Александар Глазунов
руски композитор, музички учитељ и диригент
Александар Константинович Глазунов (рус. Алекса́ндр Константи́нович Глазуно́в; Санкт Петербург, 10. августа 1865 — Париз, 21. марта 1936), руски композитор и диригент.[1]
| Александр Константинович | |
|---|---|
 Иља Рјепин: Портрет Глазунова | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Александар Константинович Глазунов |
| Датум рођења | 10. август 1865. |
| Место рођења | Санкт Петербург, Руска Империја |
| Датум смрти | 21. март 1936. (70 год.) |
| Место смрти | Париз, Француска |
Био је професор Петроградског конзерваторијума. Директор Санктпетербуршког конзерваторијума је био 1905. године.[1] Од 1928. године живео је у Паризу. Најзначајнија је личност међу композиторима окупљених око Римског-Корсаковог, односно Бељајевског круга.
Првенствено је инструментални музичар, усавршио је руску симфонијску музику, у коју је унео могућности полифоног обликовања, потпунију углађеност форме и монументалност фактура (називан „руски Брамс“). Допринео је и даљем изграђивању руске концертне, коморне, клавирске музике и балета.
Дела:[1]
- 8 симфонија;
- 4 симфонијске пјесме: „Кремљ“, „Стењка Разин";
- 5 увертира; суите;
- фантазије: „Море";
- балети: „Рајмонда“, „Љубавна лирика“, „Годишње доба";
- сценска музика; кантате; зборови.
Референце
уреди- ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 114. ISBN 86-331-2112-3.
