Муром

Муром
*Муром*
Муром; Муром
	Троицки сабор у Мурому
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Централни
Област	Владимирска област
Статус града	1778.
Становништво
Становништво	‍
— 2010.	116.078
— густина	2.651,39 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	55° 34′ 00″ С; 42° 02′ 00″ И / 55.566667° С; 42.033333° И
Временска зона	UTC+4
Апс. висина	115 m
Површина	43,78 km2
	Муром Муром на карти Русије
Остали подаци
Градоначелник	Рицхков Евгениј Евгеневич
Поштански број	602200
Позивни број	+7 49234
ОКАТО код	17435
Веб-сајт
	www.murom.ru

Муром (рус. Му́ром, стнорд. Moramar) град је у Русији у Владимирској области. Смештем је дуж леве обале реке Оке, неких 300 километара источно од Москве. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 116.078 становника.

Историја

У 9. веку, град је означавао најисточније насеље Источних Словена у земљи угро-финског народа званог Муроми.

Несторова хроника спомиње га 862. године, и стога га се сматра једним од најстаријих градова у Русији.

Од 10. до 14. века, био је главни град сопствене кнежевине, међу чије владаре су спадали Свети Глеб, који је убијен 1015. године, а посвећен 1071, затим Свети кнежевић Константин Блажени те свеци Петар и Февронија, иначе јунаци опере Римског-Корсакова.

Из околине Мурома је потицао најслављенији источнословенски епски јунак Илија Муромец.

Упркос бројним варварствима почињеним за бољшевичке власти^{[појаснити]}, Муром је задржао бројне знаке старине.

Манастир Светог Спаситеља, један од најстаријих у Русији, се први пут спомиње 1096, кад га је Олег Черниговски опседао и убио сина Владимира Мономаха, Изјаслава, који је онде и покопан. 1552. године манастир је посетио Иван Грозни, који је тада наредио да се изгради камена саборна црква.

Манастир Свете Тројице, гдје су изложене мошти Светих Петра и Февроније, има и саборну цркву, (грађену 1642.-43.), Казањску цркву (из 1652.), звоник из 1652, дрвену цркву Светог Сергеја и камене зидове.

Постоји је шатораста црква Светих Козме и Дамјана из 1565. на обали Оке, подигнуте у славу руског освајања Казања.

Становништво

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 116.078 становника, 10.823 (8,53%) мање него 2002.

Кретање броја становника
1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.
40.079	71.567	98.839	114.270	124.229	126.901^[1]	116.075

Партнерски градови

Референце

^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Види још

Списак градова у Русији

Спољашње везе

http://www.murom.ru/ Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2008)
http://www.murom.info/
https://web.archive.org/web/20080402052905/http://www.museum.murom.ru/modules/news/

[2002Census-1] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]