Отворите главни мени

Јирген Мелцер (нем. Jürgen Melzer; рођен 22. маја, 1981. године у Бечу) је тенисер из Аустрије, који је свој најбољи пласман у синглу достигао у априлу 2011. када се налазио на 8. месту АТП листе, док је у конкуренцији дублова најдаље стигао до 6. места (септембар 2010). Као јуниор, 1999. године, освојио је титулу на Вимблдону.[14] Дуги низ година био је познат као један од високо пласираних тенисера на АТП листи који није успевао да прође даље од трећег кола на Гренд слем турнирима. Традицију је прекинуо победом у три сета над Давидом Ферером у трећем колу Ролан Гароса 2010,[15] где је касније дошао и до полуфинала, победивши Новака Ђоковића у четвртфиналу, иако је губио 2:0 у сетовима и 2:0 у гемовима.[16] Са дубл партнером Филипом Печнером освојио је две Гренд слем титуле у мушком дублу: Вимблдон 2010.[17] и Отворено првенство САД 2011,[18] док је у пару са Иветом Бенешовом освојио титулу у микс дублу на Вимблдону 2011.[19]

Јирген Мелцер

Мелцер у мечу квалификација на Вимблдону 2018.
Мелцер у мечу квалификација на Вимблдону 2018.


Професионална каријера:
1999–
Држава  Аустрија
Пребивалиште Дојч-Ваграм, Аустрија
Датум рођења (1981-05-22)22. мај 1981.(38 год.)
Место рођења Беч, Аустрија
Висина 1,83 m
Маса 80 kg
Игра Левом руком; дворучни бекхенд
Зарада 10.290.778 $
Тренер Карл-Хајнц Ветер (1996–2007)[1][2]
Јоаким Нистрем (2008–2012)[3]
Јан Велтујс (2007–2017)[4][5][6]
Александер Васке (2012–2013)[7]
Гало Бланко (2013)[8][9]
Маркус Хипфл (2013–2015)[10]
Вернер Ешауер (2015–2016)[11][12]
Фредрик Росенгрен (2017–)[13]
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе—порази: 350–334 (51,17 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 5 (5 челенџера)
Изгубљена финала: 8
Најбољи пласман: Бр. 8 (18. април 2011)
Тренутни пласман: Бр. 329 (29. јул 2019)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 4К (2011)
Француска Ролан Гарос ПФ (2010)
Уједињено Краљевство Вимблдон 4К (2010, 2013)
Сједињене Америчке Државе ОП САД 4К (2010)
Олимпијске игре
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре ЧФ (2008)
Парови
Победе—порази: 338–266 (55,96 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 16 (5 челенџера)
Изгубљена финала: 18
Најбољи пласман: Бр. 6 (13. септембар 2010)
Тренутни пласман: Бр. 34 (29. јул 2019)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије ПФ (2005)
Француска Ролан Гарос ЧФ (2005)
Уједињено Краљевство Вимблдон П (2010)
Сједињене Америчке Државе ОП САД П (2011)
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп ГФ (2010, 2011)
Олимпијске игре
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре 2К (2008, 2012)
Мешовити парови
Победе—порази: 8–12 (40 % на Гренд слем турнирима)
Освојени турнири: 1
Изгубљена финала: 0
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије ЧФ (2009)
Француска Ролан Гарос 2К (2006)
Уједињено Краљевство Вимблдон П (2011)
Сједињене Америчке Државе ОП САД 1К (2008, 2011, 2012)
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп ЧФ (2012)

Ажурирано: 29. јул 2019.

