Стан Вавринка
Станислас Вавринка[9] (чеш. Stanislas Wawrinka; рођен 28. марта 1985) швајцарски је тенисер чешког порекла рођен 28. марта 1985. у Лозани у Швајцарској. Током каријере је освојио три гренд слем трофеја у појединачној конкуренцији. Најбољи пласман на АТП листи му је треће место. Заједно са репрезентацијом Швајцарске је освојио Дејвис куп 2014. године, као и златну медаљу у пару са Роџером Федерером на Олимпијским играма 2008. у Пекингу.
| Стен Вавринка | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Професионална каријера: 2002– | ||
| Држава |  Швајцарска
| |
| Пребивалиште | Монте Карло, Монако | |
| Датум рођења | 28. март 1985. | |
| Место рођења | Лозана, Швајцарска | |
| Висина | 1,83 m | |
| Маса | 81 kg | |
| Игра | Десном руком; једноручни бекхенд | |
| Зарада | 34.632.708 $ | |
| Тренер | Димитриј Завјалов (1993–2010)[1] Петер Лундгрен (2010–2011)[2] Рихард Крајичек (2016)[3] Јаник Фатеберт (2011–)[4] Магнус Норман (2013–2017, 2018–)[5][6][7] Данијел Валверду (2019–)[8] | |
| АТП профил | ||
| Званична презентација | ||
| Појединачно | ||
| Победе—порази: | 530–306 (63,4% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу) | |
| Освојени турнири: | 16 (7 челенџера) | |
| Изгубљена финала: | 14 | |
| Најбољи пласман: | Бр. 3 (27. јануар 2014) | |
| Тренутни пласман: | Бр. 18 (23. новембар 2020) | |
| Успех на гренд слем турнирима | ||
| ОП Аустралије | П (2014) | |
| Ролан Гарос | П (2015) | |
| Вимблдон | ЧФ (2014, 2015) | |
| ОП САД | П (2016) | |
| Завршно првенство сезоне | ||
| Мастерс куп | ПФ (2013, 2014, 2015) | |
| Олимпијске игре | ||
| Олимпијске игре | 2К (2008) | |
| Парови | ||
| Победе—порази: | 76–95 (44,44% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу) | |
| Освојени турнири: | 2 (1 фјучерс) | |
| Изгубљена финала: | 4 | |
| Најбољи пласман: | Бр. 88 (2. фебруар 2015) | |
| Тренутни пласман: | Бр. 275 (23. новембар 2020) | |
| Успех на гренд слем турнирима | ||
| ОП Аустралије | 3К (2006) | |
| Ролан Гарос | 3К (2006) | |
| Вимблдон | 1К (2006, 2007) | |
| ОП САД | 1К (2005) | |
| Олимпијске игре | ||
| Олимпијске игре |  Злато (2008)
| |
| Тимска такмичења | ||
| Дејвис куп | П (2014) | |
|
Ажурирано: 23. новембар 2020. | ||
| Освојене медаље | ||
|---|---|---|
| Представљајући
| ||
| Тенис | ||
| Олимпијске игре | ||
 |
Пекинг 2008. | Парови |
БиографијаУреди
Иако је његово презиме пољског порекла, Станислас је полу-Немац полу-Швајцарац. Његов отац Волфрам рођен је у Хамбургу док је мајка, Изабела, Швајцаркиња. Обе деде су му Чеси. Има две сестре и брата Џонатана који га је научио тенису када је имао 8 година. Ишао је у школу до 15. године када је одлучио да се посвети тенису. Почео је да игра на јуниорским турнирима у 14. години. 2003. је освојио Ролан Гарос за јуниоре, победивши Брајана Бејкера у финалу. Његов тренер је био некадашњи тенисер Димитриј Завјалов, а од 2013. га тренира Магнус Норман.[10]
КаријераУреди
Станислас Вавринка је тренутно други најбољи швајцарски тенисер. Каријеру је започео 2001. У јуниорској конкуренцији је освојио Ролан Гарос 2003. Свој први турнир освојио је у Умагу 2006. године победивши Новака Ђоковића. Највећи успех му је освајање златне медаље на Олимпијским играма у Пекингу у пару са Роџером Федерером и улазак у финале на мастерсу у Риму 2008, када је ушао међу првих десет на АТП листи. На гренд слем турнирима најбољи резултат у појединачној конкуренцији прошле године му је било али је изгубио други пут од Ђоковића у 5 сетова 3:2 (2:6, 7:6 /7:4/, 3:6, 6:3, 6:4). у полуфиналу 2013.
