Муром
Муром (рус. Му́ром, стнорд. Moramar) град је у Русији у Владимирској области. Смештем је дуж леве обале реке Оке, неких 300 километара источно од Москве. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 116.078 становника.
| Муром Муром | |
|---|---|
 Троицки сабор у Мурому | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Централни |
| Област | Владимирска област |
| Статус града | 1778. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 116.078 |
| — густина | 2.651,39 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 55° 34′ 00″ С; 42° 02′ 00″ И / 55.566667° С; 42.033333° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 115 m |
| Површина | 43,78 km2 |
.svg)  Муром Муром на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Рицхков Евгениј Евгеневич |
| Поштански број | 602200 |
| Позивни број | +7 49234 |
| ОКАТО код | 17435 |
| Веб-сајт | |
| www.murom.ru | |
.png)
_(1781).png)
Историја уреди
У 9. веку, град је означавао најисточније насеље Источних Словена у земљи угро-финског народа званог Муроми.
Несторова хроника спомиње га 862. године, и стога га се сматра једним од најстаријих градова у Русији.
Од 10. до 14. века, био је главни град сопствене кнежевине, међу чије владаре су спадали Свети Глеб, који је убијен 1015. године, а посвећен 1071, затим Свети кнежевић Константин Блажени те свеци Петар и Февронија, иначе јунаци опере Римског-Корсакова.
Из околине Мурома је потицао најслављенији источнословенски епски јунак Илија Муромец.
Упркос бројним варварствима почињеним за бољшевичке власти[појаснити], Муром је задржао бројне знаке старине.
Манастир Светог Спаситеља, један од најстаријих у Русији, се први пут спомиње 1096, кад га је Олег Черниговски опседао и убио сина Владимира Мономаха, Изјаслава, који је онде и покопан. 1552. године манастир је посетио Иван Грозни, који је тада наредио да се изгради камена саборна црква.
Манастир Свете Тројице, гдје су изложене мошти Светих Петра и Февроније, има и саборну цркву, (грађену 1642.-43.), Казањску цркву (из 1652.), звоник из 1652, дрвену цркву Светог Сергеја и камене зидове.
Постоји је шатораста црква Светих Козме и Дамјана из 1565. на обали Оке, подигнуте у славу руског освајања Казања.
Становништво уреди
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 116.078 становника, 10.823 (8,53%) мање него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 40.079 | 71.567 | 98.839 | 114.270 | 124.229 | 126.901[1] | 116.075 |
Партнерски градови уреди
Референце уреди
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
