваких четири године. Награда носи име канадског математичара Џона Чарлса Филдса.^[1] Филдсова медаља се сматра највећом наградом коју може да добије један математичар.^[2]^[3] Новчана награда износи 15.000 канадских долара.^[4]^[5] Прва медаља је додељена 1936. финском математичару Ларсу Алфорсу и америчком математичару Џесију Дагласу, а од 1950. се медаља додељује сваке четири године.

УсловиУреди

Филдсова медаља се сматра за „математичку нобелову награду“,^[6] иако више личи на Абелову награду. За разлику од Нобелове награде, Филдсова медаља се додељује на сваке четири године. Медаља има и старосну границу: кандидат не сме да има 40 година 1. јануара календарске године када се додељује медаља.

Филдсова медаља се више додељује за труд него за конкретан резултат као што је случај код Нобелове награде, док се Абелова награда додељује за животно дело.

ЛауреатиУреди

Година	Место додељивања	Добитници^[7]
1936	Осло, Норвешка	Ларс Алфорс, Финска, Универзитет у Хелсинкију Џеси Даглас, САД, Масачусетски технолошки институт
1950	Кембриџ, САД	Лорент Шварц, Француска, Универзитет Нансиски Атле Селберг, Норвешка, Институт за напредна изучувања
1954	Амстердам, Холандија	Кунихико Кодаира, Јапан, Принстон Жан-Пјер Сер, Француска, Национални центар за научна истраживања
1958	Единбург, Британија	Клаус Рот, Британија, Универзитет у Лондону Рене Том, Француска, Универзитет Стразбуршки
1962	Стокхолм, Шведска	Ларс Хермандер, Шведска, Универзитет Стокхолмски Џон Милнор, САД, Принстон
1966	Москва, СССР	Мајкл Атија, Британија, Оксфордски универзитет Пол Коен, САД, Станфорд Александар Гротендик, Француска, Институт за више научне студије Стивен Смејл, САД, Универзитет Калифорније (Беркли)
1970	Ница, Француска	Алан Бејкер, Британија, Кембриџ Хејсуке Хиронака, Јапан, универзитет Харвард Сергеј Новиков, СССР, Ломоносов Џон Томпсон, САД, Кембриџ
1974	Ванкувер, Канада	Енрико Бомбјери, Италија, Универзитет у Пизи Дејвид Мамфорд, САД, универзитет Харвард
1978	Хелсинки, Финска	Пјер Делињ, Белгија, Институт за виши научни студии Чарлс Феферман, САД, Принстон Григориј Маргулис, СССР, Ломоносов Данијел Квилен, САД, Масачусетски технолошки институт
1982	Варшава, Пољска	Ален Кон, Француска, Институт за виши научни студии Вилијам Тарстон, САД, Принстон Шинф-Тунг Јау, САД, Институт за напредна изучувања
1986	Беркли, САД	Сајмон Доналдсон, Велика Британија, Оксфорд Герд Фалтингс, Немачка, Принстонски универзитет Мајкл Фридман, САД, Универзитет Калифорније (Сан Дијего)
1990	Кјото, Јапан	Владимир Дринфелд, СССР, Харковски институт за физику и технологију Вон Џонс, Нови Зеланд, Калифорниски универзитет (Беркли) Шигефуми Мори, Јапан, Универзитет у Кјоту Едвард Витен, САД, Институт за напредна изучувања
1994	Цирих, Швајцарска	Жан Бурген, Белгија, Институт за напредни изучувања Пјер-Луј Лион, Француска, универзитет Париз-Дофин Жан-Кристоф Јокоз, Француска, универзитет Париз-Југ 11 Ефим Зелманов, Русија, Универзитет Високонсински
1998	Берлин, Немачка	Ричард Борчердс, Британија, Универзитет Калифорније (Беркли) и Кембриџ Тимоти Гауерс, Британија, Кембриџ Максим Концевич, Русија, Институт за више научне студије и Рутгерс Кертис Мекмален, САД, универзитет Харвард
2002	Пекинг, Кина	Лорен Лафорг, Француска, Институт за више научне студије Владимир Воеводски, Русија, Институт за напредни изучувања
2006	Мадрид, Шпанија	Андреј Окоунков, Русија, Принстонски универзитет Григориј Перелман, Русија — одбио примање награде, Санкт Петербург Теренс Тао, Аустралија, Универзитет Калифорније, САД Венделин Вернер, Француска, универзитет Париз-Југ 11
2010	Хајдерабад, Индија	Елон Линденштраус, Израел, Јеврејски универзитет у Јерусалиму - Нго Бао Чау, Вијетнам-Француска, универзитет Париз-Југ 11 и Институт за напредна изучувања Станислав Смирнов, Русија, Универзитет Женевски Седрик Вилани, Француска, Виша школа у Лиону и Институт Анри Поанкаре
2014	Сеул, Јужна Кореја	Артут Авила, Бразил, Универзитет Дени Дидро у Паризу, ЦНРС Манџул Баргава, Канада, Универзитет Принстон Мартин Херер, Швајцарска, Универзитет Варвик Марјам Мирзахани, Иран, Универзитет у Станфорду
2018	Рио де Жанеиро, Бразил	Кошер Биркар, Иран, Универзитет Кембриџ Алесио Фигали, Италија, ЕТХ Цирих Петер Шолце, Немачка, Универзитет у Бону Акшај Венкатеш, Индија, Универзитет Станфорд
2022	Санкт Петербург, Русија

Види јошУреди

Абелова награда

РеференцеУреди

^ Fields Institute - The Fields Medal
^ „Награђемо Филдсовом медаљом за 2006.” (PDF). Извештај америчког математичког друштва. Америчко математичко друштво. 53 (9): 1037—1044. 2006. (језик: енглески)
^ „Руски математичар је одбио највећу математичку почаст”. CBC. 22. 8. 2006. Приступљено 26. 8. 2006. (језик: енглески)
^ „Математички геније је одбио највисоката награда”. BBC. 22. 8. 2006. Приступљено 22. 8. 2006. (језик: енглески)
^ Изрелски добитник „Нобелове“ награда за математику, JPost.com (језик: енглески)
^ Кенет Чанг (12. 3. 2007). „Journeys to the Distant Fields of Prime”. The New York Times. (језик: енглески)
^ http://www.mathunion.org/general/prizes/fields/prizewinners (језик: енглески)

ЛитератураУреди

Monastyrsky, Michael (1998). Modern Mathematics in the Light of the Fields Medal. Wellesley, MA: A. K. Peters. ISBN 978-1568810836.
Tropp, Henry S. (1976). „The Origins and History of the Fields Medal”. Historia Mathematica. 3 (2): 167—181. doi:10.1016/0315-0860(76)90033-1. .

Спољашње везеУреди

Званична страница (језик: енглески)

[1] Fields Institute - The Fields Medal

[2] „Награђемо Филдсовом медаљом за 2006.” (PDF). Извештај америчког математичког друштва. Америчко математичко друштво. 53 (9): 1037—1044. 2006. (језик: енглески)

[3] „Руски математичар је одбио највећу математичку почаст”. CBC. 22. 8. 2006. Приступљено 26. 8. 2006. (језик: енглески)

[BBC-4] „Математички геније је одбио највисоката награда”. BBC. 22. 8. 2006. Приступљено 22. 8. 2006. (језик: енглески)

[5] Изрелски добитник „Нобелове“ награда за математику, JPost.com (језик: енглески)

[6] Кенет Чанг (12. 3. 2007). „Journeys to the Distant Fields of Prime”. The New York Times. (језик: енглески)

[7] ttp://www.mathunion.org/general/prizes/fields/prizewinners (језик: енглески)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]