На Отвореном првенству Аустралије, Вавринка је остварио највећи успех у каријери. Освојио је први гренд слем у каријери и то победом против Надала од 3:1 по сетовима (6:2, 6:2, 3:6, 6:3). А на том гренд слему је прекинуо и две лоше традиције. Најпре у четвртфиналу је први пут после 8 година савладао шампиона из претходне три године Новака Ђоковића са 3:2 по сетовима (2:6, 6:4, 6:2, 3:6, 9:7) и победа против Надала у финалу је прва у 15. међусобних сусрета. Вавринка је због освајања Аустралијан Опена, од 27. јануара 2014. био трећи на АТП листи што му је најбољи пласман у каријери.
Гренд слем финалаУреди
Појединачно: 4 (3:1)Уреди
| Исход | Бр. | Година | Турнир | Подлога | Противник | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Победник | 1. | 2014. | ОП Аустралије | Тврда |  Рафаел Надал
|
6:3, 6:2, 3:6, 6:3 |
| Победник | 2. | 2015. | Ролан Гарос | Шљака |  Новак Ђоковић
|
4:6, 6:4, 6:3, 6:4 |
| Победник | 3. | 2016. | ОП САД | Тврда | Новак Ђоковић
|
6:7(1:7), 6:4, 7:5, 6:3 |
| Финалиста | 1. | 2017. | Ролан Гарос | Шљака | Рафаел Надал
|
2:6, 3:6, 1:6 |
Финала АТП мастерс 1000 серијеУреди
Појединачно: 4 (1:3)Уреди
| Исход | Бр. | Година | Турнир | Подлога | Противник | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Финалиста | 1. | 2008. | Рим | Шљака | Новак Ђоковић
|
6:4, 3:6, 3:6 |
| Финалиста | 2. | 2013. | Мадрид | Шљака | Рафаел Надал
|
2:6, 4:6 |
| Победник | 1. | 2014. | Монте Карло | Шљака | Роџер Федерер
|
4:6, 7:6(7:5), 6:2 |
| Финалиста | 3. | 2017. | Индијан Велс | Тврда | Роџер Федерер
|
4:6, 5:7 |
Парови: 1 (0:1)Уреди
| Исход | Бр. | Година | Турнир | Подлога | Партнер | Противници | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Финалиста | 1. | 2011. | Индијан Велс | Тврда | Роџер Федерер
|
 Александар Долгополов Гзавје Малис
|
4:6, 7:6(7:5), [7:10] |
Мечеви за олимпијске медаљеУреди
Парови: 1 (1:0)Уреди
| Исход | Година | Турнир | Подлога | Партнер | Противници | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Злато | 2008. | ОИ у Пекингу | Тврда | Роџер Федерер
|
 Симон Аспелин Томас Јохансон
|
6:3, 6:4, 6:7(4:7), 6:3 |
АТП финалаУреди
Појединачно: 30 (16:14)Уреди
|
|
|
| Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Противник | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Финалиста | 1. | 10. јул 2005. | Гштад, Швајцарска | Шљака |  Гастон Гаудио
|
4:6, 4:6 |
| Победник | 1. | 30. јул 2006. | Умаг, Хрватска | Шљака | Новак Ђоковић
|
6:6(1:3) (предаја) |
| Финалиста | 2. | 22. јул 2007. | Штутгарт, Немачка | Шљака | Рафаел Надал
|
4:6, 5:7 |
| Финалиста | 3. | 14. октобар 2007. | Беч, Аустрија | Тврда (д) | Новак Ђоковић
|
4:6, 0:6 |
| Финалиста | 4. | 5. јануар 2008. | Доха, Катар | Тврда |  Енди Мари
|
4:6, 6:4, 2:6 |
| Финалиста | 5. | 11. мај 2008. | Рим, Италија | Шљака | Новак Ђоковић
|
6:4, 3:6, 3:6 |
| Финалиста | 6. | 10. јануар 2010. | Ченај, Индија | Тврда |  Марин Чилић
|
6:7(2:7), 6:7(3:7) |
| Победник | 2. | 11. април 2010. | Казабланка, Мароко | Шљака |  Виктор Ханеску
|
6:2, 6:3 |
| Победник | 3. | 9. јануар 2011. | Ченај, Индија | Тврда | Гзавје Малис
|
7:5, 4:6, 6:1 |
| Финалиста | 7. | 24. фебруар 2013. | Буенос Ајрес, Аргентина | Шљака | Давид Ферер
|
4:6, 6:3, 1:6 |
| Победник | 4. | 5. мај 2013. | Оеирас, Португал | Шљака | Давид Ферер
|
6:1, 6:4 |
| Финалиста | 8. | 12. мај 2013. | Мадрид, Шпанија | Шљака | Рафаел Надал
|
2:6, 4:6 |
| Финалиста | 9. | 22. јун 2013. | Хертогенбос, Холандија | Трава |  Никола Маи
|
3:6, 4:6 |
| Победник | 5. | 5. јануар 2014. | Ченај, Индија (2) | Тврда | Едуар Роже-Васелен
|
7:5, 6:2 |
| Победник | 6. | 26. јануар 2014. | Мелбурн, Аустралија | Тврда | Рафаел Надал
|
6:3, 6:2, 3:6, 6:3 |
| Победник | 7. | 20. април 2014. | Монте Карло, Монако | Шљака | Роџер Федерер
|
4:6, 7:6(7:5), 6:2 |
| Победник | 8. | 11. јануар 2015. | Ченај, Индија (3) | Тврда |  Аљаж Бедене
|
6:3, 6:4 |
| Победник | 9. | 15. фебруар 2015. | Ротердам, Холандија | Тврда (д) |  Томаш Бердих
|
4:6, 6:3, 6:4 |
| Победник | 10. | 7. јун 2015. | Ролан Гарос, Француска | Шљака | Новак Ђоковић
|
4:6, 6:4, 6:3, 6:4 |
| Победник | 11. | 11. октобар 2015. | Токио, Јапан | Тврда | Беноа Пер
|
6:2, 6:4 |
| Победник | 12. | 10. јануар 2016. | Ченај, Индија (4) | Тврда | Борна Ћорић
|
6:3, 7:5 |
| Победник | 13. | 27. фебруар 2016. | Дубаи, УАЕ | Тврда |  Маркос Багдатис
|
6:4, 7:6(15:13) |
| Победник | 14. | 21. мај 2016. | Женева, Швајцарска | Шљака | Марин Чилић
|
6:4, 7:6(13:11) |
| Победник | 15. | 11. септембар 2016. | Њујорк, САД | Тврда | Новак Ђоковић
|
6:7(1:7), 6:4, 7:5, 6:3 |
| Финалиста | 10. | 25. септембар 2016. | Санкт Петербург, Русија | Тврда (д) |  Александар Зверев
|
2:6, 6:3, 5:7 |
| Финалиста | 11. | 19. март 2017. | Индијан Велс, САД | Тврда | Роџер Федерер
|
4:6, 5:7 |
| Победник | 16. | 27. мај 2017. | Женева, Швајцарска (2) | Шљака | Миша Зверев
|
4:6, 6:3, 6:3 |
| Финалиста | 12. | 11. јун 2017. | Ролан Гарос, Француска | Шљака | Рафаел Надал
|
2:6, 3:6, 1:6 |
| Финалиста | 13. | 17. фебруар 2019. | Ротердам, Холандија | Тврда (д) | Гаел Монфис
|
3:6, 6:1, 2:6 |
| Финалиста | 14. | 20. октобар 2019. | Антверпен, Белгија | Тврда (д) | Енди Мари
|
6:3, 4:6, 4:6 |
Парови: 6 (2:4)Уреди
|
|
|
| Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Партнер | Противници | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Финалиста | 1. | 11. јул 2004. | Гштад, Швајцарска | Шљака | Марк Росе
|
 Леандер Паес Давид Рикл
|
4:6, 2:6 |
| Финалиста | 2. | 13. јул 2008. | Гштад, Швајцарска (2) | Шљака | Стефан Боли
|
Јарослав Левински Филип Полашек
|
6:3, 2:6, [9:11] |
| Победник | 1. | 16. август 2008. | Пекинг, Кина | Тврда | Роџер Федерер
|
Симон Аспелин Томас Јохансон
|
6:3, 6:4, 6:7(4:7), 6:3 |
| Финалиста | 3. | 11. јануар 2009. | Ченај, Индија | Тврда | Жан-Клод Шерер
|
 Ерик Буторак Раџив Рам
|
3:6, 4:6 |
| Финалиста | 4. | 20. март 2011. | Индијан Велс, САД | Тврда | Роџер Федерер
|
Александар Долгополов Гзавје Малис
|
4:6, 7:6(7:5), [7:10] |
| Победник | 2. | 6. јануар 2013. | Ченај, Индија | Тврда | Беноа Пер
|
Андре Бегеман Мартин Емрих
|
6:2, 6:1 |
Остала финалаУреди
Тимска такмичења: 1 (1:0)Уреди
| Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Партнери | Противници | Резултат | Извор |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Победник | 1. | 21–23. новембар 2014. | Дејвис куп, Лил, Француска | Шљака (д) | Роџер Федерер Марко Кјудинели Михаел Ламер
|
Жо-Вилфрид Цонга Гаел Монфис Жилијен Бенето Ришар Гаске
|
3:1 | [11] |
Егзибициони турнири: 1 (0:1)Уреди
| Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Противник | Резултат | Извор |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Финалиста | 1. | 17. јануар 2009. | Мелбурн, Аустралија | Тврда | Роџер Федерер
|
1:6, 3:6 | [12] |
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „US Open 2010: Andy Murray in danger as new coach gives Stanislas Wawrinka extra venom”. The Telegraph. 4. 9. 2010. Приступљено 26. 10. 2016.
- ^ „Wawrinka splits with coach Peter Lundgren”. Tennis. 19. 9. 2011. Приступљено 26. 10. 2016.
- ^ „Stan Wawrinka adds Richard Krajicek to coaching team”. Sky Sports. 10. 6. 2016. Приступљено 26. 10. 2016.
- ^ „Yannick Fattebert: Wawrinkas Trainer im Schatten von Magnus Norman”. az Aargauer Zeitung. 4. 7. 2018. Приступљено 19. 2. 2019.
- ^ „Wawrinka hires Norman as coach”. Tennis. 17. 4. 2013. Приступљено 26. 10. 2016.
- ^ „Norman Ends Four-Year Partnership With Wawrinka”. ATP World Tour. 25. 10. 2017. Приступљено 20. 11. 2017.
- ^ „Magnus Norman announces important news”. Tennis World. 7. 6. 2018. Приступљено 27. 11. 2018.
- ^ „Stan Wawrinka Announces New Addition to His Team Ahead of Wimbledon Championships 2019”. Essentially Sports. 10. 6. 2019. Приступљено 21. 10. 2019.
- ^ „French Open to be first tournament for "Stan" Wawrinka”. tennis.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 02. 2020. Приступљено 25. 5. 2014.
- ^ Hodgkinson, Mark (4. 9. 2010). „Andy Murray in danger as new coach gives Stanislas Wawrinka extra venom”. The Telegraph. London. Приступљено 5. 11. 2012.
- ^ „2014 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала на датум 14. 09. 2014. Приступљено 27. 11. 2018.
- ^ „Federer cruises to title in Kooyong”. The Guardian. 17. 1. 2009. Приступљено 20. 3. 2017.
Спољашње везеУреди
- Званична презентација (језик: француски)
- Станислас Вавринка на сајту АТП (језик: енглески)
- Станислас Вавринка на сајту ИТФ (језик: енглески)
- Станислас Вавринка на сајту Дејвис купа (језик: енглески)
