Астронаутика је наука и инжењерија која истражује и развија технологију која омогућава путовања у космос, било да су та путовања са посадом или без ње (вештачки сателит). Истраживања космоса или астронаутика је интердисциплинарна наука која се базира на сазнању других наука, као што су: физика, аеродинамика, астрономија, математика, хемија, биологија, медицина, електроника и метеорологија.

Хаблов свемирски телескоп

Термин астронаутика (првобитно astronautique на француском) је 1920-их сковао Џ.Х. Росни, председник Гонкур академије, по аналогији са аеронаутиком.[1][2] Пошто постоји степен техничког преклапања између ова два поља, термин ваздухопловство се често користи за описивање оба одједном.[3] Године 1930, Роберт Есно-Пелтери је објавио прву књигу о новом истраживачком пољу.[4]

Као и код аеронаутике, ограничења масе, температуре и спољашњих сила захтевају да апликације у свемиру преживе екстремне услове: висококвалитетни вакуум, радијационо бомбардовање међупланетарног простора и магнетне појасеве ниске Земљине орбите. Свемирске лансирне ракете морају да издрже титанске силе, док сателити могу искусити огромне варијације у температури у веома кратким периодима.[5] Екстремна ограничења масе доводе до тога да се астронаутички инжењери суочавају са сталном потребом да уштеде масу у дизајну како би се максимизовала стварна носивост која достиже орбиту.

Историја

уреди

Рана историја астронаутике је теоријска: основну математику свемирског путовања установио је Исак Њутн у својој расправи из 1687. Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica.[6] Други математичари, као што су Швајцарац Леонард Ојлер и француско-италијански Жозеф Луј Лагранж такође су дали суштински допринос у 18. и 19. веку. Упркос томе, астронаутика је постала практична дисциплина тек средином 20. века. С друге стране, питање свемирских летова побуђивало је књижевну имагинацију таквих личности као што су Жил Верн и Херберт Џорџ Велс. Почетком 20. века, руски космиста Константин Циолковски извео је ракетну једначину, водећу једначину за ракетни погон, омогућавајући израчунавање коначне брзине ракете из масе свемирске летелице ( ), комбиноване масе погонског горива и свемирске летелице ( ) и издувна брзина погонског горива ( ).

 

До раних 1920-их, Роберт Х. Годард[7][8][9] је развијао ракете на течно гориво,[10][11][12] које ће за неколико деценија постати критична компонента у дизајну познате ракетa као што су В-2[13][14][15] и Сатурн V.[16][17]

Референце

уреди
  1. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 2017-08-11. г. Приступљено 2017-02-02. 
  2. ^ Gruntman, Mike (2007). From Astronautics to Cosmonautics. стр. 21. ISBN 978-1419670855. 
  3. ^ l'Astronomie, 1934, p. 325–326.
  4. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2014-04-29. г. Приступљено 2017-02-02. 
  5. ^ Understanding Space: An Introduction to Astronautics, Sellers. 2nd Ed. McGraw-Hill (2000)
  6. ^ Fundamentals of Astrodynamics, Bate, Mueller, and White. Dover: New York (1971).
  7. ^ „Robert H. Goddard”. New Mexico Museum of Space History. Приступљено 25. 1. 2023. 
  8. ^ „Robert H. Goddard: American Rocket Pioneer”. Smithsonian Institution Archives. Приступљено 25. 1. 2023. 
  9. ^ „Goddard”. Astronautix.com. Архивирано из оригинала 27. 12. 2016. г. 
  10. ^ Sutton, George P. (1963). Rocket Propulsion Elements, 3rd edition. New York: John Wiley & Sons. стр. 25, 186, 187. 
  11. ^ Glushko, Valentin (1. 1. 1973). Developments of Rocketry and Space Technology in the USSR. Novosti Press Pub. House. стр. 12—14,19. OCLC 699561269. 
  12. ^ Zak, Anatoly. „Gas Dynamics Laboratory”. Russian Space Web. Приступљено 20. 7. 2022. 
  13. ^ "Long-range" in the context of the time. See NASA history article Архивирано 7 јануар 2009 на сајту Wayback Machine
  14. ^ „The Rocket Men”. Air & Space/Smithsonian. 
  15. ^ „Opel Sounds in the Era of Rockets”. www.opelpost.com. 23. 5. 2018. 
  16. ^ Alternatives for Future U.S. Space-Launch Capabilities (PDF), The Congress of the United States. Congressional Budget Office, октобар 2006, стр. 4 9, Архивирано из оригинала 1. 10. 2021. г., Приступљено 13. 8. 2015 
  17. ^ Bongat, Orlando (16. 9. 2011). „NASA - Saturn V”. www.nasa.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 04. 2015. г. Приступљено 2022-01-14. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди