Отворено првенство Хрватске у тенису

45° 26′ N 13° 31′ E / 45.433° С; 13.517° И / 45.433; 13.517

Отворено првенство Хрватске (познато и по спонзорском имену Plava Laguna Croatia Open Umag) је тениски турнир за мушкарце који се сваке године одржава у хрватском граду Умагу. Од 2009. године је део серије турнира АТП 250.[3]

Отворено првенство Хрватске
Информације
Званично имеPlava Laguna Croatia Open Umag
МестоУмаг
 Хрватска
СтадионITC Stella Maris
КатегоријаСветска серија (1990–1999)
Интернационална серија (2000–2008)
АТП 250 (2009–)
ПодлогаШљака
Жребод 2016.[1]
28 појединачно
(16 квалификације)
16 парови
Новчана награда419.470 [2]
Веб-сајтhttp://www.croatiaopen.hr
Тренутни шампиони
ПојединачноИталија Јаник Синер
ПаровиИталија Симоне Болели
Италија Фабио Фоњини

Први пут је одржан 1990. под именом Yugoslavia Open, а мечеви се играју на шљаци тениског комплекса Stella Maris. Централни стадион, који од 2016. носи име Горана Иванишевића, има капацитет од 3500 места.[4][5]

Карлос Моја је освојио рекордних пет титула у појединачној конкуренцији.[6]

Пошто се одржава у јулу, у току туристичке сезоне, гледаоцима се нуде и богати музички програм, специјалитети истарске кухиње и вина. Турнир је 2017. преношен у више од 100 земаља света и имао око 100.000 посетилаца.[6]

Организација АТП доделила је турниру награду за изврсност (European Tournament Awards of Excellence) чак пет пута, а последње у низу је признање у категорији за најбољи доживљај међу навијачима (Best Fan Experience) за 2011. годину.[7]

Досадашњи називи турнира уреди

 
Лого турнира коришћен до 2012.
  • Yugoslav Open (1990–1991)
  • Croatia Open Umag (1992–2005)
  • Studena Croatia Open Umag (2006–2011)
  • Vegeta Croatia Open Umag (2012–2014)
  • Konzum Croatia Open Umag (2015–2016)
  • Plava Laguna Croatia Open Umag (2017–)

Извор:[8]

Поени и новчана награда (2021) уреди

 
Централни стадион у Умагу, препознатљивог облика шкољке
Пласман Новчана
награда
()
АТП
поени
Новчана
награда
(€)
АТП
поени
Појединачно Парови
Победа 41.145 250 15.360 250
Финале 29.500 150 11.000 150
Полуфинале 21.000 90 7.250 90
Четвртфинале 14.000 45 4.710 45
Друго коло 9.000 20
Прво коло 5.415 0 2.760 0
Квалификант 12
Друго коло квалификација 2.645 6
Прво коло квалификација 1.375 0

Извор:[9]

Протекла финала уреди

Појединачно уреди

 
Карлос Моја (сликано током турнира из 2007) држи рекорд са пет освојених титула у појединачној конкуренцији (1996, 2001–2003, 2007)
Година
Победник
Финалиста
Резултат
1990.   Горан Прпић   Горан Иванишевић 6:3, 4:6, 6:4
1991.   Дмитриј Пољаков   Хавијер Санчез 6:4, 6:4
1992.   Томас Мустер   Франко Давин 6:1, 4:6, 6:4
1993.   Томас Мустер (2)   Алберто Берасатеги 7:5, 3:6, 6:3
1994.   Алберто Берасатеги   Карол Кучера 6:2, 6:4
1995.   Томас Мустер (3)   Карлос Коста 3:6, 7:6(7:5), 6:4
1996.   Карлос Моја   Феликс Мантиља 6:0, 7:6(7:4)
1997.   Феликс Мантиља   Серђи Бругера 6:3, 7:5
1998.   Бохдан Улихрах   Магнус Норман 6:3, 7:6(7:0)
1999.   Магнус Норман   Џеф Таранго 6:2, 6:4
2000.   Марсело Риос   Маријано Пуерта 7:6(7:1), 4:6, 6:3
2001.   Карлос Моја (2)   Жером Голмар 6:4, 3:6, 7:6(7:2)
2002.   Карлос Моја (3)   Давид Ферер 6:2, 6:3
2003.   Карлос Моја (4)   Филипо Воландри 6:4, 3:6, 7:5
2004.   Гиљермо Кањас   Филипо Воландри 7:5, 6:3
2005.   Гиљермо Корија   Карлос Моја 6:2, 4:6, 6:2
2006.   Станислас Вавринка   Новак Ђоковић 6:6(1:3) (предаја)
2007.   Карлос Моја (5)   Андреј Павел 6:4, 6:2
2008.   Фернандо Вердаско   Игор Андрејев 3:6, 6:4, 7:6(7:4)
2009.   Николај Давиденко   Хуан Карлос Фереро 6:3, 6:0
2010.   Хуан Карлос Фереро   Потито Стараче 6:4, 6:4
2011.   Александар Долгополов   Марин Чилић 6:4, 3:6, 6:3
2012.   Марин Чилић   Марсел Гранољерс 6:4, 6:2
2013.   Томи Робредо   Фабио Фоњини 6:0, 6:3
2014.   Пабло Куевас   Томи Робредо 6:3, 6:4
2015.   Доминик Тим   Жоао Соза 6:4, 6:1
2016.   Фабио Фоњини   Андреј Мартин 6:4, 6:1
2017.   Андреј Рубљов   Паоло Лоренци 6:4, 6:2
2018.   Марко Чекинато   Гидо Пеља 6:2, 7:6(7:4)
2019.   Душан Лајовић   Атила Балаж 7:5, 7:5
2020. није игранопандемија вируса корона[10]
2021.   Карлос Алкараз   Ришар Гаске 6:2, 6:2
2022.   Јаник Синер   Карлос Алкараз 6:7(5:7), 6:1, 6:1

Парови уреди

Година
Победници
Финалисти
Резултат
1990.   Војтех Флегл
  Данијел Вацек
  Андреј Черкасов
  Андреј Ољховски
6:4, 6:4
1991.   Гилад Блом
  Хавијер Санчез
  Ричи Ренеберг
  Дејвид Витон
7:6, 2:6, 6:1
1992.   Давид Принозил
  Рихард Фогел
  Сандер Грун
  Ларс Кословски
6:3, 6:7, 7:6
1993.   Филип Девулф
  Том Ванхут
  Ђорди Аресе
  Франсиско Роих
6:4, 7:5
1994.   Дијего Перез
  Франсиско Роих
  Карол Кучера
  Пол Векеса
6:2, 6:4
1995.   Луис Лобо
  Хавијер Санчез (2)
  Давид Екерот
  Ласло Марковиц
6:4, 6:0
1996.   Пабло Албано
  Луис Лобо (2)
  Гиртс Дзелде
  Удо Пламбергер
6:4, 6:1
1997.   Дину Пескарију
  Давиде Сангвинети
  Доминик Хрбати
  Карол Кучера
7:6, 6:4
1998.   Нил Броуд
  Пит Норвал
  Јиржи Новак
  Давид Рикл
6:1, 3:6, 6:3
1999.   Маријано Пуерта
  Хавијер Санчез (3)
  Масимо Бертолини
  Кристијан Бранди
3:6, 6:2, 6:3
2000.   Алекс Лопез Морон
  Алберт Портас
  Иван Љубичић
  Ловро Зовко
6:1, 7:6(7:2)
2001.   Серхио Ројтман
  Андрес Шнајтер
  Иван Љубичић
  Ловро Зовко
6:2, 7:5
2002.   Франтишек Чермак
  Јулијан Ноул
  Алберт Портас
  Фернандо Висенте
6:4, 6:4
2003.   Алекс Лопез Морон (2)
  Рафаел Надал
  Тод Пери
  Томас Шимада
6:1, 6:3
2004.   Хосе Акасусо
  Флавио Сарета
  Јарослав Левински
  Давид Шкох
4:6, 6:2, 6:4
2005.   Јиржи Новак
  Петр Пала
  Михал Мертињак
  Давид Шкох
6:3, 6:3
2006.   Јарослав Левински
  Давид Шкох
  Гиљермо Гарсија-Лопез
  Алберт Портас
6:4, 6:4
2007.   Лукаш Длоухи
  Михал Мертињак
  Јарослав Левински
  Давид Шкох
6:1, 6:1
2008.   Михал Мертињак (2)
  Петр Пала (2)
  Карлос Берлок
  Фабио Фоњини
2:6, 6:3, [10:5]
2009.   Франтишек Чермак (2)
  Михал Мертињак (3)
  Јохан Брунстрем
  Жан-Жилијен Ројер
6:4, 6:4
2010.   Леош Фридл
  Филип Полашек
  Франтишек Чермак
  Михал Мертињак
6:3, 7:6(9:7)
2011.   Симоне Болели
  Фабио Фоњини
  Марин Чилић
  Ловро Зовко
6:3, 5:7, [10:7]
2012.   Давид Мареро
  Фернандо Вердаско
  Марсел Гранољерс
  Марк Лопез
6:3, 7:6(7:4)
2013.   Мартин Клижан
  Давид Мареро (2)
  Николас Монро
  Симон Штадлер
6:1, 5:7, [10:7]
2014.   Франтишек Чермак (3)
  Лукаш Росол
  Душан Лајовић
  Франко Шкугор
6:4, 7:6(7:5)
2015.   Максимо Гонзалез
  Андре Са
  Маријуш Фирстенберг
  Сантијаго Гонзалез
4:6, 6:3, [10:5]
2016.   Мартин Клижан (2)
  Давид Мареро (3)
  Никола Мектић
  Антонио Шанчић
6:4, 6:2
2017.   Гиљермо Дуран
  Андрес Молтени
  Марин Драгања
  Томислав Драгања
6:3, 6:7(4:7), [10:6]
2018.   Робин Хасе
  Матве Миделкоп
  Роман Јебави
  Јиржи Весели
6:4, 6:4
2019.   Робин Хасе (2)
  Филип Освалд
  Оливер Марах
  Јирген Мелцер
7:5, 6:7(2:7), [14:12]
2020. није игранопандемија вируса корона
2021.   Фернандо Ромболи
  Давид Вега Ернандез
  Томислав Бркић
  Никола Ћаћић
6:3, 7:5
2022.   Симоне Болели
  Фабио Фоњини
  Лојд Гласпул
  Хари Хелиовара
5:7, 7:6(8:6), [10:7]

Референце уреди

  1. ^ „2016 Croatia Open Umag – drawsheet”. ITF Tennis. Архивирано из оригинала 01. 05. 2017. г. Приступљено 16. 6. 2019. 
  2. ^ „2021 Croatia Open Umag – draw”. ATP Tour. Приступљено 22. 7. 2021. 
  3. ^ „Croatia Open Umag – overview”. ATP Tour. Приступљено 16. 6. 2019. 
  4. ^ „ATP stadion Gorana Ivaniševića”. Colours of Istria. Приступљено 16. 6. 2019. 
  5. ^ „Teniski stadion dobio ime po Goranu Ivaniševiću!”. Večernji list. 8. 7. 2016. Приступљено 16. 6. 2019. 
  6. ^ а б „The best place to eat, party and enjoy world-class tennis”. My Istria. 16. 11. 2017. Приступљено 22. 7. 2021. 
  7. ^ „Studena Croatia Open Umag prepoznat kao Best Fan Experience europske turneje”. Croatia Open Umag – official website. 20. 2. 2012. Приступљено 16. 6. 2019. 
  8. ^ „Povijest turnira”. Croatia Open Umag – official website. Приступљено 16. 6. 2019. 
  9. ^ „2021 Croatia Open Umag – Points & Prize Money”. ATP Tour. Приступљено 22. 7. 2021. 
  10. ^ „ATP Extends Tour Suspension”. ATP Tour. 15. 5. 2020. Приступљено 22. 7. 2021. 

Спољашње везе уреди