Портал Portal.svg Тенис

Садржај

Гренд слем финалаУреди

Парови: 2 (2–0)Уреди

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 2010. Вимблдон Трава   Филип Печнер   Роберт Линдстед
  Орија Текау
6–1, 7–5, 7–5
Победник 2. 2011. ОП САД Тврда   Филип Печнер   Маријуш Фирстенберг
  Марћин Матковски
6–2, 6–2

Мешовити парови: 1 (1–0)Уреди

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнерка Противници Резултат
Победник 1. 2011. Вимблдон Трава   Ивета Бенешова   Јелена Веснина
  Махеш Бупати
6–3, 6–2

Финала АТП мастерс 1000 серијеУреди

Парови: 2 (1–1)Уреди

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 2010. Шангај Тврда   Леандер Паес   Маријуш Фирстенберг
  Марћин Матковски
7–5, 4–6, [10–5]
Финалиста 1. 2014. Париз Тврда (д)   Марћин Матковски   Боб Брајан
  Мајк Брајан
6–7(5–7), 7–5, [6–10]

АТП финалаУреди

Појединачно: 13 (5–8)Уреди

Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (1–2)
АТП 250 (4–6)
Финала по подлози
Тврда (4–3)
Шљака (1–4)
Трава (0–1)
Финала по локацији
Отворено (2–6)
Дворана (3–2)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 13. јул 2003. Њупорт, САД Трава   Роби Џинепри 4–6, 7–6(7–3), 1–6
Финалиста 2. 21. мај 2005. Перчах, Аустрија Шљака   Николај Давиденко 3–6, 6–2, 4–6
Финалиста 3. 16. април 2006. Хјустон, САД Шљака   Марди Фиш 6–3, 4–6, 3–6
Победник 1. 17. септембар 2006. Букурешт, Румунија Шљака   Филипо Воландри 6–1, 7–5
Финалиста 4. 8. октобар 2006. Мец, Француска Тврда (д)   Новак Ђоковић 6–4, 3–6, 2–6
Финалиста 5. 5. март 2007. Лас Вегас, САД Тврда   Лејтон Хјуит 4–6, 6–7(10–12)
Финалиста 6. 20. јул 2008. Кицбил, Аустрија Шљака   Хуан Мартин дел Потро 2–6, 1–6
Победник 2. 1. новембар 2009. Беч, Аустрија Тврда (д)   Марин Чилић 6–4, 6–3
Финалиста 7. 25. јул 2010. Хамбург, Немачка Шљака   Андреј Голубјев 3–6, 5–7
Победник 3. 31. октобар 2010. Беч, Аустрија (2) Тврда (д)   Андреас Хајдер-Маурер 6–7(10–12), 7–6(7–4), 6–4
Победник 4. 26. фебруар 2012. Мемфис, САД Тврда (д)   Милош Раонић 7–5, 7–6(7–4)
Финалиста 8. 10. фебруар 2013. Загреб, Хрватска Тврда (д)   Марин Чилић 3–6, 1–6
Победник 5. 24. август 2013. Винстон-Сејлем, САД Тврда   Гаел Монфис 6–3, 2–1 (предаја)








Парови: 34 (16–18)Уреди

Легенда
Гренд слем турнири (2–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (1–1)
АТП 500 (3–3)
АТП 250 (10–14)
Финала по подлози
Тврда (8–9)
Шљака (4–5)
Трава (3–2)
Тепих (1–2)
Финала по локацији
Отворено (11–9)
Дворана (5–9)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 14. јул 2002. Њупорт, САД Трава   Александар Поп   Боб Брајан
  Мајк Брајан
5–7, 3–6
Финалиста 2. 13. јул 2003. Њупорт, САД (2) Трава   Јулијан Ноул   Џордан Кер
  Дејвид Макферсон
6–7(4–7), 3–6
Финалиста 3. 27. јул 2003. Кицбил, Аустрија Шљака   Александар Пеја   Мартин Дам
  Кирил Сук
4–6, 4–6
Победник 1. 30. октобар 2005. Санкт Петербург, Русија Тепих (д)   Јулијан Ноул   Јонас Бјеркман
  Макс Мирни
4–6, 7–5, 7–5
Финалиста 4. 16. април 2006. Хјустон, САД Шљака   Јулијан Ноул   Михаел Колман
  Александар Васке
7–5, 4–6, [5–10]
Победник 2. 29. април 2006. Казабланка, Мароко Шљака   Јулијан Ноул   Михаел Колман
  Александар Васке
6–3, 6–4
Победник 3. 16. јул 2006. Њупорт, САД Трава   Роберт Кендрик   Џеф Куце
  Џастин Гимелстоб
7–6(7–3), 6–0
Финалиста 5. 8. октобар 2006. Мец, Француска Тврда (д)   Јулијан Ноул   Ришар Гаске
  Фабрис Санторо
6–3, 1–6, [9–11]
Финалиста 6. 15. октобар 2006. Беч, Аустрија Тврда (д)   Јулијан Ноул   Петр Пала
  Павел Визнер
4–6, 6–3, [10–12]
Финалиста 7. 29. октобар 2006. Санкт Петербург, Русија Тепих (д)   Јулијан Ноул   Симон Аспелин
  Тод Пери
1–6, 6–7(3–7)
Финалиста 8. 25. фебруар 2007. Мемфис, САД Тврда (д)   Јулијан Ноул   Ерик Буторак
  Џејми Мари
5–7, 3–6
Финалиста 9. 28. октобар 2007. Санкт Петербург, Русија (2) Тепих (д)   Тод Пери   Данијел Нестор
  Ненад Зимоњић
1–6, 6–7(3–7)
Финалиста 10. 12. јануар 2008. Окланд, Нови Зеланд Тврда   Гзавје Малис   Луис Орна
  Хуан Монако
4–6, 6–3, [7–10]
Финалиста 11. 25. мај 2008. Перчах, Аустрија Шљака   Јулијан Ноул   Марсело Мело
  Андре Са
5–7, 7–6(7–3), [11–13]
Победник 4. 21. јун 2008. Хертогенбос, Холандија Трава   Марио Анчић   Махеш Бупати
  Леандер Паес
7–6(7–5), 6–3
Победник 5. 29. август 2009. Њу Хејвен, САД Тврда   Јулијан Ноул   Бруно Соарес
  Кевин Улијет
6–4, 7–6(7–3)
Победник 6. 11. октобар 2009. Токио, Јапан Тврда   Јулијан Ноул   Рос Хачинс
  Џордан Кер
6–2, 5–7, [10–8]
Финалиста 12. 1. новембар 2009. Беч, Аустрија (2) Тврда (д)   Јулијан Ноул   Лукаш Кубот
  Оливер Марах
6–2, 4–6, [9–11]
Победник 7. 7. фебруар 2010. Загреб, Хрватска Тврда (д)   Филип Печнер   Арно Клеман
  Оливје Рокус
3–6, 6–3, [10–8]
Победник 8. 3. јул 2010. Вимблдон, Велика Британија Трава   Филип Печнер   Роберт Линдстед
  Орија Текау
6–1, 7–5, 7–5
Финалиста 13. 3. октобар 2010. Бангкок, Тајланд Тврда (д)   Јонатан Ерлих   Кристофер Кас
  Виктор Троицки
4–6, 4–6
Победник 9. 17. октобар 2010. Шангај, Кина Тврда   Леандер Паес   Маријуш Фирстенберг
  Марћин Матковски
7–5, 4–6, [10–5]
Победник 10. 13. фебруар 2011. Ротердам, Холандија Тврда (д)   Филип Печнер   Микаел Љодра
  Ненад Зимоњић
6–4, 3–6, [10–5]
Победник 11. 16. јул 2011. Штутгарт, Немачка Шљака   Филип Печнер   Марсел Гранољерс
  Марк Лопез
6–3, 6–4
Победник 12. 11. септембар 2011. Њујорк, САД Тврда   Филип Печнер   Маријуш Фирстенберг
  Марћин Матковски
6–2, 6–2
Финалиста 14. 8. јануар 2012. Бризбејн, Аустралија Тврда   Филип Печнер   Макс Мирни
  Данијел Нестор
1–6, 2–6
Победник 13. 19. октобар 2014. Беч, Аустрија Тврда (д)   Филип Печнер   Андре Бегеман
  Јулијан Ноул
7–6(8–6), 4–6, [10–7]
Финалиста 15. 2. новембар 2014. Париз, Француска Тврда (д)   Марћин Матковски   Боб Брајан
  Мајк Брајан
6–7(5–7), 7–5, [6–10]
Финалиста 16. 3. мај 2015. Истанбул, Турска Шљака   Роберт Линдстед   Раду Албот
  Душан Лајовић
4–6, 6–7(2–7)
Финалиста 17. 23. октобар 2016. Москва, Русија Тврда (д)   Јулијан Ноул   Хуан Себастијан Кабал
  Роберт Фара
5–7, 6–4, [5–10]
Победник 14. 10. фебруар 2019. Софија, Бугарска Тврда (д)   Никола Мектић   Сје Џенгпенг
  Кристофер Рунгкат
6–2, 4–6, [10–2]
Победник 15. 13. април 2019. Маракеш, Мароко (2) Шљака   Франко Шкугор   Матве Миделкоп
  Фредерик Нилсен
6–4, 7–6(8–6)
Финалиста 18. 20. јул 2019. Умаг, Хрватска Шљака   Оливер Марах   Робин Хасе
  Филип Освалд
5–7, 7–6(7–2), [12–14]
Победник 16. 28. јул 2019. Хамбург, Немачка Шљака   Оливер Марах   Робин Хасе
  Весли Колхоф
6–2, 7–6(7–3)

РеференцеУреди

  1. ^ „Melzer und Trainer Wetter getrennt”. Der Standard. 11. 6. 2007. Приступљено 18. 12. 2017. 
  2. ^ „Jürgen Melzer - Mit 29 zum Top-Ten-Anwärter”. Kleine Zeitung. 3. 11. 2010. Приступљено 18. 12. 2017. 
  3. ^ „Joakim Nystrom - coaching career highlights”. ATP World Tour. Приступљено 18. 12. 2017. 
  4. ^ „Ende der Ära Nyström”. ORF Sport. 8. 6. 2012. Приступљено 18. 12. 2017. 
  5. ^ „Melzer trennt sich von Velthuis, Waske vorerst Coach”. ORF Sport. 26. 10. 2012. Приступљено 18. 12. 2017. 
  6. ^ „Jürgen Melzer: Trennung mit Turniersieg”. Tennis net. 6. 3. 2017. Приступљено 18. 12. 2017. 
  7. ^ „Melzer-Coach: Jürgen hat sich bewaffnet”. Kurier. 6. 2. 2013. Приступљено 18. 12. 2017. 
  8. ^ „Melzer verpflichtet Blanco als Coach”. Focus Online. 6. 8. 2013. Приступљено 18. 12. 2017. 
  9. ^ „Jürgen Melzer: Der nächste Trainer ist weg”. Kurier. 25. 10. 2013. Приступљено 18. 12. 2017. 
  10. ^ „Hipfl neuer Coach – kaum Chancen auf Australian-Open-Start”. Tennis net. 14. 12. 2013. Приступљено 18. 12. 2017. 
  11. ^ „Gerald Melzer, Jürgen Melzer und der doppelte Trainerwechsel”. Tennis net. 26. 8. 2015. Приступљено 18. 12. 2017. 
  12. ^ „Ich bin noch dabei”. ORF Sport. 20. 7. 2016. Приступљено 18. 12. 2017. 
  13. ^ „Jürgen Melzer will es noch einmal wissen”. Kurier. 21. 3. 2017. Приступљено 18. 12. 2017. 
  14. ^ „Wimbledon 2010: Roger Federer one of very few junior champions to win senior title”. The Telegraph. 27. 6. 2010. Приступљено 7. 4. 2016. 
  15. ^ „Roland Garros: Đoković prošao, Melzer zaustavio Ferrera”. Index. 29. 5. 2010. Приступљено 7. 4. 2016. 
  16. ^ „Melzer stages grand comeback against Djokovic”. Tennis. 2. 6. 2010. Приступљено 7. 4. 2016. 
  17. ^ „Melzer, Petzschner win Wimbledon men's doubles title”. Reuters. 3. 7. 2010. Приступљено 7. 4. 2016. 
  18. ^ „Melzer, Petzschner win men's doubles title”. Super Sport. 11. 9. 2011. Приступљено 7. 4. 2016. 
  19. ^ „Wimbledon 2011: Jurgen Melzer and Iveta Benesova win mixed doubles”. BBC. 3. 7. 2011. Приступљено 7. 4. 2016. 

Спољашње везеУреди