Муром (рус. Му́ром, стнорд. Moramar) град је у Русији у Владимирској области. Смештем је дуж леве обале реке Оке, неких 300 километара источно од Москве. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 116.078 становника.

Муром
Муром
Троицки сабор у Мурому
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЦентрални
ОбластВладимирска област
Статус града1778.
Становништво
Становништво
 — 2010.116.078
 — густина2.651,39 ст./km2
Географске карактеристике
Координате55° 34′ 00″ С; 42° 02′ 00″ И / 55.566667° С; 42.033333° И / 55.566667; 42.033333
Временска зонаUTC+4
Апс. висина115 m
Површина43,78 km2
Муром на карти Русије
Муром
Муром
Муром на карти Русије
Остали подаци
ГрадоначелникРицхков Евгениј Евгеневич
Поштански број602200
Позивни број+7 49234
ОКАТО код17435
Веб-сајт
www.murom.ru

Историја

уреди

У 9. веку, град је означавао најисточније насеље Источних Словена у земљи угро-финског народа званог Муроми.

Несторова хроника спомиње га 862. године, и стога га се сматра једним од најстаријих градова у Русији.

Од 10. до 14. века, био је главни град сопствене кнежевине, међу чије владаре су спадали Свети Глеб, који је убијен 1015. године, а посвећен 1071, затим Свети кнежевић Константин Блажени те свеци Петар и Февронија, иначе јунаци опере Римског-Корсакова.

Из околине Мурома је потицао најслављенији источнословенски епски јунак Илија Муромец.

Упркос бројним варварствима почињеним за бољшевичке власти[појаснити], Муром је задржао бројне знаке старине.

Манастир Светог Спаситеља, један од најстаријих у Русији, се први пут спомиње 1096, кад га је Олег Черниговски опседао и убио сина Владимира Мономаха, Изјаслава, који је онде и покопан. 1552. године манастир је посетио Иван Грозни, који је тада наредио да се изгради камена саборна црква.

Манастир Свете Тројице, гдје су изложене мошти Светих Петра и Февроније, има и саборну цркву, (грађену 1642.-43.), Казањску цркву (из 1652.), звоник из 1652, дрвену цркву Светог Сергеја и камене зидове.

Постоји је шатораста црква Светих Козме и Дамјана из 1565. на обали Оке, подигнуте у славу руског освајања Казања.

Становништво

уреди

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 116.078 становника, 10.823 (8,53%) мање него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
40.07971.56798.839114.270124.229126.901[1]116.075

Партнерски градови

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Види још

уреди

Спољашње везе

уреди